понедељак, 18. јануар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > На данашњи дан умрли прота Матеја Ненадовић и Марија Терезија; Рођен Душан Радовић и Жак Ширак; 1943. основан АВНОЈ; 1945. укинута монархија и сва права краља Петра II Карађорђевића
Хроника

На данашњи дан умрли прота Матеја Ненадовић и Марија Терезија; Рођен Душан Радовић и Жак Ширак; 1943. основан АВНОЈ; 1945. укинута монархија и сва права краља Петра II Карађорђевића

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 29. новембар 2020.

 НОВИ САД - 1854 - Умро је српски државник и писац прота Матеја Ненадовић, војвода из Првог српског устанка, творац и први председник Правитељствујушчег совјета, неке врсте ондашње владе. Са стрицем Јаковом покренуо је у ваљевској и шабачкој нахији Први српски устанак. Командовао је делом устаничких снага 1806. у боју на Мишару код Шапца у којем су Турци потучени до ногу. Као први дипломата обновљене Србије путовао је у Петроград како би успоставио дипломатске односе с Русијом и заинтересовао руску владу за подршку и помоћ. После пропасти устанка 1813, у емиграцији је свим силама настојао да заинтересује велике силе за ствар Србије и присуствовао је Бечком конгресу 1815. с пуномоћјем српских вођа. После Другог српског устанка постао је ваљевски кнез, али је уклоњен због несугласица с књазом Милошем Обреновићем, а због сукоба с кнезом Михаилом 1840. прогнан је из Србије. Вратио се 1842. кад су Обреновићи оборени с власти и постао је државни саветник. Написао је "Мемоаре", једно од најбољих мемоарских дела српске књижевности, пуне драгоцених података о догађајима и људима у време Првог српског устанка.

Догодило се на данашњи дан. Данас је недеља, 29. новембар, 334. дан 2020. До краја године има 32 дана.

1314 - Умро је француски краљ Филип IV Лепи, који је 1306. протерао из Француске Јевреје и конфисковао им имовину. У сукобу за превласт надјачао је папу Бонифација VIII и пренео је папску столицу у Авињон. Ради учвршћења позиције у борби против ватиканске курије 1302. је, први пут у историји Француске, сазвао Скупштину три сталежа, чиме је грађански сталеж почео да учествује у политичком животу земље.

1543 - Умро је немачки сликар Ханс Холбајн Млађи. Психолошка проницљивост и виртуозност цртежа уврстиле су га међу највеће светске портретисте. Посебно место заузимају његови портрети енглеске аристократије, рађени кредом, у време његовог боравка у краљевском дворцу у Виндзору, где се налазио у својству дворског сликара краља Хенрија ВИИИ.

1694 - Умро је италијански лекар и ботаничар Марчело Малпиги, творац микроскопске анатомије. Пронашао је јако конвексна сочива, једноставан микроскоп који увеличава до 180 пута.

1780 - Умрла је аустријска царица, чешка и мађарска краљица Марија Терезија, која је током владавине од 1740. до смрти 1780. спроводила реформе у духу просвећеног апсолутизма, али и германизацију и покатоличавање. Укинула је Потиско поморишку границу, чиме је изазвала сеобе Срба у Русију од 1751. до 1753. (које је литерарно описао Црњански у Сеобама). Да би осигурала оспоравани престо (због проблема наслеђивања престола по женској линији), водила је Рат за аустријско наслеђе од 1740. до 1748. у којем јој је 1745. пруски краљ Фридрих II Велики преотео Шлезију (осим једног малог дела) и учествовала је у Седмогодишњем рату од 1756. до 1763.

1864 - У Сенд Крику у америчкој држави Колорадо јединица пуковника Џона Чивингтона је масакрирала најмање 400 Чејена и Апача, који су се предали и била им је обећана заштита на месту где су се улогорили.

1890 - Отворено је заседање прве јапанске скупштине.

1895 - Рођен је амерички филмски режисер и кореограф Вилијам Беркли Инос, познат као Базби Беркли, који је утемељио принципе мјузикла као филмског жанра. Користио је филмску камеру на нов начин и служио се монтажом на специфичан начин. Филмови: "Копачи злата 1933", "Холивудски хотел", "Врт на месечини", "Комета над Бродвејом", "Бебе у војсци", "Оснујмо оркестар", "Бебе на Бродвеју", "42. улица", "Римски скандали".

1902 - Рођен је италијански писац Карло Леви, аутор романа "Христос се зауставио у Еболију", у којем је описао тежак живот италијанских сељака под фашистима. У време фашистичке владавине био је интерниран на југу Италије.

1918 - Окончано је заседање Подгоричке скупштине, на којем је три дана раније, проглашено безусловно присаједињење Краљевини Србији.

1922 - Рођен је српски књижевник Душан Радовић, дечји писац и новинар. Радио је у листовима "Змај", "Пионир", "Кекец" и "Полетарац" и био уредник дечјих редакција Радија и Телевизије Београд. У широј јавности је посебно упамћен по радио емисији Студија Б "Београде, добро јутро", којом је од 1976. осам година будио Београђане обиљем сатиричних досетки и духовитих коментара, обележених својеврсном мудрошћу. Дела: збирке песама "Поштована децо", "Смешне речи", "Вукова азбука", "Причам ти причу", "Понедељак", "Уторак", "Среда, "Четвртак", драмска дела "Капетан Џон Пиплфокс", "Тужибаба", "Че" (с Матијом Бећковићем), афоризми "Београде, добро јутро", ТВ серија "На слово, на слово".

1924 - Умро је италијански композитор Ђакомо Пучини, чије се опере одликују јаким емоцијама, патетичношћу и сентименталношћу. Дела: опере "Боеми", "Тоска", "Мадам Батерфлај", "Турандот", "Манон Леско", "Девојка са Запада", "Ђани Скики".

1925 - Рођен је Младен Србиновић, академик, један од најзначајнијих српских сликара 20. века. Учио је од великана српске и светске уметности као што су Недељко Гвозденовић, Иван Табаковић, Коста Хакман, Љубица Цуца Сокић. Упоредо са сликарством и графиком, радио је и мозаике и предлошке за таписерије. Израдио је мозаике за зид у свечаној сали СИВ-а (сада Палата Србија) као и за здања низа других институција, попут зграде Радио телевизије Београд у Кошутњаку, цркве Светог Николе у Руми, Инвест банке у Београду или олтарске преграде у манастиру Жича. Носилац је бројних међународних и домаћих признања.

1932 - Рођен је француски државник Жак Рене Ширак, председник владе од 1974. до 1976. и поново од 1986. председник Француске од 1995. до 2007.

1941 - На брду Кадињача, 14 километара западно од Ужица, изгинуо је Раднички батаљон који је штитио одступницу главнине партизанских снага, при чему је погинуло 180 припадника батаљона. Био је то крај Ужичке совјетске Републике, основане крајем септембра 1941.

1943 - У Јајцу је у Другом светском рату Друго заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије конституисало АВНОЈ као врховно законодавно и извршно представничко тело народа Југославије и установило Национални комитет ослобођења Југославије. Објављено је да је одлучено "да се Југославија изгради на демократском, федеративном принципу као заједница равноправних народа", а краљевској влади која се налазила у избеглиштву (као и већина влада окупираних земаља Европе) је забрањен повратак у земљу.

1945 - У Југославији је укинута монархија и сва права краља Петра II Карађорђевића. Уставотворна скупштина је усвојила декларацију о проглашењу републике према којој је Југославија "савезна држава републиканског облика, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану у Југославији".

1947 - Генерална скупштина УН изгласала је поделу Палестине на јеврејски и палестински део, с Јерусалимом под контролом светске организације, што је 1948. омогућило стварање државе Израел.

1949 - Почео је с радом Радио Нови Сад. Програм је у то време емитован из здања тадашњег хотела "Лојд" у улици Жарка Зрењанина, у прво време у трајању од осам часова дневно, радним данима, а 15 недељом. Тај датум прихваћен је доцније као Дан Радио-телевизије Војводине.

1973 - У пожару у робној кући у јапанском граду Кумамото погинуло је више од 100 особа.

1981 - Умрла је америчка филмска глумица Натали Вуд, која је постала филмска звезда као дете ("Чудо на 34. улици"). Остали филмови: "Бунтовник без разлога", "Сјај у трави", "Трагачи", "Прича са западне стране".

1987 - Јужнокорејски авион са 115 путника и чланова посаде срушио се изнад Бурме. У Бахреину је потом ухапшена једна жена која је признала да је севернокорејски агент и да је поставила експлозив у авион према налогу њене владе како би биле онемогућене Олимпијске игре у Сеулу 1988.

1990 - Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о употреби свих неопходних мера како би Ирак био избачен из Кувајта, који је претходно окупирао, уколико се ирачке трупе не повуку до 15. јануара 1991.

1993 - На иницијативу Европске уније, у Женеви су поново отпочели мировни преговори. Четвородневној конференцији су, уз 12 шефова дипломатије земаља ЕУ, присуствовали председници Србије, Црне Горе и Хрватске и представници зараћених страна у Босни и Херцеговини.

1995 - Хиљаде Срба у Сарајеву протестовало је против предавања муслиманско-хрватској федерацији српских делова главног града БиХ, у складу са одредбама Дејтонског споразума.

2001 - Умро је енглески музичар Џорџ Харисон, бивши члан "Битлса", легендарне четворке из Ливерпула. Иако у сенци тандема Џон Ленон - Пол Макартни, битно је допринео раду "Битлса" и створио је више незаборавних песама.

2003 - У Великој Британији одобрен је политички азил вођи чеченских исламских терориста Ахмеду Закајеву.

2006 - Србија је примљена у Партнерство за мир. НАТО је, на самиту шефова држава Алијансе у Риги, постигао договор о пријему Србије у Партнерство за мир.

2008 - Нигеријски Црвени крст саопштио је да је у верски мотивисаним сукобима, у Џосу, главном граду централне нигеријске државе Плато, на размеђу муслиманског севера и хришћанског југа, током претходна два дана погинуло најмање 367 особа. Сукоби су приморали око 10.000 лица да напусте своје домове.

2012 - Генерална скупштина Уједињених нација изгласала је двотрећинском већином унапређење статуса Палестине у УН од ентитета посматрача у државу посматрача нечланицу. Од 193 чланице УН, 138 је гласало за, девет против, док је 41 земља била уздржана.

2017 - Жалбено веће Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију потврдило је првостепену пресуду, у предмету против Јадранка Прлића и других, шесторици лидера Херцег Босне. Током изрицања пресуде, један од осуђених Слободан Праљак извршио је самоубиство.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер