Немачки Der Spiegel: 1686 докумената Викиликса односи се на Хрватску

Звиждачка интернетска страница WikiLeaks синоћ је започела с објављивањем дијелова тајне преписке америчких велепосланстава међу собом те с водствима неких других земаља.

Дио повјерљивих докумената (двјестотињак), чију је објаву најавио оснивач интернетске странице WikiLeaks, Julian Assange, пренијели су New York Times, The Guardian и још три еуропска медија. На самој страници WikiLeaksа документи се нису појавили јер је страница, како пише на њиховом Twitter профилу, под хакерским нападом.

Документи укључују 243.270 дипломатских брзојава које су америчка велепосланства упутила Стате Департменту и 8.017 смјерница које је State Department послао у своја дипломатска представништва широм свијета. Америчка влада је, очекивано, осудила објаву тајних докумената због тога што тај чин "угрожава послове и животе дипломата". У приопћењу Бијеле куће стоји да објављена извјешћа често пружају "отворене, али непотпуне информације чија би објава могла озбиљно угрозити не само интересе америчке вањске политике, већ и интересе његових савезника и пријатеља широм свијета".

Саудијска Арабија финанцира ал-Qаиду, прима америчку војску и тражи напад на друге земље

Највише пажње су побудили извјештаји о арапским вођама, између осталих о краљу Саудијске Арабије Абдулаху који је од САД-а тражио да нападне Иран и тако оконча развијање нуклеарног програма у тој земљи.

Сазнаје се и да је управо Саудијска Арабија, годинама великодушни домаћин америчкој војсци, једна од највећих финанцијерки ал-Qаиде.

У преписци се говори и о сигурности пакистанског нуклеарног материјала којим се може израдити атомска бомба и којега се Пакистан не жели ријешити те о учесталом хакирању Googlea из Кине иза чега стоји тамошња власт.

САД се уцјеном и митом рјешава затвореника из Гуантанама

Спомиње се и Словенија која је била уцијењена да узме затвореника из злогласног затвора Гуантанамо, ако њезини челници желе сусрести америчког предсједника Обаму. Наведени су још неки покушаји пражњења Гуантанама које су Американци планирали наградити издашним новчаним свотама или наклоношћу у међународним односима.

Говори се и о необично блиским односима Силвија Берлусконија и Владимира Путина који си међусобно поклањају луксузне поклоне и потписују врло вриједне енергетске уговоре, али и о разматрању уједињења Сјеверне и Јужне Кореје.

1686 докумената се односи и на Хрватску

И док New York Times не спомиње преписку с Хрватском, њемачки Der Spiegel тврди да се 1686 докумената, више него на било коју другу земљу у регији, односи и на Хрватску. Највећи број објављених докумената је из раздобља од 2006. до 2009. године када је Хрватска завршавала преговоре за улазак у НАТО. Детаљи о садржају докумената нису објављени. The Guardian пише да се ради о брзојавима које су послани State Departmentu из Загреба. Британски лист је објавио и извјештај из рујна 2009. године у којему се, између осталога, спомиње прогрес у рјешавању граничног споре између Хрватске и Словеније.

Der Spiegel такођер оцјењује да се ради о великом ударцу на вањску политику САД-а јер никада у повијести ни једна свјетска велесила није изгубила надзор над толиком количином докумената.

NY Times тврди да многи од докумената уопће нису обиљежени ознаком "повјерљиво" те да ни један није означен са "строго повјерљиво". Око 11.000 докумената носи ознаку "повјерљиво", а 9.000 ознаку "noforn", што значи да је садржај преосјетљив за показивање страним владама. Око 4.000 докумената носи обје ознаке - "повјерљиво" и "noforn".

(index.hr)