четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мрачне прогнозе za 2011: Евро расте до 120 динара, плате још ниже
Хроника

Мрачне прогнозе za 2011: Евро расте до 120 динара, плате још ниже

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 12. децембар 2010.

У наредној години очекује нас раст курса евра, а ако се нешто не предузме и раст инфлације, пад зарада у приватним фирмама, као и нижи стандард грађана

Економисти верују да би већ у првом кварталу 2011. евро могао да досегне вредност од 120 динара! Ако држава хитно не предузме мере у економској политици, 2011. би могла да буде једна од најтежих година до сада.

- Следећа година је предизборна, па је логично закључити да ће власт посветити пажњу гласачком телу, односно трудиће се да подигне пензије и плате запослених у јавном сектору. То ће неминовно довести и до инфлације, јер реалних извора финансирања нема. Тешко је прогнозирати до ког нивоа би могао да скочи девизни курс, али верујем да ће се кретати у распону од 115 до 120 динара за један евро. Очекивање да ћемо имати раст друштвеног производа од три одсто је нереално, бићемо задовољни ако не паднемо ниже. А потребан је минимални раст од шест до седам одсто да би се то осетило у животном стандарду људи - каже економиста Зоран Попов.

Економиста Саша Ђоговић каже да ће динар слабити и током 2011:

- Динар нема реалне темеље и сигурно је да се не можемо надати његовом јачању. Обезвређивање домаће валуте није изненађење, јер имамо слабе извозне и производне резултате, немамо довољан прилив девизних средстава, а мало је и директних страних инвестиција.

Према његовим речима, наш пословни амбијент и даље красе инфлаторне турбуленције, неефикасан и скуп државни апарат, шума бирократије, бујање мита и корупције, лоша правна инфраструктура...

- Не треба бити превише стручан па оценити да ништа није толико лоше да не би могло бити још горе - каже он.

Ђоговић напомиње да се власт више бави задовољавањем личних материјалних аспирација, него општим интересом.

- То је карактеристика свих земаља које опстају само на инфузији разних финансијских организација као што је, рецимо, ММФ. Сваки стенд бај аранжман овде се представља као велики успех иако је он, у суштини, одраз тешког пораза сопствене економије - каже он.

Слично мисли и економиста Горан Николић, који очекује да ће се зауставити скок цена пољопривредних производа, али не и инфлаторна очекивања која ће се пренети и у наредну годину.

- Пројектована инфлација од четири до шест процената је потпуно нереална и више је него извесно да нас ове године очекује двоцифрена инфлација, а самим тим и значајно повећање курса - тврди Николић.

Ништа већи оптимиста није ни његов колега Владимир Вучковић, који је недавно изјавио да „осећа страх од следеће године".

- Јасних знакова опоравка наше привреде једноставно нема. Раст индустријске производње је веома мали, привреда посрће, незапосленост је све већа, девизни курс се драматично повећава - изјавио је Вучковић и додао: - Сваки запослени који ради у приватном сектору може бити веома задовољан ако и наредне године задржи плату на садашњем нивоу.

Евро и даље добар за штедњу

- Нема разлога да уштеђевину у еврима мењамо у другу страну валуту, јер земље еврозоне имају довољно јаке фондове да одбране евро - каже економиста Зоран Попов.

Економска криза и проблем презадужених држава у еврозони, као што су Грчка, Ирска, па и Шпанија, Португал и Италија, унели су бојазан да би ова валута могла да доживи пад.

Да нас очекује тешка, инфлаторна година, слаже се и Драгољуб Рајић, портпарол Уније послодаваца Србије, који наводи да због нестабилног курса наша предузећа годишње губе и по неколико стотина милиона евра.

- У просеку свако предузеће у Србији је током прошле године изгубило око 56,5 милиона динара на курсним разликама - наводи Рајић и додаје да је због ових и других неповољних околности огроман број малих и средњих предузећа већ нестао са сцене, а „омча" стечаја прети и онима који су до сада некако и преживели.

- Не надам се ничем бољем ни током наредне године. Штавише, предвиђам да просечна плата, мерена у еврима, не само да се неће повећавати, већ да ће и стрмоглаво падати - каже Рајић.

(Прес)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер