Хроника

Н1: Почетак школске године "у магли", струка упозорава на бројне проблеме

Штампа
субота, 15. август 2020.

 Како ће стартовати настава у новој школској години још се тачно не зна. Јер, иако су министар просвете Младен Шарчевић и просветни синдикати тим поводом у четвртак одржали састанак, просветари кажу да конкретан договор није постигнут. За то време, из Синдиката лекара и фармацеута поручују да су педагози из групе "Уједињени против ковида" упозорили да би било боље да се сачека са повратком ђака у школске клупе.

Почетак школске године и даље је у магли, јер сусрет министра просвете Младена Шарчевића и просветних синдиката није уродио плодом.

Како ће почети школска година и да ли ће сви ђаци наставу пратити у школи или код куће још је под знаком питања.

Просветари упозоравају да се први септембар дочекује са бројним проблемима.

Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника Србије, истиче да су проблеми и просторни и кадровски.

"Проблеми су на крају крајева сваке породице шта ће са децом, тако да се сада тврди да ће наставници од петог до осмог разреда радити недељу дана са једном групом одељења, а друге недеље са другом групом, шта ће се дешавати са учитељима и са онима који раде од првог до четвртог разреда још увек није најјасније", каже Јанковић.

Весна Војводић Митровић из Синдиката "Независност" указује да су стручна упутства и препоруке за почетак и реализацију нове шкослке године, "херметична" и "омогућавају врло различита тумачења".

"Бојим се да ће доћи до конфузије код родитеља, ученика и код наставног и ненаставног особља већ од првог дана", наводи Војводић Митровић.

Нејасно је, кажу, и на који начин ће средњошколци пратити наставу. Представници просветних синдиката указују и да од ресорног министра нису добили одговоре на питања ко ће и на који начин спроводити епидемиолошке мере у школама.

За то време, члан Кризног штаба, епидемиолог др Бранислав Тиодоривић, повратак ђака у клупе описује као велики изазов. Указује и да би осим родитеља, здравствено стање ђака требало да прате и запослени у школама.

"Ја разумем просветне раднике, није им лако сигурно и они су у једној веома тешкој ситуацији, неко ми је реко да ће они после здравствених радника бити најизложенији с обзиром на број ризика, али с друге стране њихова улога и у образовном и у васпитном процесу је назамењива то нам је неопходно и зато се залажемо да та контрола ипак буде на уласку у школу", напомиње Тиодоровић.

А да ли школе у Србији имају довољно кадра који може истовремено да предаје и мери температуру ученицима? И док просветари поручују да за тако нешто нема услова,  председник Синдиката лекара и фармацеута и један од потписника иницијативе  "Уједињени против ковида" Раде Панић упозорава и да српски просветни систем још увек нема јасну стратегију за почетак школе у јеку коронавируса.

"Апсолутно је мања штета која ће се десити, ако буде онлајн настава, ако за све буде једнако и ако сачекамо бар месец-два да видимо каква је права епидемиолошка ситуација па тек онда да дозволимо да деца крену у школу", истиче Панић.

Психолог Јована Папан каже да се због пандемије не може очекивати да систем савршено функционише, као и да ће од учитеља и наставника највише зависити како ће ђаци прихватити нова правила.

"Ми имамо генерално тај проблем да спроводимо све те мере, колико год то на папиру све лепо звучало у пракси знамо и само колико често није ни близу тога, тако да много је тога до нас свих, свако има одгвороност да се максимално труди да све то поштује како би то могло да функционише и да се иде ка некој нормализацији", сматра Папан.

А како би се до нормализације дошло, министар просвете Младен Шарчевић је најавио да ће састанке са представницима просветних синдиката одржавати у наредном периоду најмање на 15 дана.

(Н1)
 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]