петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мирко Цветковић: Тражићемо од ММФ-а сагласност за већи дефицит
Хроника

Мирко Цветковић: Тражићемо од ММФ-а сагласност за већи дефицит

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 12. јун 2009.

Београд -- Премијер Србије Мирко Цветковић каже да ће Влада Србије од мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) затражити сагласност за повећење буџетског дефицита.

"Испоставило се да је дефицит који смо утврдили ребалансом од три одсто бруто друштвеног проивода веома низак у односу на друге државе. Зато је захтев да се повећа дефицит добра основа за разговоре са ММФ-ом, јер је то начин да се повећа потрошња и ублаже рецесиони ефекти кризе", рекао је Цветковић.

Он је нагласио да Влада настоји да до краја године планиране трошкове уклопи са буџетским приходима и додао да су "у мају приходи били мањи од планираних, али не алармантно, јер су редовни приходи од пореза и царина били у складу са очекивањима”.

„Буџет је остао ускраћен за 40 одсто сопствених прихода државних институција, а није уплаћена ни добит јавних предузећа", објаснио је Цветковић и додао да дефицита скоро не би било да су та два извора прихода била искоришћена.

Поводом упозорења Народне банке Србије да би Србији могле да буду ускраћене наредне транше актуелног кредитног аранжмана ако не буду испуњени тражени услови, премијер је рекао да није кључно питање којом ће брзином долазити паре од ММФ-а, јер Србија нема проблема са девизним резервама, већ са фискалним приходима и јавном потрошњом.

"Новцем од ММФ-а то не може да се финансира, већ су те паре гарант сигурности да девизне резерве могу да издрже било какав, чак и екстерни притисак на девизно тржиште и могли бисмо лакше да бранимо стабилност курса чак и ако сви крену да конвертују динаре у евре", нагласио је Цветковић.

Како је додао, евентуално кашњење неке транше кредита од ММФ-а не би имало видљивих макроекономских последица, већ би, пре свега, то деловало на пад поверења у Србију.

На питање шта ће Влада да предузме ако пад БДП-а буде бар дупло већи од званично процењених два одсто, Цветковић је одговорио да, према садашњем стању у државној каси, то не би нужно изазвало потребу за ребалансом буџета.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер