Немања Шаровић: Себе сматрам идеалним за скидање са власти актуелне гарнитуре

Остајем опозиција Вучићевом режиму. Последње што је Србији потребно је још једно кукавичје јаје и још једна марионетска политичка опција која се бори за мрвице са Вучићевог стола. Да сам хтео сарадњу са њим, могао сам тај пут изабрати и 2008. године, 2012, 2014. или било које друге године. Звали су ме неки његови сарадници да им се придружим и недавно, након што сам напустио СРС, али сам им рекао да неко мора и да их скине са власти, а себе, с обзиром на то колико их познајем, сматрам идеалним за тај посао, каже Немања Шаровић, доскорашњи функционер Српске радикалне странке и један од лидера новоформираног покрета "Љубав Вера Нада", у интервјуу за Директно.рс.

Више од две деценије Немања Шаровић је био једно од најпрепознатљивијих лица Српске радикалне странке. Међутим, након непремостивих размимоилажења са Војиславом Шешељем, одлучио је да иступи из странке којој је много дао својим радом и настави самосталим путем. Тим поводом разговарали смо са њим, као и о његовом односу према режиму Александра Вучића и неким кључним политичким питањима.

Који су били кључни разлози Вашег разлаза са Војиславом Шешељем након 23 године проведене у СРС?

- Разлога је заиста много, иако сам ја одлучио да о томе не говорим много у јавности, јер сам одлучио да на културан и цивилизован начин кренем путем који сматрам јединим исправним. Када се Шешељ вратио из Хага, очекивања нас у странци, али и обичних грађана, била су велика. Сви су сматрали да ће он предводити народни бунт против Вучићевог режима, што је и сам најавио у првим јавним наступима. Међутим, врло брзо су на његовом политичком нишану остали само Томислав Николић за кога је и врапцима на грани било јасно да се апсолутно ни за шта не пита, као и неколико министара попут Зоране Михајловић и Расима Љајића, који такође немају значајну подршку у Србији. Међутим, за Александра Вучића биле су резервисане углавном похвале: како је поштен, скроман, вредан итд. Поред тога, нисам се слагао ни са многим другим потезима, попут подршке “Српској листи” на албанским изборима, подршке Јутки, са бесмисленим причама о размени српског становништва са Косова и Метохије са Албанцима на југу централне Србије, а куповина џипа од 150.000 евра развејала је све сумње да Шешељ живи од посланичке плате. Политика Српске радикалне странке постала је непрепознатљива не само мени, већ и многим радикалима који су деценијама искрено веровали, борили се и жртвовали за страначке принципе. Дуго сам на све то упозоравао председника и руководство СРС, али није било воље да се било шта промени. Има ту још много тога о чему бих могао сатима да причам, али не желим. То је за мене прошлост коју сам оставио иза себе - истиче Шаровић за Директно.

Како се сада идеолошки позиционирате и ко су Вам могући партнери за сарадњу на политичкој сцени?

- Моји ставови остају непромењени. Нисам напустио СРС да бих се прикључио некој од владајућих странака и лично профитирао. Отишао сам да бих остао доследан себи и идејама у које верујем. Зато сам са генерелом Божидаром Делићем формирао Покрет "Љубав Вера Нада". Живимо у тешким временима, временима у којима се пропагира лаж, превара, лоповлук, себичлук, примитивизам и у којима профитирају и највише положаје заузимају они који се таквим “вредностима” најбоље служе. Са друге стране, љубав, вера и нада су три основне хришћанске врлине које треба реафирмисати у српском друштву, али и у политици, ако желимо да било шта променимо на боље. И даље сам непомирљиви противник уласка Србије у Европску унију, не зато што било кога мрзим, већ зато што Србија једноставно нема ни економски, а камоли национални интерес да се тамо прикључи све и да нас они тамо желе, што очигледно није тако. Прича о ЕУ је шарена лажа иза које се крију сви режими од 2000. године до данас, који своју неспособност да грађанима Србије обезбеде бољи живот оправдавају крилатицом “биће нам боље кад уђемо у ЕУ”! Србија треба да сарађује пре свега са традиционално пријатељским земљама попут Руске Федерације, Кине, Индије, са арапским светом и другима који желе са Србијом да сарађују на равноправној основи. Немам ништа против сарадње са било којом државом света уколико је та сарадња заснована на обостраном економском интересу и уколико није условљена гажењем српских националних интереса, попут признања независности наше јужне покрајине.

Да ли остајете непомирљив борац против власти Александра Вучића или ћете бити „конструктивна опозиција“?

- Наравно да остајем опозиција Вучићевом режиму. Последње што је Србији потребно је још једно кукавичје јаје и још једна марионетска политичка опција која се бори за мрвице са Вучићевог стола. Да сам хтео сарадњу са њим, могао сам тај пут изабрати и 2008. године, 2012, 2014. или било које друге године.

Ниједну казну нисам добио јер сам некога вређао или правио инциденте, већ зато што сам напредњацима политички неподношљив

Звали су ме неки његови сарадници да им се придружим и недавно, након што сам напустио СРС, али сам им рекао да неко мора и да их скине са власти, а себе, с обзиром на то колико их познајем, сматрам идеалним за тај посао. За разлику од многих који су били део његовог режима па сада изигравају опозицију или су са њим веома добро сарађивали протеклих година, ја свој став нисам мењао од 2008. године до данас. Први сам, још 2009. године, прозвао Вучића за черупање буџета општина Вождовац и Земун од стране фирме “Профајлер” у којој је и он био запослен, што у то време нико није желео или смео да пренесе. Упозоравао сам да се преко миллион евра из касе града Београда слило дневном листу “Правда” који је тада Вучићу био оно што су му данас Информер, Курир, Српски Телеграф и други. Међутим, Борис Тадић и Мики Ракић су у жељи да ослабе тадашњу СРС формирали Српску напредну странку, заштитили им украдене скупштинске мандате, дали медијску и финансијску подршку која је резултирала политичким монструмом који данас контролише скоро све медије и политичке актере у Србији. Своје ставове отворено сам исказивао у Народној скупштини и зато сам најкажњаванији посланик у претходном сазиву. Ни једну казну нисам добио јер сам некога вређао или правио инциденте, већ зато што сам напредњацима политички неподношљив. Упадљиво је било да, када су ме Маја Гојковић, Верољуб Арсић или Александар Мартиновић кажњавали, није реаговао нико из посланичке групе СРС. Убеђен сам да је постојао договор између мојих тадашњих страначких ”сабораца” и напредњака да ме казнама ућуткају, што наравно нису успели.

Како видите решење питања КиМ и да ли је Вучић на путу да призна независност наше јужне покрајине?

Трајно решење могуће је једино у складу са Уставом Србије и резолуцијом 1244 СБ УН. Било какво друго решење било би супротно интересима српског народа, са чиме са ја никада нећу сагласити

- Трајно решење могуће је једино у складу са Уставом Србије и резолуцијом 1244 СБ УН. Било какво друго решење било би супротно интересима српског народа, са чиме са ја никада нећу сагласити. Косово и Метохија припадају Србији и по Божјим и по људским законима. Ниједан режим, ма колико мандата освојио на изборима, нема право да се одрекне Косова и Метохије, јер оно није само духовна колевка српског народа, већ и наш најважнији економски интерес. Вашингтонским споразумом Александар Вучић је нанео огромну штету дипломатском угледу Србије и нашим националним интересима. Мени се ни мало не свиђају његове изјаве да Србија на Косову и Метохији нема ништа и да су они који су на власти били пре њега изгубили све. Ако су КиМ изгубљени, зашто онда путује у Брисел и Вашингтон и о чему преговара? Истина је другачија. Нико нам не може отети Косово и Метохију. Оно је сада окупирано и то је чињеница, али по међународном праву оно је наше док год га се неко и формално не одрекне. Вучић убеђује народ да нам је Косово камен око врата кога се ради бољег живота и “будућности” наше деце треба што пре решити. Искрено се надам да Вучић неће признати независност Косова и Метохије у било којој форми, јер би тиме сам себе неповратно жигосао као издајника. То не говорим да бих Вучића увредио, јер сам према њему лично потпуно равнодушан, већ да бих га упозорио ће му историја судити много строже од медија које држи на узици и полтрона којима је окружен.

Како видите медијску сцену Србије и који су приоритетни проблеми за решавање у српском друштву?

Сви су режими утицали на медије, али је он први који је од доласка на власт у непрекидној медијској офанзиви. Други су чекали изборе, а за њега су сваки од 365 дана у години подједнако важни и не постоји тема или догађај који није спреман да злоупотреби за пропаганду

- Да се не лажемо, медији у Србији никада нису били објективни. Ниједна телевизија или новине ни у једном режиму нису до краја поштовали стандарде новинарске етике. Свако је увек имао неке за које је навијао у мањој или већој мери, али је однос медијске снаге, власти и опозиције раније био далеко уравнотеженији него данас. Са ове временске дистанце, у време Милошевића било је највише медијске слободе, било је доста и режимске и опозиционе штампе, велики број локалних телевизија, ТВ дуели представника власти и опозиције били су чести и уобичајени, а сада су постали незамисливи. Србија није видела способнијег медијског манипулатора од Вучића. Поред њега сви други делују као мала деца. Сви су режими утицали на медије, али је он први који је од доласка на власт у непрекидној медијској офанзиви. Други су чекали изборе, а за њега су сваки од 365 дана у години подједнако важни и не постоји тема или догађај који није спреман да злоупотреби за пропаганду. Претходни режими су догађаје углавном коментарисали, покушавали да ствари окрену у своју корист након што се одиграју, а Вучић је први који их свакодневно активно креира како би пажњу јавности усмеравао где и како жели. На пример, недавно су, "игром случаја" сви медији били заокупљени увредама које је, суштински потпуно небитни, режимски Аца Лукас са режимске телевизије упутио Жаклини Таталовић. Ја не мислим да режимске телевизије било кога позивају случајно нити да је том приликом било шта речено случајно, али треба знати да је захваљујући тој „случајности“ у трећи план пала информација да је Скупштина усвојила ребаланс буџета са дефицитом највећим у историји Србије у износу од невероватне 4 милијарде и 100 милиона евра - закључује Шаровић за Директно.рс.

(Директно.рс)