Младен Шарчевић: Неће бити хаоса у школама у септембру, већ увелико трају снимања наставе за све нивое образовања

Сваки почетак школске године је стресан и за родитеље и за ђаке. Овога пута први септембар доноси додатну врсту притиска, јер га очекујемо у време пандемије. Родитељи се већ хватају за главу, јер не знају шта ће са децом уколико се настава буде похађала од куће, а они буду морали на посао. Министар просвете Младен Шарчевић у интервјуу за Нова.рс каже да ће бити понуђене обе могућности - одлазак у школу и онлајн настава од куће. Уверава да конфузије и организационих проблема неће бити. Ипак, како ће све изгледати у пракси знаће се наредне недеље, када се буде изјаснио и Кризни штаб за борбу против короне.

Како ће изгледати почетак школске године и настава у условима епидемије?

То ћемо прецизно знати идуће недеље када Министарство просвете своје предлоге буде представило медицинском Кризном штабу. Негде у понедељак ћемо им поделити те материјале које смо прилагодили ономе што постоји у Европи и ближем окружењу. Снимање наставе није прекинуто.

Ако се неке ствари побољшавају или погоршавају ми ћемо увек на Кризном штабу имати извештаје.

Заједно са РТС-ом, на Сајму већ увелико трају снимања наставе за све нивое образовања. Имаћемо довољно наснимљеног материјала и за септембар и за октобар, па ћемо видети да и даље то наставимо да радимо.  Онлајн настава је и даље у фокусу, али ћемо покушати да решимо и оне друге проблеме које имају и друге земље, а то су запослени родитељи, посебно деце узраста до 12 година. Та деца по закону не могу сама да остају код куће. Родитељи морају да раде, а нема ко да чува децу. Уједно, та деца треба да у школској средини на неки начин педагошки сазревају, нарочито прваци. Општа је интенција да се омогући од првог до четвртог разреда дужи боравак у школи. Не значи у пуној мери, целодневно, већ у оној мери колико је то подношљиво, уз безбедне услове. То је нешто са чиме ми идемо на Кризни штаб, поштујући она начела да је четири квадрата довољно за једну особу, да просторије буду проветрене, да буде довољно средстава за дезинфекцију у току дана више пута, маске обавезно. То ће ићи и прилагођавати се из недеље у недељу. Ако се неке ствари побољшавају или погоршавају ми ћемо увек на Кризном штабу имати извештаје

Који су конкретни предлози на столу, како би требало да изгледа организација часова и рада у школама?

Наш предлог је једна већа шема која би се направила према типу школе и броју ђака. Важно је да и ученицима од петог до осмог разреда омогућимо боравак у школи и направили смо такав режим да се у три сата ради по четири часа, да постоји довољно одмора и времена да се просторије дезинфикују, да се настави даље. Основци би од првог септембра требало да имају по четири часа у школи, а часови би требало да трају по 35 минута. Већ од октобра настојаћемо да се појача број часова за ученике осмог разреда.

Од осам до 11 сати у школу би по тој шеми долазили ученици првог и другог разреда, термин од 11 до 14 сати резервисан је за трећи и четврти разред, од 14 до 17 за пети и шести, а од 17 до 20 сати је термин седмака и осмака. У школама са већим бројем ђака, попут оних у Санџачкој регији, то треба другачије да се реши, да млађи иду до 17 сати да би се направио тај размак. Идеја је да се у таквим школама направи да наизменично једне недеље долазе пети и шести разред, а да друге недеље уживо у учионицама буду седми и осми разреди.

Гимназије су ту у мало тежем стању, има зграда које су тешњег капацитата и ради се у две смене. Средње стручне школе и дуалне школе могу да раде уз праксу са компанијама. Да се организује пракса, а да се остатак ђака у школама тачно распореди. Осим наставе уживо за родитеље је остављена могућност да бирају, те ако желе да њихова деца могу пратити и наставу онлајн, али су у обавези да дођу у школу да одговарају и добију оцену.

Да ли ће заштитне маске бити обавезне за ђаке и како натерати децу да то поштују?

Уколико струка буде тако рекла, остаје нам да се тога врло строго придржавамо. Када се неко мало слободније понаша, па скине маску, то нећемо дозволити, школа ће морати да опомиње, кажњава, даје укоре па чак и суспендује. Суспензија је нешто што ми нисмо уградили у образовни систем, иако је било много захтева синдиката, али ћемо о томе размислити кад дође време измене закона. За сада имамо право да доносимо уредбе у време ванредне ситуације које ће ту ствар регулисати. Ако ви упорно не носите маску и угрожавате некога, ви нећете ни бити у школи, бићете код куће, јер имате и онлајн верзију. Онда иди кући, скини маску, па уживај. Педагошки ће морати много да се ради на томе.

Вашу најаву о комбинацији онлајн наставе и часова уживо део просветних радника оценио је као стварање додатне конфузије, а ваше пребацивање одлуке о томе на родитеље и саме школе сматрају избегавањем одговорности.  Зашто сте сигурни да неће доћи до организационог хаоса?

Не може да унесе додатну конфузију и дезорганизацију. Не постоји проблем. Ако смо могли цео један квартал да радимо на даљину, зашто сада не бисмо могли. Комбинација ова два модела је много боља него само настава на даљину и то знају сви педагози. Сада имате људе који у породици имају позитивне на корону или смртне случајеве, оне који имају старије или хронично болесне чланове породица. Нјихов страх је потпуно оправдан и ко може да им каже пушком ти идеш у школу. Они могу да одлуче и одговорност је на њима.

Не може да унесе додатну конфузију и дезорганизацију. Не постоји проблем. Ако смо могли цео један квартал да радимо на даљину, зашто сада не бисмо могли. Комбинација ова два модела је много боља него само настава на даљину и то знају сви педагози. 

Директори школа ће преко разредних старешина бити у комуникацији са родитељима. Ми смо сада од свих њих тражили податке да бисмо видели где ради један родитељ, где раде два родитеља, ко може од послодаваца да добије дозволу за рад на даљину. Дошли смо до података да 22 одсто родитеља деце до 12 година не могу никако да добију прилику да барем једно буде код куће. Зато ће у школама радити и продужени боравци у пуном капацитету.

Поједине синдикалне организације вам замерају да сте врло често најављивали спектакуларне промене, које су често остајале само мртво слово на папиру и нису задовољне оним што сте урадили као министар. Да ли сте Ви задовољни својим учинком и видите ли себе као министра и у следећој Влади?

Ја себе нисам видео ни овде, ја сам целога живота био слободан стрелац и радио послове по свом нахођењу. Овде сам био позван, ваљда, под претпоставком да нешто знам. После четири године, то мора да каже и струка и јавност и они који су ме звали. Све друго би било хваљење или рекламирање, а ја немам тај обичај. Нити се препоручујем, нити се гурам. Ако сам некоме потребан, ја се нисам од посла уморио. Многе међународне организације које прате шта се дешава у образовању дају похвале Србији. Овде радим из дуга према држави и љубави према деци, своје личне послове сам одавно урадио, ја сам ситуиран и задовољан човек. Овде је посао остао недовршен. Ако је прилика да се на тај начин разговара и ради, ја то свакако прихватам. Ако општа слика о раду буде негативна од родитеља, сарадника, оних који то прате, онда ја не треба да будем министар.

Представници синдиката просветних радника упозоравају да око 10 одсто ђака нема техничких могућности за онлајн наставу. Како ће се то решити и како ће се тој деци омогућити сви неопходни услови?

Многе међународне организације које прате шта се дешава у образовању дају похвале Србији. 

Тих десет одсто је податак о томе колико родитеља не користи електронски дневник. То не значи да родитељи немају интернет, него да родитељи нису толико дигитално вешти да користе електронски дневник. Покривеност РТС-а и других локалних станица је 98,5 одсто, покривеност мобилног интернета је на 99,5 одсто. У новој шклоској години имаћемо и дигиталне клупе, то је донација која ће омогућити појачан сигнал бежичног интернета у срединама где постоји тај проблем. Стиже нам и 2.400 таблет рачунара које ће већином моћи да задуже ромска деца.

Наш податак је да је у првој фази по увођењу ванредног стања 4,5 одсто деце имало техничких проблема да прати наставу преко ТВ или онлајн, па су родитељи из тих, углавном руралних делова, долазили по материјал у школе и враћали га наставницима. Србија није скандинавска држава, ја бих много волео да смо у ово ушли спремнији. Ипак, да нас је ово задесило пре две-три године не бисмо имали довољно дигитално оспособљених наставника. Ми смо јако напредовали.

(Нова С)