На данашњи дан: Умро Момо Капор; 1861. укинуто кметство у Русији; 1878. у Сан Стефану склопљен уговор којим је створена "Велика Бугарска"; 1886. после тромесечног рата Србија и Бугарска закључиле мир

 НОВИ САД - На данашњи дан 2010 - Умро је Момчило Момо Капор, српски књижевник, сликар, новинар. Дипломирао је сликарство 1961. у Београду. Написао је више романа и збирки прича, аутор је и неколико документарних филмова и тв емисија. Дела: "Белешке једне Ане", "Фолиранти", "Уна", "Књига жалби", "Успомене једног цртача". Сценариста је више филмова: "Валтер брани Сарајево", "Банкет".Био је академик Републике Српске.

Дела: "Спасена Венеција", "Сироче", "Дон Карлос".

1703 - Умро је енглески физичар Роберт Хук, секретар Краљевског друштва у Лондону. Усавршио је барометар, телескоп и микроскоп и први открио ћелијску структуру биљака. Доказао је окретање Земље и гравитацију небеских тела и аутор је закона о истезању еластичних тела ("Хукоов закон").

1792 - Умро је шкотски архитекта и декоратер Роберт Адам, један од твораца неокласицистичког стила у архитектури. Пројектовао је многе јавне зграде изузетне елеганције, посебно у Лондону, које се одликују карактеристичним ваздушастим и прозрачним стилом, названим његовим именом.

1847 - Рођен је амерички проналазач шкотског порекла Александер Грејем Бел, проналазач телефона. После студија медицине у Единбургу и Лондону преселио се у САД и посветио лечењу глувих.

Телефон је патентирао 1876. у Бостону, што је му је донело славу, али и бриге. Патент није био заштићен па су га многи покрали и тек је 1886. Врховни суд САД пресудио да је он једини власник патента.

Богат и славан, потом се потпуно посветио старом послу - лечењу глувих.

1861 - Манифестом цара Александра II укинуто је кметство у Русији. Више од 47 милиона кметова је ослобођено личне зависности од племства као и везаности за земљу. Овим актом бивши кметови добили су и потпуно право слободног пословања.

1878 - У Сан Стефану (недалеко од Цариграда) је склопљен уговор којим је, диктатом Русије Турској, створена Велика Бугарска. Уговором је Русији припала Бесарабија, Србији су одузета и дата Бугарској новоослобођена подручја око Врања, Беле Паланке и Пирота, а Румунија је добила Добруџу. Уговор који је изазвао негодовање у Британији, Аустро-Угарској, Немачкој, предвиђао је да Србији буду одузете новоослобођене територије. Берлинским мировним уговором јула 1878. одлучено је да Бугарска буде сведена у реалне националне оквире (осим Кнежевине Бугарске под суверенитетом султана, формирана је и аутономна Источна Румелија у саставу Турске). Србији су припојене територије од којих су доцније образована четири округа - Нишки, Пиротски, Врањски и Топлички.

Румунији, Србији и Црној Гори призната је независност, а Бугарска је признавала врховну власт Турске све до 1908.

1886 - После тромесечног рата Србија и Бугарска су закључиле Букурештански мир. Непосредан повод рата био је припајање Бугарској Источне Румелије. Краљ Милан је тај чин сматрао нарушавањем равнотеже каква је успостављена Берлинским конгресом. Слабије опремљена и лоше мотивисана српска војска је одбијена и после пораза на Сливници Бугари су заузели Пирот. Рат није донео територијалне промене, највише зато што је иза Србије стала Аустро-Угарска, али је знатно ослабио позицију краља Милана Обреновића. Најпре је због огромног притиска радикалског мноштва прихватио Устав из 1888. да би се наредне 1889. резигниран, повукао са власти.

1905 - Умро је српски филозоф Божидар Кнежевић. Рођен је у Убу 1862. Велику школу завршио је у Београду. Већи део живота провео је као наставник по разним провинцијским местима Србије. Иако самоук, оставио је чудесно филозофско дело. Главна дела: "Ред у историји", "Принципи историје", постхумно "Мисли".

Преводио је успешно Бекла, Маколеа, Карлајла, мада је енглески језик научио као самоук. Кнежевић је био специфична појава велике духовне снаге, изразито нетипичан за српске интелектуалне кругове.

1918 - У Брест-Литовску је у Првом светском рату потписан мировни уговор Централних сила и Совјетске Русије. Бољшевичка Русија прихватила је тада тешке територијалне уступке и плаћање ратне одштете Немачкој од шест милијарди златних марака.

1924 - Настављајући реформе у Турској, Кемал Ататурк је забранио калифат и протерао из земље калифа (негдашњег султана) и његову породицу.

1974 - У до тада најтежој несрећи у историји цивилног ваздухопловства, погинуло је свих 346 људи у турском путничком авиону типа ДЦ-10, који се срушио убрзо по полетању са париског аеродрома "Орли".

1980 - Француски председник Валери Жискар д'Естен је у разговору са државницима арапских земаља Персијског залива први пут, у званичној форми, признао палестинском народу право на самоопредељење.

1988 - Умро је мексички виолиниста пољског порекла Хенрик Шеринг, један од највећих мајстора виолине уопште. Оплеменио је класичан и савремени репертоар изванредном техником и стилском културом. Емигрирао је кад је нацистичка Немачка 1939. напала Пољску и до 1945. у Лондону је био официр за везу пољске избегличке владе и преводилац шефа владе, генерала Владислава Сикорског. Професор Музичког факултета у Мексику постао је 1945, а од 1953. је као амбасадор добре воље мексичке владе приређивао концерте који су одушевљавали публику широм света.

1989 - Основан је Битеф театар, београдско позориште, с циљем популаризације Битеф фестивала, као и откривања нових позоришних тенденција. Позориште смештено у простору реконструисане евангелистичке цркве на Дорћолу покренула је Мира Траиловић, режисер и оснивач Битефа с циљем да се пружи прилика уметницима чији рад представља искорак из традиционалних граница сценског израза.

1991 - Умро је енглески атомски физичар и математичар Вилијам Џорж Пени, отац британске атомске бомбе. Под његовом контролом изведена је прва проба британског атомског оружја 1952. на острвима Монте Бело у западној Аустралији.

1996 - Арапски исламски терориста-самоубица је у аутобусу у центру главног града Израела Јерусалиму усмртио 18 људи.

1996 - У Шпанији је конзервативна Народна партија Хосеа Марије Азнара добила парламентарне изборе, окончавши 13 година владавине социјалистичког шефа владе Фелипеа Гонзалеса.

1997 - Путнички воз у пакистанском делу провинције Пенџаб излетео је у пуној брзини из шина, усмртивши најмање 125 људи.

2002 - Швајцарци су се на референдуму изјаснили за улазак своје земље у Уједињене нације.

2004 - Сенат Француске изгласао је огромном већином забрану ношења муслиманске мараме у државним школама.

2005 - Амерички авантуриста Стив Фосит постао је први човек који је облетео Земљу авионом без успутног слетања и доливања горива, пошто се после 67-часовног путовања и пређених 37.000 километара, спустио на аеродром Салина у америчкој држави Канзас.

2008 - Умро је Ђузепе ди Стефано, италијански оперски уметник, тенор. Рођен у Катанији, на Сицилији, певање је учио у Милану, а деби је имао 1947. године у миланској Скали. Због специфичне боје гласа, од педесетих 20. века, Ди Стефано је сматран једним од најбољих светских певача. Освајач је златног Орфеја, престижне италијанске музичке награде. Често је певао у дуету са оперском дивом Маријом Калас.

(Танјуг)