четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Николас Емилиу: Кипар неће признати Косово
Хроника

Николас Емилиу: Кипар неће признати Косово

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 02. август 2010.

Николас Емилиу: Наш став је свакако другачији од става Велике Британије. Ми нећемо признати Косово.

Николас Емилиу, високи званичник кипарског МИП-а каже за BBC да мишљење Међународног суда правде представља одговор на питање које је било дефинисано на несрећан начин и да, по њему, нажалост није добијен одговор на питање о легалности сецесије Косова од Србије.

Крајем прошле недеље у неким европским престоницама се дигла прилична прашина због одлуке Београда да пожури и Генералној скупштини УН поднесе предлог резолуције о Косову. Тим предлогом се једнострана сецесија проглашава неприхватлљивом, а две стране се позивају на преговоре о свим отвореним питањима.

Земљама Европске уније које су признале Косово и питање статуса сматрају затвореним тај српски предлог се нимало није допао.

Шта међутим кажу пет чланица ЕУ које одбијају да признају Косово?

Једна од тих земаља је Кипар а саговорник BBC-ија на ту тему био је Николас Емилиу генерални секретар Министарства иностраних послова у Никозији.

Одговарајући на питање какав је став кипарске владе о резолуцији коју је предложила Србија, Емилиу каже да је та резолуција предмет разговора међу европским партнерима Кипра који покушавају да дођу до заједничког става према том питању: "Будући да се о томе тренутно разговара, пре свега у седишту УН у Њујорку и то на нивоу амбасадора земаља чланица Европске уније, не бих да детаљно говорим о нашем ставу. Рећи ћу само да текст који је предложила Србија може да буде основа за коначни предлог".

Емилиу каже да би у наредне две недеље требало да буде јасно да ли ће унутар ЕУ моћи да се постигне јединствен став.

Али земљама ЕУ које су признале Косово српски предлог се ни мало не допада. Британска влада је на пример одмах рекла да не може да подржи српски текст јер он не води ка европској будућности Косова и Србије као одвојених држава.

ББЦ је питао кипарског дипломату колико је реално да земље Европске уније, у овом случају, уопште постигну јединство: "Тачно је да то неће бити лако, али морамо да покушамо и да исцрпимо све могућности. Ако на крају не буде заједничког става, онда ће свака земља ЕУ гласати у складу са својом државном политиком. Наш став је свакако другачији од става Велике Британије. Ми нећемо признати Косово. Мишљење Међународног суда правде представља одговор на питање које је било дефинисано на несрећан начин. Нажалост, нисмо добили одговор на питање о легалности сецесије Косова од Србије".

Да ли је Кипар под притиском већине земаља ЕУ које су признале Косово да промени политику о том питању?

Не, наш став је врло познат и то од самог почетка, одговара генерални секретар кипарског МИП-а Николас Емилиу: "Наши партнери знају да је то наш принципијелни став који је истовремено и последица наше ситуације на Кипру. Сви наши партнери разумеју да је ово питање за нас од егзистенцијалног значаја, иако се Косово и Кипар веома разликују, и на те разлике на два места указује и Међународни суд правде".

На питање BBC-ија да ли суди да је, после мишљења МСП, малтене немогуће да Србија у септембру за свој став придобије већину земаља у Генералној скупштини УН, Емилију каже да Србији предстоји мукотрпан посао: "Оцењујем да неће бити лак подухват да Срби убеде Генералну скупштину да усвоји њихов предлог резолуције у садашњем облику. Биће врло тешко с обзиром на мишљење суда. Али, гледано са становишта државних интереса јасно нам је шта Срби покушавају да постигну".

Србија се нашла на мети прилично оштрих критика неких чланица ЕУ због тога што је пожурила да у Уједињеним Нацијама поднесе предлог резолуције пре него што се о томе консултовала са Бриселом.

У Београду се, с друге стране, незванично чује да је Србија морала да пожури јер је наводно постојала могућност да на пример Албанија поднесе предлог резолуције у прилог независности Косова.

Генерални секретар кипарског Министарства иностраних послова Николас Емилиу каже да јесте постојала таква могућност. И да Србија није имала избора него да поступи онако како је поступила. Не видим да је пред њом била нека друга опција, додаје Емилиу.

Што, другим речима, значи да се Кипар не слаже са оним чланицама ЕУ које су критиковале Србију?: "Циљ нам није да уђемо у јавно спорење са нашим европским партнерима. На нивоу ЕУ смо се још у децембру 2007. године сложили да се око овог питања не слажемо. На једној страни је 5 земаља, на другој су 22. И међусобно поштујемо одлуке које смо донели. Стога нећемо јавно критиковати ниједнога од 22 европска партнера који су заузели другачији став од нашег".

BBC-и је у том контексту интересовало и да ли је и у којој мери неизбежно да разлике унутар ЕУ око питања Косова једнога дана испливају на површину.

Из ЕУ се на пример стално понавља да и Србија и Косово имају европску будућност, али да би Косово кренуло ка ЕУ оно треба да потпише уговоре са земљама чланицама, а неће моћи да потпише те уговоре са пет држава које га не признају као независну државу.

Николас Емилиу: "То је тачно. Закључци увек говоре о европској будућности целог региона, укључујући и Косово. Сигуран сам да сте свесни да је Косово јако далеко од тога да испуни услове за чланство у Европској унији. Ми се у сваком случају нећемо противити ниједној мери која ће помоћи побољшању економске и, уопште друштвене ситуације на Косову. Сигуран сам да ћемо наћи одговарајуће правне формулације које ће заштитити принципијелни став Кипра и друге четири земље чланице ЕУ и истовремено омогућити напредак Косова. Није нам намера да де фацто блокирамо Косово".

Кипар, додаје Емилиу, подржава позиве ЕУ владама у Београду и Приштини да разговарају.

На питање да ли то подразумева и разговоре о статусу као што жели Србија или о техничким питањима, као што траже Приштина и владе које су признале Косово, Николас Емилиу генерални секретар Министарства иностраних послова у Никозији каже да је на двема странама да одлуче о томе, али да је свакако боље да се разговара.

(BBC)

 
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер