петак, 03. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Миша Глени: Србија неће прихватити распад БиХ, јер би то нашкодило њеним европским аспирацијама
Хроника

Миша Глени: Србија неће прихватити распад БиХ, јер би то нашкодило њеним европским аспирацијама

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 12. децембар 2010.

"Сарадња Србије и Хрватске потпуно трансформише тај део Европе", каже у разговору за Глас Америке британски новинар и аутор неколико књига о ситуацији на Балкану, Миша Глени. Глени је коментарисао ситуацију у региону, побољшање односа Србије и Хрватске и предстојећи дијалог Београда и Приштине.

Као добар познавалац ситуације у региону, који је надавно и посетио неколико балканских земаља, британски новинар Миша Глени сматра да на простору бивше Југославије постоји општи утисак да се ствари крећу напред, али и да је свима дозлогрдило то што на том простору и даље доминирају, у великој мери корумпиране и неефикасне елите.

Глени: "Јасно је да у региону и даље постоје огромни психолошко-политички проблеми, али морам да кажем да је однос између Влада Србије и Хрватске трансформисао велики део региона. Ове две земље заиста сарађују на начин који је прилично изузетан с обзиром да су недавно имали трауматична искуства у својим међусобним односима. Босна и Херцеговина је очигледно и даље проблем за све, за Бошњаке, Србију, за Хрватску и међународну заједницу, али већ дуже време верујем да уколико Београд и Загреб стварно напредују на њиховом путу ка Европи, а мислим да је евидентно да је то случај, наравно различитим брзинама … све док је тако, нема наговештаја да ће се БиХ распасти. Не верујем да постоји реална опасност, једноставно зато што Додик може да прети да ће изаћи из конфедерације, али га Србија неће прихватити, јер би то нанело велику штету њеним европским аспирацијама, вероватно фаталну штету. Једноставно мислим да Срби у Србији нису заинтересовани за то. Дакле, политика у Босни остаје проблем, Македонија баш није најсрећније место рекао бих у овом тренутку, али мислим да Србија и Хрватска заиста постижу велики напредак."

Огромну улогу у томе имају двојица председника, Борис Тадић и Иво Јосиповић, сматра Глени.

Глени: "Нико изван региона то није регистровао, али то је нешто што прави потпуну трансформацију тог дела Европе. Питање организованог криминала, сарадња хрватске и српске полиције на веома комплексним случајевима … вашим гледаоцима сигурно не морам да помињем случај Пуканић, у коме су поред Србије и Хрватске укључене биле и Бугарска и Македонија. То су велике ствари које не добијају довољно признања. Апсолутно је исправно нагласити улогу двојице председника, Јосиповића и Тадића. Јосиповић није по професији политичар, али је заиста посвећен искорењивању корупције и организованог криминала. За мене је он заиста једно лепо освежење када је реч о регионалној политици. Тадић је то све прихватио и иде истим путем. Недавно сам чак покушао да продам неколико чланака европској штампи о Тадићевој посети Вуковару. Нико није био посебно заинтересован и помислио сам како су све време представљали Србе као геноцидне манијаке, а сада имамо председника који је био у Сребреници, а потом у Вуковару и Овчари. Шта још желите? Очигледно, желе да Младић буде ухваћен, али мора се имати у виду да су ово врло значајни политички гестови, који са собом носе одређен степен ризика у Србији. Мислим ипак да их Срби не виде као издају, док већина Хрвата… пошто сам и њихову штампу пратио у вези са тим, има неких који кукају и буне се, говоре да је то срамота, али су то вероватно исти они који су желели да се Срби извине. Па ето, шта желите? Извињење или не? Он је то у сваком случају урадио и браво за њега."

Чињеницу да је - анализирајући регион - готово потпуно заборавио на Косово, Глени је "оправдао“ оценом да је ситуација на Косову – како се изразио "веома тешка и мукотрпна“. Он међутим не верује да ће тренутни проблеми, попут парламентарне кризе, представљати озбиљну препреку предстојећим преговорима Београда и Приштине.

Глени: "Чињеница је да после драме са пресудом Међународног суда правде летос, бар ја мислим тако, сада све три стране укључене у то – Србија, Косово и Европска унија, траже и проналазе механизме да се извуку из блокаде у којој су се нашли. Е сад, како ће се ти разговори развијати, ја једноставно немам представу, и нико о томе не може да има било какву идеју изузев оних који то на неки начин припремају и обликују. Али да смо у бољој позицији него што смо били рецимо почетком јула, мислим да је то евидентно. Мислим да све стране желе напредак, али ћемо морати да сачекамо да видимо да ли поседују дипломатске капацитете да то постигну кроз разговоре. Оно што ја видим као добру ствар јесте да ниједан од учесника у овој трци није пао на првој препони, или четвртој и петој … сви они су и даље у трци и желе успешан исход. Тако да, било би претеривање да кажем да сам оптимиста, али још је могуће постићи нешто."

Глас Америке: Значи умерени оптимиста?

Глени: "Веома добро речено."

(VOA)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер