Mračne prognoze za 2011: Evro raste do 120 dinara, plate još niže

U narednoj godini očekuje nas rast kursa evra, a ako se nešto ne preduzme i rast inflacije, pad zarada u privatnim firmama, kao i niži standard građana

Ekonomisti veruju da bi već u prvom kvartalu 2011. evro mogao da dosegne vrednost od 120 dinara! Ako država hitno ne preduzme mere u ekonomskoj politici, 2011. bi mogla da bude jedna od najtežih godina do sada.

- Sledeća godina je predizborna, pa je logično zaključiti da će vlast posvetiti pažnju glasačkom telu, odnosno trudiće se da podigne penzije i plate zaposlenih u javnom sektoru. To će neminovno dovesti i do inflacije, jer realnih izvora finansiranja nema. Teško je prognozirati do kog nivoa bi mogao da skoči devizni kurs, ali verujem da će se kretati u rasponu od 115 do 120 dinara za jedan evro. Očekivanje da ćemo imati rast društvenog proizvoda od tri odsto je nerealno, bićemo zadovoljni ako ne padnemo niže. A potreban je minimalni rast od šest do sedam odsto da bi se to osetilo u životnom standardu ljudi - kaže ekonomista Zoran Popov.

Ekonomista Saša Đogović kaže da će dinar slabiti i tokom 2011:

- Dinar nema realne temelje i sigurno je da se ne možemo nadati njegovom jačanju. Obezvređivanje domaće valute nije iznenađenje, jer imamo slabe izvozne i proizvodne rezultate, nemamo dovoljan priliv deviznih sredstava, a malo je i direktnih stranih investicija.

Prema njegovim rečima, naš poslovni ambijent i dalje krase inflatorne turbulencije, neefikasan i skup državni aparat, šuma birokratije, bujanje mita i korupcije, loša pravna infrastruktura...

- Ne treba biti previše stručan pa oceniti da ništa nije toliko loše da ne bi moglo biti još gore - kaže on.

Đogović napominje da se vlast više bavi zadovoljavanjem ličnih materijalnih aspiracija, nego opštim interesom.

- To je karakteristika svih zemalja koje opstaju samo na infuziji raznih finansijskih organizacija kao što je, recimo, MMF. Svaki stend baj aranžman ovde se predstavlja kao veliki uspeh iako je on, u suštini, odraz teškog poraza sopstvene ekonomije - kaže on.

Slično misli i ekonomista Goran Nikolić, koji očekuje da će se zaustaviti skok cena poljoprivrednih proizvoda, ali ne i inflatorna očekivanja koja će se preneti i u narednu godinu.

- Projektovana inflacija od četiri do šest procenata je potpuno nerealna i više je nego izvesno da nas ove godine očekuje dvocifrena inflacija, a samim tim i značajno povećanje kursa - tvrdi Nikolić.

Ništa veći optimista nije ni njegov kolega Vladimir Vučković, koji je nedavno izjavio da „oseća strah od sledeće godine".

- Jasnih znakova oporavka naše privrede jednostavno nema. Rast industrijske proizvodnje je veoma mali, privreda posrće, nezaposlenost je sve veća, devizni kurs se dramatično povećava - izjavio je Vučković i dodao: - Svaki zaposleni koji radi u privatnom sektoru može biti veoma zadovoljan ako i naredne godine zadrži platu na sadašnjem nivou.

Evro i dalje dobar za štednju

- Nema razloga da ušteđevinu u evrima menjamo u drugu stranu valutu, jer zemlje evrozone imaju dovoljno jake fondove da odbrane evro - kaže ekonomista Zoran Popov.

Ekonomska kriza i problem prezaduženih država u evrozoni, kao što su Grčka, Irska, pa i Španija, Portugal i Italija, uneli su bojazan da bi ova valuta mogla da doživi pad.

Da nas očekuje teška, inflatorna godina, slaže se i Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, koji navodi da zbog nestabilnog kursa naša preduzeća godišnje gube i po nekoliko stotina miliona evra.

- U proseku svako preduzeće u Srbiji je tokom prošle godine izgubilo oko 56,5 miliona dinara na kursnim razlikama - navodi Rajić i dodaje da je zbog ovih i drugih nepovoljnih okolnosti ogroman broj malih i srednjih preduzeća već nestao sa scene, a „omča" stečaja preti i onima koji su do sada nekako i preživeli.

- Ne nadam se ničem boljem ni tokom naredne godine. Štaviše, predviđam da prosečna plata, merena u evrima, ne samo da se neće povećavati, već da će i strmoglavo padati - kaže Rajić.

(Pres)