петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Муамер Зукорлић: Аутономија Санџака стуб стабилности Србије
Хроника

Муамер Зукорлић: Аутономија Санџака стуб стабилности Србије

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 31. октобар 2010.

Главни муфтија Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић изразио је наду да ће после наредних избора у земљи настати нова политичка снага која ће схватити да је аутономија Санџака стуб стабилности Србије, али и Црне Горе

Муфтија Зукорлић је у интервју катарској тв мрежи "Ал џазира" (Аљазеера) рекао да нема сумње да је пројекат аутономије Санџака неопходан муслиманима који живе у Србији и да је то у складу са Уставом.

"Устав познаје аутономност и унутар Србије постоји Војводина која је аутономна", рекао је Зукорлић и додао је Србија на путу ка Европској унији прихватила концепт регионализације у оквиру којег муслимани у Санџаку сада виде шансу за решавање тог питања.

Зукорлић је рекао да, иако бошњачки политичари, Расим Љајић и Сулејман Угљанин, прихватају распарчавање Санџака унутар региона у Србији, муслимани који у тој регији живе "ту неправду никада неће прихватити".

Муфтија је рекао да су бошњачки представници у Влади Србије - министри Угљанин и Љајић, "одустали од првобитних циљева које су заговарали, а на основу којих су добили поверење гласача".

"Они су показали да нису представници муслимана у Влади већ заступници Владе медју муслиманима, бране Владу од муслимана... они су продали интересе бошњака ради власти...", казао је Зукорлић.

Муфтија је потврдио да је недавно подржао оснивање нове бошњачке политичке опције у Санџаку, али је додао да је спреман да подржи и неку, како је рекао, српску странку која ће муслиманима гарантовати остваривање њихових права и слобода.

Зукорлић је у интервјуу устврдио да званични Београд најбоље функционише под притиском са стране, без обзира одакле долазио и да зато он и његови следбеници не заобилазе ниједну адресу, било да је реч о Уједињеним нацијама или ЕУ, за обраћање у погледу њихових права.

"Није важно одакле притисак на Београд долази, важно је да је јак", казао је муфтија.

Зукорлић је поновио да се муслимани Бошњаци у Србији налазе под пристиском сталне дискриминације по верској и националној основи које они желе да превазидју мирним путем, али им се то не дозвољава.

"Кад год покушамо да те проблеме решавамо мирним путем и кроз институције наилазимо на опструкцију или на забрану оснивања институција", пожалио се муфтија.

Истина, казао је муфтија, Србија се у последњих неколико година декларише као поштовалац људских права, демократије и да тежи европским интеграцијама, али је то, тврди он, само "привидан политички гест".

Зукорлић је у прилог тој тврдњи навео да, упркос Закону о равноправности цркава и верских заједница, Српска православна црква "води главну реч, има сву моћ И утицај у држави".

Зато је, казао је Зукорлић, мешихат којим он руководи, затражио долазак медјународних посматрача у Санџак.

Муфтија је негирао да је тражио да власти у Србији преговарају с њим већ да је, како је рекао, тражио разговор ради превазилажења проблема који ће се у супротном нагомилати, с тим да о верским питањима разговарају верски представници, а о националним национални...

Муфтија тврди да се његове речи најчешће погрешно интерпретирају па се тако његова упозорења у Београду доживљавају као претње.

Зукорлић је за поделе муслимана у Санџаку оптужио српске безбедносне службе, којима је циљ заустављање развоја муслиманских верско-просветних институција створених у последњих 15 година од када је он на челу мешихата - од мектеба до Интернационалног универзитета.

(Прес)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер