Nebojša Medojević: Nama Sveti Vasilije, Sveti Petar i Njegoš, vama Tompson – svakom svoje

Samo najveći neprijatelj i izdajnik države Crne Gore i crnogorskog naroda može odbacivati srpski narod, pravoslavno hrišćanstvo i našu Crkvu.

Hapsiti Vladiku Joanikija na dan Svetog Vasilija Ostroškog je užasan anticrnogorski čin. To ne može biti delo institucija države nastalih na volji naroda. To je jasan akt okupatorske vlasti koja je preuzela zadatak da promeni identitet pravoslavnog naroda u Crnoj Gori.

Zato emitovanje spota ekstremnog hrvatskog desničara, koji javno i otvoreno decenijama podržava ustaški pokret i NDH i zločine ove fašističke tvorevine prema Srbima, Jevrejima i Romima, nije nikakva greška urednika. To je osmišljena poruka biračima DPS-a pravoslavne veroispovesti da je Đukanović odlučio da od njih napravi „nove Crnogorce”, unijate kojima su Vatikan i Katolička crkva bliži od pravoslavlja.

Birači DPS-a su se i do sada pokazali kao vrlo fleksibilni i spremni da za razne vrste beneficija i ličnih koristi (neko za 50, neko za 50 miliona evra) odustanu od većine tradicionalnih vrednosti koje su obeležavale način života Crnogoraca kroz vekove.

Priznanje lažne države Kosovo, sankcije Rusiji, razaranje porodice i tradicionalnog morala, promocija kriminala i korupcije kao poželjnih i društveno opravdanih obrazaca ponašanja. Uništenje privrede, zatvaranje fabrika, pljačkaška privatizacija, korupcija u pravosuđu, enormne zarade funkcionera DPS-a (u predsendištvu DPS-a sede skoro samo milioneri, koji su novac stekli korupcijom i pljačkom države), čerupanje budžeta, besplatni stanovi za funkcionere DPS-a, plate u „Plantažama” od skoro 10.000 evra za direktore...

Đukanović je verovatno pomislio da su birači DPS-a, Crnogorci pravoslavci, spremni da za neki lični interes ili novac prodaju dušu đavolu i odreknu se svojih predaka, tradicije, prošlosti i identiteta i postanu „novi Crnogorci”.

Prevara je bila zamišljena kao propaganda da Crna Gora i nacionalni Crnogorci treba da imaju svoju crkvu, jer je postojeća i jedina kanonska pravoslavna crkva SPC (koja je i stvorila državu Crnu Goru), u stvari tuđa crkva. „Kad smo dobili državu, sad treba da imamo i crnogorsku crkvu”, začuo se poklič Đukanovića. Mnogi birači DPS-a, navikli na svoje privilegije i prateći svoj interes, prihvatili su ovaj spin i širili propagandu.

Na stranu sad što je Đukanović ateista i nekršten, što je u međuvremenu postao deo satanističkog kulta (koji inače upražnjavaju mnogi iz kruga globalnih bankara duboke države – Rotšild, Rokfeler, Soros, Klintonovi...). Pravoslavni Crnogorci birači DPS-a i dalje su verovali da je ideja crnogorske crkve dobra. Preciznije rečeno, nisu smatrali da treba pružiti neki otpor vrhu partije zbog toga. Međutim, Zakon o verskim slobodama i nasilje koje je režim pokazao prilikom njegovog usvajanja, otkrili su pravu pozadinu i namere Đukanovića.

Poslanici DF-a, u raspravi u Skupštini 26. decembra 2019, demontirali su čitav mehanizam i pred očima javnosti pokazali da Đukanović ne želi da osnuje pravoslavnu crkvu, niti da reguliše status crkava i verskih zajednica u Crnoj Gori. DF je pokazao da Đukanović želi da otme vrednu imovinu SPC u Crnoj Gori i da iskoreni pravoslavno hrišćanstvo iz Crne Gore. Zakon, dakle, nije samo protiv SPC („tuđe” crkve, kako Đukanović kaže). Zakon je protiv pravoslavlja i hrišćanstva.

To je bilo previše, čak i za Crnogorce pravoslace birače DPS-a. Počeli su protesti građana, na koje je pozvao DF, pa onda, za nekoliko dana, i veličanstvene litije. Službe su registrovale da vremenom sve veći broj pravoslavnih Crnogoraca, birača DPS-a, učestvuje na litijama.

Režim odigrava na očajničku kartu da litije predstavi kao pobunu Srba koja je dirigovana spolja (Srbija i Rusija) protiv evroatlantskog puta Crne Gore i protiv crnogorske nezavisnosti.

Istina je da je na litijama najviše crnogorskih Srba, koji i jesu najodaniji vernici SPC u Crnoj Gori, ali sve je više i nacionalnih Crnogoraca, koji ne žele da se odreknu pravoslavlja, svoje prošlosti, predaka, istorije.

Kako vreme prolazi, sve veći broj nacionalnih Crnogoraca shvata namere satanista i prepoznaje opasnost da nam se instaliraju novi kultovi, nova božanstva, umesto pravoslavnog hrišćanstva. Kultovi Svetog Petra Cetinjskog, Svetog Vasilija Ostroškog i Njegoša su u suštini i država Crna Gora i pravoslavno hrišćanstvo i narod u Crnoj Gori. I srpski i crnogorski.

Sad su konačno pravoslavni Crnogorci, birači DPS-a, prepoznali opasnost da prateći sataniste milijardere iz vrha DPS-a, osim bez fabrika, radnih mesta, šuma, zemlje, voda, mogu ostati i bez svojih korena.

Emitovanje pesme hrvatskog esktremnog desničara i promotora ustaštva i NDH na Dan pobede, 9. maja, sa ekrana javnog servisa RTCG bilo je fatalna greška Đukanovića. Možda je neko savetovao Đukanovića da treba poslati neku poruku provokacije prema Crkvi i srpskom narodu u Crnoj Gori. Taj ko ga je savetovao nije uzeo u obzir da poruke prenesene preko zvezde pop kulture (a Tompson to jeste u Hrvatskoj i njihovoj dijaspori) simbolički deluju mnogo snažnije i u podsvesti svakog pravoslavca u Crnoj Gori stvaraju asocijacije na Jasenovac i stradanje nevinog srpskog stanovništa. Pokušaj provokacije pretvorio se u otrežnjujući talas. Šok terapija.

U mozgovima više od 400.000 pravoslavaca u Crnoj Gori nešto je kliknulo. ,,To je to. Ovo je projekat pokatoličenja Crnogoraca.” Kroatizacija Crne Gore. To je cilj zakona o slobodi veroispovesti.

Đukanović želi da pounijati pravoslavne Crnogorce, da ih odvoji od duhovnog istoka i približi Vatikanu. Stari projekat. Ništa novo.

„Volim Mila i DPS, ali Crnu Goru volim više. Ja sam pravoslavni Crnogorac i moje svetinje su na istoku. U Jerusalimu, Konstantinopolju, Moskvi, Svetoj Gori, Hilandaru, na Cetinju, pod Ostrogom”, sve se češće čuje među bivšim biračima DPS-a, nacionalnim Crnogorcima pravoslavcima.

Progon Crkve i pravoslavnih vernika od strane NKT u vreme korone još više je ukazao da DPS želi da ponizi i disciplinuje pravoslavni narod i da ih pripremi za finalno rešenje. Hapšenje Vladike Joanikija, određivanje pritvora u zloglasnoj nikšićkoj „Garaži”, gde se zatvaraju narkomani, prostitutke, secikese, lopovi, trebalo je da bude primer kako će se Đukanović odnositi prema pravoslavcima kada se uskoro završi epidemija korone. Pravi ideološki i duhovni naslednici onih koji su 1945. od 200 sveštenika u Crnoj Gori pobili 170, bez suda i krivice, ponovo pokazuju svoje pravo, antihrišćansko, anticrnogorsko, antisrpsko, satansko lice.

Ali, umesto saginjanja kičme i ljubljenja ruke Gospodaru Mraka, narod je ispravio kičmu, ustao i rekao: „Dosta. Ne damo svetinje! Ne damo Crnu Goru!” Sad se vidi koliko je projekat crnogorsko-srpskog pomirenja i smene ove satanske vlasti bio vizionarski i spasonosan za Crnu Goru. Zato nas satanisti iz vlasti i njihovih medija progone i napadaju.

Samo složno!

Predsednik Pokreta za promjene, jedan od lidera Demokratskog fronta i poslanik u Skupštini Crne Gore

(Politika)