Миодраг Зец: Нови пакет помоћи који је најавио Вучић није бесплатан, доћи ће на наплату, скуп је и најчешће ће бити финансиран из иностранства

 Не даје нико никоме ништа, влада не може никоме да нешто да што претходно није узела, рекао је у Новом дану професор Миодраг Зец, говорећи о новом пакету економских мера.

Председник Србије Александар Вучић најавио је реализацију пакета економских мера вредног 2,5 милијарде евра, међу којима су новчана давања за све пунолетне грађане и минималне зараде за привреду. Сви грађани моћи да се пријаве за 30 евра у мају, за исто толико у новембру, а пензионери ће поред тих 60 евра добити још 50. Како је најављено, мала и средња предузећа добиће три пута по 50 одсто износа минималне зараде и додао да постоји дилема да ли исту меру применити и за велика предузећа.

„Вучић води промоцију свог програма, успешно, и људи доживљавају као да је он нешто дао, али он је дао јавни новац, а јавни новац је прво узет“, рекао је Зец.

Проблем је, како каже, што нема транспарентног увида шта је у будзету.

„Имамо једну од највећих буџетских резерви, она служи за догађаје који се не могу предвидети, али она из године у годину код нас расте. Проблем је што се буџет третира као касица прасица, свако каже – ја ћу дати, а не каже од кога ће узети“, додаје он.

Важан је податак о цени задуживања државе. Јапан се задужује изнутра, од својих грађана, кад исплати своје трошкове то оде у њихов систем, а ако позајмљујете споља, то све после иде напоље

Према његовим речима, прошле године имали смо велики пакет помоћи, имали смо мањи пад, и то се власт користи за дизање националног самопоуздања, али – структура привреде је нама ишла у корист у том времену, али неће нам ићи у правцу раста.

„Кажу Србија је међу најмање задуженим земљама на свету, па се о томе извлачи закључак о нашој економији. Економију не можете на основу једног мерења оценити, већ на основу читавог низа показатеља. САД и Јапан су сад најзадуженије на свету, да ли то значи да је наша економија боља? Није се чуло да ако је Србија задужена на пример 60 одсто, а Немачка 80, то не значи да смо ми бољи – политицари су вешти да кажу оно што лепо звучи“, наводи професор Зец.

Важан је податак о цени задуживања државе, истиче. „То је мера која показује поверење инвеститора у државу. По којој се цени ти задужујеш – то је питање. Друго питање је од кога се задужујете. Јапан се задужује изнутра, од својих грађана, кад исплати своје трошкове то оде у њихов систем, а ако позајмљујете споља, то све после иде напоље“, додаје Зец.

Нови пакет помоћи није бесплатан, доћи ће на наплату, скуп је и најчешће ће бити финансиран из иностранства

Нови пакет помоћи, каже, није бесплатан, доћи ће на наплату, скуп је и најчешће ће бити финансиран из иностранства.

Како је истакао, оно што је проблем код те помоћи јесте што није направљена социјална карта, да се реше горући случајеви.

„Потиснуто је из јавног дискурса да је ова држава, што није нико урадио, једној групи пензионера узела велики новац, ја мислим прозивзаконито, и сад се стално прича – дајемо пензионерима, а нико не помиње да се тај дуг врати“, каже он.

О споменику: Није то требало ни нама ни Немањи

Зец је рекао да спада у људе који сматрају да је Стефан Немања заслужио споменик и то је несумљиво, али проблем је финансирање.

„Ако је неко то приватно донирао, треба да знамо ко је. Ако је плаћено јавним новцем, треба да знамо којим… Највећи проблем је мегаломанија која се око свега и свачега јавља, тај споменик ће нам се вратити као бумеранг“, каже.

Како је обајснио, споменик је направљен историјској личности, а споменици попут тог у свету нигде нису толико „по тонажи“.

„Не постоји већи физички споменик појединцу, не видим зашто је то било потрбено да се уради, не мери се значај неке личности тонажом, свешћемо то на македонски сценарио, да нас исмевају.. полако личимо на Скопље за време Груевског, што је предмет ирониије и у самој Македонији“, казао је.

Чудно је то да је, како додаје, на пример споменик Петру Великом у Русији, које јесте мехаломанска земља, три пута мањи него Немања. „Морамо се дозвати да кроз сећање, образовање, изградимо величину, а не да се она мери у тонажи“, казао је. Како је додао, овако велики споменици дижу се само Христу, слободи, не историјским фигурама.

„Бојим се да ће се наштетити Немањи. Мислим да ћемо наићи на недобронамерне коментаре, није то требало ни нама ни Немањи, требало је да буде примерен споменик“, каже Зец.

Он је још предложио властима да, пошто воле да се диче да смо најбржи, најбољи, да у Београду подигнемо споменик који ће се звати Споменик слободи. „Попут Кипа Слободе у Њујорку, може да се стави на Ратно острво, нека има и тонажу…“, додао је.

(Н1)