Neizvesna vlada predsedavajuće EU

I pred jesenji početak rada evropskih institucija situacija sa aktuelnim predsedavajućim Unije, Belgijom, nije promenjena. Još nema kontura buduće koalicione vlade, tako da ranije dato obećanje jednog od izbornih pobednika, lidera flamanske umerene desnice, De Vevera, da će do oktobra biti formirana vlada koja će punom snagom preuzeti državu i vođenje Unije, sada već deluje teško izvodljivo. Veruje se da bi takva situacija mogla da ima posledice i na proces integracije država Zapadnog Balkana.

Ni 40 dana nakon vanrednih izbora u Belgiji, nisu jasne konture vlade koja bi trebala voditi tu zemlju, ali i Evropsku uniju, jer period od juna do decembra ove godine pripada Belgiji da vodi EU koja je i sama pred krupnim izazovima i zadacima. U isto vreme se aktuelni trenuci i na flamanskoj i valonskoj strani, čiji socijalisti bi ovaj put trebali dati premijera, opisiju kao najteži u belgijskoj istoriji.

Tu nije reč samo o koalicijskim pregovorima između sedam političkih partija, već i o pitanjima zbog kojih je pala i prethodna vlada, pravedne podele odgovornosti, prava i novca iz zajedničke kase, kao i gorući politički problem opština oko Brisela koje, tradicinalno flamanške, sve više postaju naseljene Valoncima kojima je maternji jezik francuski, umesto holandskog. Taj problem, međutim, izgleda da nije ni za korak bliže rešenju, dovodeći u pitanje stabilnost zemlje i njenu ulogu kao predsedavajuće Unije. Zato nije čudo da, hrabreći i sebe i Belgijance, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavljuje:

"Potpuno sam uveren da će Belgija, koja je uvek bila u centru EU, tu i ostati. I posle predsedavanja Unijom, potpuno sam uveren da Belgija ima snažnu veru u Evropu".

Međutim, vera je jedno, a prilike su drugo. Prilike u Belgiji su takve da vam danas niko sa sigurnošću ne može reći šta će, na političkom planu, biti sutra.

Glasači u mnogoljudnijem, flamanskom delu zemlje su na junskim, vanrednim izborima skinuli sa vlasti velike partije, demohrišćane i liberale, a dali glasove desnoj NVA kojoj je nezavisnost Flandrije na srcu. Čini to neizvesnijim, ne samo skoro formiranje vlade, već i ukupnu budućnost složenog belgijskog društva. Svestan toga, izborni pobednik je požurio da umiri barem evropsku javnost:

"Promena vlade u Belgiji neće umanjiti efikasnost belgijskog predsedavanja EU. Razgovarao sam o tome sa premijerom Letermeom i on me je uverio da smo zaista dobro pripremljeni i neće biti nikakvih teškoća u narednim mesecima. Želja nam je da vladu formiramo do oktobra, kada i započinje pravi posao evropskog predsedništva", kazao je lider NVA, Bart De Vever.

Evropski ciljevi su i ciljevi belgijskog predsedništva, poručeno je povodom preuzimanja šestomesečnog mesta prve među jednakima. To znači: izlazak iz krize, razvoj, unutrašnja organizacija i poslovi, klima i konačno proširenje. U poslednjoj fazi je Hrvatska, slede je Makedonija, Turska, ostatak balkanskog društva i preskačući ostale Island, koji je pre neki dan dobio zeleno svetlo za početak pregovora.

"Treba imati na umu činjenicu da će se dosijei država razmatrati u skladu sa njihovim sadržajem, da će se uzimati u obzir progres koji jeste načinjen, politička ocena neće biti prva i najvažnija. Želimo iskoristiti istorijsku priliku, kakva sada postoji, da sve te države imaju evropsku budućnost u okviru EU. Međutim, pitanje je tajminga", naglasio je premijer Belgije, Iv Leterm.

A upravo tajming izmiče iz ruke Belgijancima. Svesni toga, sutra nastavljaju rovovske pregovore o sastavu vlade, u svetlu činjenice da privremena vlada, uz zabranu donošenja ozbiljnijih političkih odluka, neće tu funkciju moći obavljati večno, kao što neće moći punom snagom voditi Uniju. Ukoliko, ipak, silom prilika bude tako, posledice tog nedovršenog belgijskog posla mogle bi osetiti i zapadnobalkanske države, kojima integracijske perspektive ponešto variraju ovisno od toga ko je na evropskom čelu. U ovom slučaju, svi integracijski planovi bi mogli biti stavljeni na čekanje, najmanje do kraja ove godine.

(VOA)