На крају јула 756.662 незапослених у Србији

Директор Националне службе за запошљавање Владимир Илић изјавио је да је у Србији у јулу било 756.662 незапослених, што је око 12.500 више него у истом месецу прошле године.

Илић је рекао да се у претходна два месеца први пут бележи смањење броја незапослених на евиденцији, након што је осам месеци за редом број незапослених повећаван за по око 8.000 људи месечно.

„То може да укаже на благи опоравак тржишта рада”, рекао је он и навео да је у јулу број незапослених смањен за 7.000, а у јуну за 4.500.

Илић је оценио да су смањењу броја незапослених допринеле мере Владе Србије која је кроз програм запошљавања приправника и јавне радове отворила 30.000 радних места.

Према његовим речима, део пријављених на евиденцији Националне службе за запошљавање није незапослен, већ има приходе од рада на црно, непријављених самосталних делатности, издавања станова или пољопривреде, а пријављује се да би користио помоћ за незапослене попут маркице за превоз, здравствене заштите и социјалне помоћи.

Како је навео Илић, око 60 одсто људи пријављених на биро за незапослене жели да прихвати посао који му та служба понуди.

Због тога, како је рекао, постоји велика разлика између регистроване стопе незапослености, која у јулу износи 26 одсто и резултата анкете о радној снази, коју је према методологији ЕУ у априлу спровео Републички завод за статистику и која је показала да је у Србији стопа незапослености 15,6 одсто.

Илић је истакао да је према анкети о радној снази стопа незапослености повећана са 14 одсто у октобру 2008. године на 15,6 у априлу 2009, што је знатно мање повећање него у земљама оркужења и ЕУ, где је стопа удвостручена.

„Могу да закључим да у Србији на тржишту рада још нема озбиљних тешких последица економске кризе као на Западу”, рекао је директор Националне службе за запошљавање.

Илић је рекао да је „незахвално давати прогнозе” о кретањима на тржишту рада до краја године, али да очекује „стагнацију броја незапослених или благи раст”.

Како је навео, у првих шест месеци ове године отворен је знатно мањи број радних места него у истом периоду прошле године.

„То закључујемо посредно, анализирајући захтеве послодаваца за посредовањем. Тешко је рећи тачан број отворених радних места јер се сваког месеца раскине 50.000 уговора, а исти број се поново заснује, при чему је често реч о продужавању уговора”, казао је он.

Како је навео, према статистичким подацима у Србији ради више од 2,6 милиона запослених, од чега око 20 одсто ради у администрацији и државним предузећима.

„Према грубој процени, око 500.000 људи, а према неким проценама и нешто више, ради у администрацији на локалном и републичком нивоу и у државним предузећима, пре свега у великим компанијама попут Електропривреде Србије”, казао је он.

„Нешто мање од једног милиона ради у приватном сектору и преосталим друштвеним предузећима”, рекао Илић и додао да је у друштвеним фирмама запослено око 150.000 људи.

Како је навео, око пола милиона људи ради у предузетништву, што је око 20 одсто запослених, односно знатно виши проценат него у великом броју развијених земаља у којима је у предузетништву између пет и седам одсто укупног броја запослених.

„То је врло висок проценат и последица је пре свега масовног отпуштања након 2000. године због приватизације и проблема, тако да је велики број људи који је био вишак у друштвеним предузећима морао да буде гурнут у предузетништво”, рекао је он.

Више од пола милиона људи ради у пољопривреди и шумарству, казао је Илић.

(Бета)