Početna strana > Hronika > Milojko Arsić: Prosečan rast od 2012. do 1018 bio je 2,1 odsto, po čemu je Srbija među 16 zemalja centralne i istočne Evrope na pretposlednjem mestu
Hronika

Milojko Arsić: Prosečan rast od 2012. do 1018 bio je 2,1 odsto, po čemu je Srbija među 16 zemalja centralne i istočne Evrope na pretposlednjem mestu

PDF Štampa El. pošta
nedelja, 17. novembar 2019.

 Srbija ima sistemski problem sa privrednim rastom, izjavio je večeras profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić i naveo da je prosečan rast od 2012. do kraja prošle godine bio 2,1 odsto, po čemu je Srbija među 16 zemalja centralne i istočne Evrope (CEE) na pretposlednjem mestu, jer je lošija samo Hrvatska.

Gostujući u emisiji "Utisak nedelje" na televiziji Nova S, Arsić je konstatovao da rast bruto domaćeg proizvoda u jednom kvartalu nema mnogo uticaja na život građana i da je potreban kontinuiran višegodišnji rast od oko pet procenata da bi se to odrazilo na standard. Arsić je na taj način prokomentarisao nedavnu izjavu predsednika Srbije Aleksandar Vučića, koji je naveo da se očekuje da će Srbija u poslednjem kvartalu zabeležiti rast BDP od 5,4 odsto i da će po tome biti najbolja u Evropi.

Profesor Ekonomskog fakulteta ocenio je da se objavljivanjem podataka o rastu bruto-društvenog proizvoda (BDP) Srbije pre 30. novembra, kada je najavljeno da će biti objavljeni podaci o ekonomskim uspesima zemlje, vrši pritisak na državne institucije koje se bave statistikom.

On je istakao i da tvrdnja da su plate ili penzija najveće u istoriji nije ništa spektakularno, jer je to normalno za privredu koja beleži privredni rast. "Svuda gde ekonomija raste, i u u Nemačkoj i u Francuskoj, imaju plate veće nego u porošlosti", konstaovao je Arsić. 

Arsić je kazao da je moguće da BDP za ovu godinu bude niži od onog koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije najavio i da je zbog toga moguć pritisak na službenike koji se bave statistikom.

  Govoreći o ekonomskom napredovanju zemlje, on je kazao da je prosečan rast BDP od 2012. godine bio oko dva odsto, a da je Srbija, od zemalja u regionu, imala jedan od najlošijih rezultata u poslednje tri godine.

"Loš rezultat ne može da se objašnjava problemima - poplavama, fiskalnom konsolidacijom...", rekao je Arsić.

Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk smatra da će po ekonomskim parametrima Srbija godinu završiti na donjoj polovini lestvice.

Komentarišući rast plata, Ćulibrk ukazuje na velike razlike kada je reč o javnom i privatnom sektoru. "Ako uzmemo da je prosek 460 evra, treća reći da je on u privatnom sektoru, koji stvara bruto društveni proizvod, manji za 30 evra, a u javnom sektoru, koji samo troši, taj prosek je veći za 50 evra", naveo je Ćulibrk.

Govoreći o najavljenom rastu BDP od 3,5 do 3,7 odsto u 2019. godini, urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk  je kazao da su to "Potemkinova sela" i dodao da je za taj rast potrebno da rast BDP u četvrtom kvartalu bude preko pet odsto.

On je naveo da je prosečna plata u Srbiji 2008. godine bila 450 evra, a da je danas 460 evra.

"Danas imamo 10 evra više nego tada. Izgubili smo 11 godina. Kupovna moć iz 2008. bi danas bila preko 600 evra", istakao je Ćulibrk.

Predsedednik pokreta Dosta je bilo Saša Radulović ekonomsku sitiaciju u Srbiji opisao je kao "Potemkinova sela", a kao poseban problem je istakao sve veći odlazak mladih ljudi, što rezultira manjkom radne snage.

"Konstatacija da Srbija ide u dobrom pravcu je samo alibi ove vlasti", ocenio je Radulović.

Govoreći o ekonomskom napretku Srbije, on je upitao da ukoliko je reč o rastu, zašto mladi od

(Beta)