Početna strana > Hronika > Na današnji dan: 1941. u Struganiku održan sastanak Josipa Broza Tita i Draže Mihailovića; 1992. Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju o isključenju SR Jugoslavije iz rada Generalne skupštine
Hronika

Na današnji dan: 1941. u Struganiku održan sastanak Josipa Broza Tita i Draže Mihailovića; 1992. Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju o isključenju SR Jugoslavije iz rada Generalne skupštine

PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 19. septembar 2019.

 BEOGRAD - Na današnji dan 1799. godine rođen je srpski pisac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, prvi predsednik Matice srpske. Gimnaziju je učio u Karlovcima i Pešti, prava u Pešti i Beču, a doktorat prava stekao je u Pešti 1826. U više navata bio je poslanik na srpskim crkveno-narodnim saborima, ali i u Ugarskom saboru. Bio je dosledan protivnik reforme Vuka Karadžića, i držao je da treba očuvati slavjanoserbsko nasleđe. Bio je advokat, direktor gimnazije u Novom Sadu, izradio je Građanski zakonik Srbije (objavljen 1844). Uređivao je "Serbski letopis" (iz okrilja tog časopisa izrasla je Matica srpska) i Davidovićevu "Golubicu" i pokrenuo časopis "Ogledalo serbsko". Pisao je poeziju u pseudoklasičarskom stilu i prevodio klasične autore: Homera, Horacija i Vergilija, kao i nemačke pisce, uključujući Getea. Nepravedno je nipodaštavan iz kruga Vukovih sledbenika iako je bio veliki nacionalni i kulturni radnik, visokih intelektualnih dometa.

1356 - Engleska armija predvođena "Crnim Princem" sinom kralja Edvarda III, porazila je u bici kod Poatjea vojsku francuskog kralja Žana II, čime je okončana prva faza Stogodišnjeg rata Engleske i Francuske. Istog dana 1370. Crni Princ je zauzeo i opustošio Limonž.

1551 - Rođen je francuski kralj Anri III, poslednji monarh iz dinastije Valoa. Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota (francuski protestanti, kalvinisti). Posle pobune 1588. bio je prinuđen da napusti Pariz i udruži se s vođom navarskih hugenota Anrijem od Navare, potonjim kraljem Anrijem IV, prvim iz dinastije Burbon, a ubijen je 1589. dok je opsedao Pariz.

1802 - Rođen je mađarski revolucionar Lajoš Košut, vođa Mađarske revolucije 1848. nepomirljiv protivnik Habzburške monarhije. Posle upada snaga austrijskog generala Jelačića u Mađarsku u septembru 1848. organizovao je Komitet za odbranu otadžbine, potukao je austrijske trupe i krenuo na Beč kako bi se obračunao s Habzburzima. Narodna skupština je u aprilu 1849. proglasila nezavisnost Mađarske kao i svrgavanje monarhije, a 2. maja ga je izabrala za prvog predsednika vlade slobodne Mađarske. Protiv Košuta su bili i mađarski konzervativni krugovi zbog njegovog naglašenog liberalizma, dok je najkrupnija aristokratija (magnati) dosledno bila opredeljena za Habzburge. Zbog izrazitog nacionalizma protiv njega su bili i nemađarski narodi Ugarske, uključujući i većinu Srba. Ipak među njegovim bliskim saradnicima bilo je i ljudi srpskog porekla, poput Šandora Petefija (kršten kao Aleksandar Petrović) ili generala Janoša (Jovana) Damjanića.

1837 - Kod Požarevca su započeli prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.

1893 - Britanski dominion Novi Zeland je postao prva zemlja u kojoj su sve žene dobile pravo glasa.

1911 - Rođen je engleski pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Privukao je čitaoce romanima prožetim atmosferom jezivog, iako nije uvek lako protumačiti simboliku u njegovim delima, pisanim u rasponu od najgrubljeg realizma do alegorije. Dela: romani "Gospodar muva", "Naslednici", "Hridine dvojice mrtvih", "Beg škorpija", "Slobodan pad", "Toranj katedrale", "Piramida", "Vidljiva tmina", "Obredi plovidbe", eseji "Vrele kapije", "Pokretni cilj".

1941 - Nemačke trupe okupirale su Kijev u Drugom svetskom ratu, posle bitke koja je trajala 45 dana.

1941 - U selu Struganik nedaleko od Valjeva, u jeku Drugog svetskog rata, održan je sastanak Josipa Broza Tita i Dragoljuba Draže Mihailovića, na kojem nije postignut dogovor o zajedničkoj borbi partizana i četnika protiv okupatora.

1955 - U Argentini je vojska oborila predsednika Huana Perona, koji je prethodno izazvao bes rimokatoličke crkve odvajanjem crkve od države. Do 1973. Peron je živeo u izbeglištvu, a po povratku je opet izabran za predsednika, ostavši na čelu države do smrti 1974.

1957 - Amerikanci su u Nevadi otpočeli prve podzemne nuklearne probe.

1961 - Građani Jamajke su na referendumu izglasali izdvajanje te ostrvske zemlje u Karipskom moru iz Zapadnoindijske federacije. Kratkotrajna Federacija trajala je od 1958. do 1962. Bio je to pokušaj da se britanski posedi u Karibima okupe u federalnu zajednicu ali se ona raspala pre pune nezavisnosti tih teritorija.

1975 - Umro je srpski lekar Kosta Todorović, stručnjak za zarazne bolesti, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Napisao je više od 150 radova na srpskom i stranim jezicima. Značajan je i njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene. Dela: "Udžbenik akutnih i infektivnih bolesti", "Priručnik za lečenje tuberkuloznog meningitisa".

1992 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju o isključenju SR Jugoslavije iz rada Generalne skupštine i osporio je njeno pravo da u UN nasledi SFRJ. Klupa Jugoslavije ostala je prazna, a misiji SRJ dozvoljeno je da ostane u Njujorku i kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim organima UN.

2006 - Izvršen je državni udar u Tajlandu. Vojska je izvela puč i srušila vladu Taksina Šinavatre i uspostavila privremenu vladu, uz strogu lojalnost kruni. Portparol zaverenika objasnio je da je vojni udar bio neophodan, pošto je vlada milijardera Taksina Šinavatre dovela zemlju u veoma ozbiljnu krizu.

2007 - Umro je srpski ekonomista Kosta Mihajlović. Rođen je u Šapcu a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i doktorirao 1957. na Ekonomskom fakultetu, gde je bio redovni profesor od 1965. a docnije je postavljen za direktora Ekonomskog instituta. Kao član Odeljenja društvenih nauka SANU obavljao je funkcije sekretara Odeljenja a zatim je bio član Predsedništva SANU, od 1998. do 2001. godine.

2009 - Umro je Dušan Kanazir, predsednik SANU od 1981. do 1994. Doktorirao je fiziološke nauke na Univerzitetu Libr u Briselu i bio je redovni profesor Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i načelnik laboratorije instituta u Vinči. Najviše se bavio istraživanjima u oblasti molekularne biologije.

(Tanjug)