Н1: Наш дописник у обиласку европских продавница - Шећера – има, брашна – има, несташица– нема. „Страх од глади“ далеко од истине и представља једну од највећих манипулација појединих српских таблоида

Србија и Мађарска не осећају последице кризе, али Европи прети глад - то је порука коју често видимо на насловним странама таблоида - уз текстове и фотографије који наводно "доказују" да у Унији влада несташица основних животних намирница, да су рафови продавница празни и да Европљани купују све пред собом у страху од глади и рата, пре свега уље, брашно и шећер. Али та слика је далеко од истине и представља једну од највећих манипулација. Европски дописник Н1 Никола Радишић, коме је седиште у Луксембургу, обишао је неколико западноевропских држава како би проверио каква је ситуација.

Наслови и текстови појединих медија у региону стигли су и до западне Европе. Страх Европљана од глади због несташица проузроковних ратом у Украјини и немоћ да се то промени – изгледа да постоји само у главама уредника појединих таблоида – јер несташица у Луксембургу нема. Али пошто је Луксембург специфичан, одлучио сам да проверим каква је ситуација у околини и кренуо сам на пут.

Прво сам отишао у Немачку, у град Трир. Кауфланд, као један од највећих великих маркета у коме купује огроман број грађана, био је један од логичних избора.

Шећера и брашна има. Продавци кажу да се купује у незнатно већим количинама, али да залиха има сасвим довољно. Идентична ситуација је и у околним државама, где су углавном укинули и ограничења која су омогућавала куповину до два килограма по особи.

Тренутно је снабдевеност Европе уљем најчешћи повод за манипулацију.

На самом почетку руске агресије на Украјину, повећана је куповина сунцокретовог уља, јер су се грађани уплашили несташица, због отежаног и смањеног снабдевања у том тренутку, због блокираних украјинских лука и других транспортних линија. Сунцокретово уље је и даље мало теже пронаћи у продавницама, али га има. Док осталих врста јестивог уља никада није ни мањкало.

Трговински ланци успели су да пронађу алтернативне добављаче сунцокретовог, док Европско удружење произвођача ФЕДИОЛ тврди да је део наручених количина ипак стигао из и Украјине, возовима и камионима, па се тржиште лагано стабилизује.

Ипак, сунцокретово уље нижих цена и даље може да се пронађе рано ујутро и то не сваког дана. АлИ су трговци набавили уље других произвођача, па се у Белгији, у тамошњем ланцу продавница Делез сада можете купити сунцокретово уље из Турске, које је нешто скупље.

Или су свој бренд прилагодили новој реалности, па сунцокретовог уља има свуда, по нешто нижој цени, као што је она у ланцу холандског супермаркета Алберт Хајн.

У Луксембургу, на пример, сунцокретово уље се теже може пронаћи у продавницама са приступачнијим ценама какав је ланац супермаркета Лидл, али и у онима које посећују грађани са дубљим џепом, какви су локални Кактус или француски Аухан.

Али сцене празних рафова за уље, које доминирају насловним странама појединих медија, показују лажну слику. Минимално померање камере открива праву реалност - рафови су препуни разних врста уља, од маслиновог, преко кукурузног или палминог, до уља уљане репице, које се најчешће користило као замена за сунцокретово.

Цене су нешто више него раније, а управо је сунцокретово највише поскупело, али даље може да се пронађе по цени од око два евра. У зависности од произвођача, може ићи и до пет евра, а у појединим, екстреминим случајевима и више од осам. Али уље по тој цени ретко ко има потребу да купује.

Украјина је највећи добављач сунцокретовог уља за ЕУ. Некада се месечно увозило око 200.000 тона сунцокретовог уља, да би у прва два месеца руске агересије на Украјину та количина преполовљена. Успостављање железничких и друмских коридора за допремање намирница из Украјине почетком маја повећало је извоз у ЕУ, а диверзификација извора снабдевања и прелазак на друге, заменске врсте уља или технологија, ублажили су тај удар и спустили цене.

Проблем са смањеним количинама сунцокретовог уља није у набавци, већ повећаној потражњи због гомилања залиха, тврде у ФЕДИОЛУ и наводе да је то прави узрок и вештачке несташице и повећаних цена.

Ипак, стручњаци очекују даљи раст цена свих производа, али не због лосе снабедевности, већ првенствено због раста цене енергената.

(Н1)