Ненад Поповић-Небојша Ћирић: Да ли је криза прошла

Иако власт испраћа кризу, привредници, опозиција, али и грађани још не виде светло на крају рецесионог тунела. Јер док статистика показује знаке опоравка, реалан сектор још то не осећа.

О томе да ли је Србија изашла из кризе или није, да ли су антикризне мере Владе Србије довољне или нису и да ли ће, како то оптимистично најављује премијер, догодине заиста бити боље, разговарали смо с Небојшом Ћирићем, министром економије и регионалног развоја, и Ненадом Поповићем, привредником и потпредседником Демократске странке Србије.

Политика: Министре Ћирићу, како као члан Владе коментаришете изјаве врха власти да је Србија изашла из кризе? На чему се то темељи?

Ћирић: Ја стално понављам да, статистички гледано, ми јесмо изашли из кризе, али, с друге стране, најпрецизнији одговор би био да ипак нисмо. Јер, ако у три узастопна квартала имате раст бруто домаћег производа, ако је извоз прошле године порастао 24 процената у односу на 2009. годину и ако је раст извоза два пута већи од раста увоза, ми онда можемо да кажемо да смо изашли из кризе. Али, ако погледамо реалан сектор и наше грађане морамо рећи да још нисмо изашли из кризе. Суштински, то ће се догодити када будемо имали значајан раст запослености и када већи број предузећа из борбе против неликвидности пређе у инвестициони циклус и повећање капацитета. То ће за мене, као министра економије, бити показатељ да смо у потпуности изашли из кризе. Али, понављам, статистички јесмо и то нико не може нико да оспори.

Политика: Господине Поповићу, шта Ви на ово кажете као привредник, али и потпредседник опозиционе странке?

Поповић: Не могу да се не сложим с већином онога што је рекао министар јер криза заиста у реалности није прошла. Премијер Цветковић је рекао да се у последња два месеца није смањивао број незапослених и да је то доказ да смо изашли из кризе. Али, ја подсећам да смо у протекле три године сваког априла, маја и јуна имали раст запослености јер тада почињу сезонски радови. Зато статистика врло лако може да обмане и зато показује да смо изашли из кризе. А до тога ће доћи тек када будемо запошљавали више људи него што их је отпуштено. Поштено је рећи људима каква је реална ситуација.

Политика: И каква је реална ситуација?

Поповић: Изузетно тешка. Плате су пале од 25 до 30 процената за ове две, три године и то је велики проблем. Незапосленост је огромна. Задужили смо се више од 2,5 милијарде евра, а нисмо направили ништа. Имамо мање запослених и то у приватном сектору, а у јавном није било радикалних смањења. Није било ни великих инфраструктурних пројеката, али мислим да је данас главни проблем велика неликвидност предузећа и док се то не поправи нема ни говора о изласку из кризе. Десетине мојих пријатеља су имали мала предузећа с по пет-шест запослених и били су принуђени да их затворе.

Ћирић: Од када сам министар трудим се да будем реалан, али морамо да будемо оптимисти и да верујемо да ће бити боље. Показатељи су ове и прошле године добри. Понављам, извоз расте и мења се структура економије. Мења се и свест и људи схватају да је боље имати инвестицију у производњу него у услуге. Али, системске промене су тешке и дуго трају. Критика јесте добра и потребна, али када је прати и предлог. Усвојили смо уредбу која би требало да подстакне запошљавање. Добијам критике од пријатеља и познаника који ми кажу – зашто нисте смањили доприносе за све него само за новозапослене и за оне који пређу из сиве зоне. Ја се слажем с тиме, али то би сада угрозило приходе у буџету.

Политика: Господине Поповићу, министар је рекао да је добро када критику прати и предлог. Који су Ваши предлози, како оцењујете антикризне мере Владе?

Поповић: Министар и ја често имамо различита мишљења, али доста ствари је он покренуо и то је добро. Мислим да министри Ћирић и Љајић у овом тренутку добро раде у Влади онолико колико то могу. А, нажалост, не могу много. Моја главна критика је да у Влади не постоји тимски рад и зато је она неуспешна. Што се тиче новопредложених мера о којима говори господин Ћирић, ниједној се не може замерити суштина, али мислим да су те мере закаснеле. Све ово је требало спроводити раније. Ја сам на то указивао још пре три године.

Политика: На шта конкретно мислите?

Поповић: Конкретно, грађанима је омогућено одложено плаћање кредита у договору с банкама. И то је добро за оне који су остали без посла и имају кредите. А за репрограм у привреди је, нажалост, дошла само препорука и то није добро. Такође је одлучено да послодавци у првих годину дана не плаћају порезе за новозапослене млађе од 30 и старије од 45 година. То је добар гест. Али, моје питање је зашто постоји старосно ограничавање. Управо они који имају између 35 и 45 година су најугроженији. Такође, Фонд за развој је добра ствар, али му треба много више средстава јер је 800 милиона динара мало. Та сума би требало да буде барем 10 или 20 пута већа како би се помогло привреди. И Агенцији за осигурање и финансирање извоза је потребан знатно већи буџет.

Ћирић: Ово су конкретни предлози и то је добро. Зашто смо одабрали одређене категорије за ослобађање од пореза и доприноса? Зато што се оне третирају како рањиве. Осим тога, то је увод у промену система јер ће се сигурно ићи на трајно смањивање пореза и доприноса и то са неких 62 до 64 процената колико је то сада на барем 45 или 50 процената. Тако ћемо обезбедити стимулацију за послодавце да запошљавају нове људе и да елиминишемо сиву економију и исплаћивање радника на црно.

Политика: То је још увек масовна појава. Како ћете се борити против тога?

Ћирић: Тачно је да је то масовна појава, али и нелојална конкуренција. Зато сам инсистирао да после ове мере за запошљавање крену и ригорозне контроле Инспекције за рад и Пореске управе. Слажем се с господином Поповићем и да су Агенцији потребна већа средства и ми настојимо да то обезбедимо, али реално је да се то деси у буџету за 2012. годину.

Поповић: Постоје четири кључне области које се морају развијати. То су грађевинарство, пољопривреда, инфраструктура и енергетика. Грађевина, када ради, запошљава готово 60 одсто различитих делатности. Закон из 2009. године је у потпуности паралисао грађевински сектор, а Србија је на 176. месту у свету по брзини издавања грађевинских дозвола. Свуда је грађевинска дозвола технички документ, а у Србији правни. И лоше је то што је Влада почела да се бави изградњом станова као инвеститор. Ево, на пример, локација на месту бивше касарне „4. јули“ на Вождовцу. Уместо да смо ту привукли инвеститоре који ће да граде и да плате држави три пута више такси и пореза. Добро је да део тих станова буде додељен војсци, полицији и државним чиновницима. Али зашто да држава, с преосталих 75 одсто станова, на потпуно неравноправан начин конкурише страним и домаћим инвеститорима и то под неравноправним условима. Заблуда је да ће то бити јефтини станови, јер то што су они јефтинији од онога што је на тржишту плаћамо сви ми. И ви и ја и господин Ћирић.

Ћирић: На том пројекту ће радити наше грађевинске фирме и као члан Владе ја подржавам ту иницијативу. Ово је велики пројекат и ово је интервенција државе због кризе.

Поповић: Привреди ћете најбоље помоћи тако што ћете омогућити смањење неликвидности кредитима преко Фонда за развој, на рок од пет година и са грејс периодом од минимум две године и са много флексибилнијим и лабавијим гаранцијама које предузећа морају да дају.

Ћирић: Ја ретко дајем обећања али, ево, ми спремамо меру којом ћемо смањити неликвидност и то пре свега државе, без обзира да ли је реч о централним или локалним органима или јавним предузећима. Прописаће се у ком року држава нешто мора да плати. Једна опција је да се пропише да држава све своје обавезе плаћа у року од 30 дана, а друга да прекорачења рока плаћања не може да буде дуже од 15 дана. И ова мера ће имати смисла, не само ако укључе јавна предузећа, већ и локалне самоуправе. Јер и они касне са плаћањем према приватном сектору.

Политика: Али, шта све то значи за једног просечног грађанина? Када ће за њега проћи криза? Премијер је на Мокрој Гори рекао да ће боље бити 2012. године. Како то коментаришете?

Поповић: Ја сам веома скептичан када је о томе реч. Мислим да ће и наредна година бити изузетно тешка. То је изборна година и много времена ће се на томе изгубити.

Ћирић: Ево, конкретно ћу одговорити на ваше питање. Бољитак за грађане, морам да будем искрен, неће се догодити преко ноћи. Благо побољшање очекујем почетком следеће године, али то је веома незахвално прогнозирати.

Поповић: Ово је реалан приступ.

Политика: Сада се око много тога слажете, а када сте протекли пут разговарали овде расправа је била знатно жустрија. Да нам тиме не најављујете сарадњу или коалицију?

Ћирић: Не, не, ми се и данас око много тога не слажемо. Тада смо разговарали о доласку „Фијата” и мишљења су била различита.

Поповић: Данас многи у Влади реалније гледају на ситуацију у којој се Србија налази. Тада нису очекивали да ће криза узети оволиког маха и давали су потпуно нереална обећања, базирана на такође нереалном евроентузијазму.

Разговарао Стефан Деспотовић

(Политика)