ММФ: Велики мањак у државној каси Србије не оправдава повећање зарада

„Генерално није лоша идеја за разумно и скромно повећање плата и пензија, које се може оправдати већом продуктивношћу и економским растом”, рекао је Лисоволик у разговору за Б92, указујући да за сада ММФ у Србији не види такав раст привреде. Лисоволик је рекао да би био опрезан са изјавом да је Србија изашла из кризе.„Већ смо видели извесно побољшање, али смо такође видели да је ово побољшање на сезонском нивоу практично утихнуло”, рекао је он и навео као пример повећања извоза, који је и даље „генерално мали”.

„Тако да за ову годину остајемо при ставу да ће раст привреде износити 1,5 одсто. Али то за Србију није довољно, потребно је најмање три процента”, указао је Лисоволик. Главно средиште разговора ММФ и Владе Србије биће закон о фискалној одговорности, најавио је он , „што ће по нашем мишљењу под условом да се добро примени, омогућити Србији да фукционише добро и без помоћи ММФ”.
 

„Ми желимо да Влада Србије пристане на независну процену, коју може урадити на пример нека агенција, о томе колико ће стварно коштати програми владе”, рекао је Лисоволик, упозоравајући да је немогуће само трошити више, јер се увек се „морају наћи стредства којима ће се та потрошњу финансирати”.

„Ако су Србији потребни већи јавни расходи, то би требало да буде у инвестиције, а не у текуће расходе”, напоменуо је стални представник ММФ у Србији.

Лисоволик је рекао да за сада ММФ није у могућности да изнесе чврст став о субвенционисаним кредитима.

„Како се Србија буде опорављала смањиваће се и потреба за државним субвенцијама”, истакао је Лисоволик и најавио разговоре са Владом о „временском оквиру за укидање државних субвенција”.