среда, 06. јул 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мило Ђукановић: Деловање смењене владе Здравка Кривокапића је било штеточинско, посебно 4. и 5. септембра, приликом устоличења на Цетињу. Резултат избора 2020. у Црној Гори виђен као нова шанса за руску деструкцију Европе и Запада
Хроника

Мило Ђукановић: Деловање смењене владе Здравка Кривокапића је било штеточинско, посебно 4. и 5. септембра, приликом устоличења на Цетињу. Резултат избора 2020. у Црној Гори виђен као нова шанса за руску деструкцију Европе и Запада

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 25. мај 2022.

ПОДГОРИЦА - Црногорски председник Мило Ђукановић је у свом дугом обраћању нацији, поводом 16 година независности поручио, између осталог, да је након избора 2020. године и, како каже, мирне, демократске транзиције власти много тога у Црној Гори сасвим плански заустављено и блокирано.

Резултат тих парламентарних избора, тврди Ђукановић, у круговима националиста и у Црној Гори и изван ње виђен је као "нова шанса за великодржавне идеје и пројекте. "Виђен је и као нова шанса за руску деструкцију Европе и Запада, за шта је Балкан увек погодно тле", казао је Ђукановић.

Додао је да је упркос свим тим изазовима и антицрногорском деловању дела победничке већине која је формирала владу 2020. "Црна Гора остала на европском и евроатлантском курсу".

То је, казао је, потврда промишљености и стамености стратешког опређељења и највећи успех савремене Црне Горе.

Поновио је да избор мањинске владе није најбоље, али је, тврди, практично једино реално могуће решење у покушају да "Црну Гору повучемо са ивице амбиса - показује да потенцијал постоји", што, каже, охрабрује.

Говорећи о дијалогу, као једином начину за нормализацију црногорске реалности, Ђукановић каже да је потребно конструктивно, толерантно и у корист државних интереса разговарати о својим разликама. Институције државе, истакао је, треба да допринесу повратку поверења у друштво, правду и заштиту права сваког грађанина, а ако то не буду умеле и хтеле, не само појединци већ читаво друштво, тврди, биће жртва такве атмосфере, која је запаљена много година уназад, не случајно и не стихијски.

"То је исти онај запаљиви коктел због којег гори Украјина. И нису само Украјина и Црна Гора мете - списак је много шири, а сценарио постаје све очигледнији. Своди се на то да самопрокламоване жртве, на валу популизма покрећу осветничке цунамије који треба да дестабилизују или збришу читава друштва", навео је.

Трагична инвазија на Украјину, казао је Ђукановић, учинила је да тај рукопис сада постане читљив Европи и целом свету.

"Да су се разумела упозорења која су долазила од нас, можда не би било трагичног украјинског искуства. Не буде ли се сада одлучно и мудро поступало, ужас којем сведочимо неће остати унутар граница Украјине", навео је.

Недавну поруку Г7 сматра охрабрујућом.

"Позивам и подстичем наше евроатлантске партнере да осмисле целисходне одговоре на изазове који су нам заједнички. Да у томе буду разборити, далековиди и храбри, и да повлаче правовремене потезе. Јер свет је у опасности у каквој није био од Другог светског рата", навео је.

Ђукановић каже и да је регион дестабилизован у доброј мери и да отворена питања уводе нову фазу, како наводи, "компликованих балканских односа, што додатно подиже тензије".

"Западни Балкан није у највећој опасности од преливања ратне опасности из Украјине. Посебно након херојске одбране украјинског народа. У опасности је од последица тог истог малигног утицаја који је Москва, подржана на самом Балкану, водила од 2015. године и покушаја државног удара годину касније у Црној Гори", каже Ђукановић и додаје:

"У нашем региону је доминантно хибридно, а у Украјини класично и брутално. Ослонац тим агресорским идејама су као и у Европи најретроградније политике какав је великодржавни национализам. Последицама таквог препуштања нашег региона утицају антиевропских геополитичких интереса на Балкану бавићемо се и када се рат у Украјини заврши".

Деловање смењене владе премијера Здравка Кривокапића је назвао штеточинским и посебно је, каже, кулминирало 4. и 5. септембра прошле године.

Он тврди да је влада формално пала у парламенту, а да је суштински пала тада на Цетињу, где су, иначе, одржани вишедневни протести против устоличења митрополита црногорско-приморског СПЦ Јоаникија.

"Сада треба да добијемо пуну истину о улози свих актера у тим догађајима, што је примарна обавеза нове владе", рекао је Ђукановић.

(Танјуг-РТВ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер