NIN: Opasno odmeravanje snaga vlasti i opozicije - pripreme za izbore, ili uvod u građanski rat

Četiri meseca pre izbora, na sceni imamo besne građane, vlast koja je normalizovala potezanje čekića na njih, opoziciju koja se i dalje dogovara, a sve češće i pitanje – hoće li izbora, uopšte, biti

Izgleda da su sami naprednjaci izabrali da im 13. rođendan bude baksuzan - mada ne obavezno zato što bi, kao što želi opozicioni deo javnosti, to mogla biti poslednja godišnjica koju slave na vlasti. Na potencijalni „baksuzluk“, naime, ukazuje očigledna odluka da pad popularnosti nadomeste čvrstom rukom - što, uči nas istorija, hoće da se kao bumerang vrati glavi koja tu ruku usmerava.

Naravno da to ne znači da će samo naprednjaci, na kraju drame koja se upravo odvija, biti na gubitku. Naprotiv. Cena koju će celo društvo platiti već sada je prevelika, a krajnji iznos je nemoguće proceniti.

Koliko će sve to trajati, ne zna se. Događaji su nas tokom vikenda podsetili da su iznenađenja moguća, toliko da se može čuti čak i pitanje – hoće li izbora, uopšte, biti?

Dosadašnja istraživanja javnog mnjenja detektovala su samo blagi pad popularnosti SNS, a realnu šansu za pobedu opozicije videla samo na izborima u Beogradu, pod uslovom da na njima nastupi što jedinstvenije. Naznake bar delimičnog ispunjavanja tog uslova sada postoje, ali do izbora ima i dovoljno vremena da lične ambicije mnogobrojnih aktera, uz obilatu podršku vlasti i njenih raznovrsnih poluga, celu priču vrate na početak.

Ipak, vlast je već sada na pobunjene mirne građane (posredno) potegla bager i čekiće – i to na poznati podmukli način, tako što je povukla policiju i stvorila uslove da grupa organizovanih mladih maskiranih nasilnika, među kojima su odmah prepoznati pojedinci sa kriminalnim dosijeom, neometano stupi u akciju.

Sam Aleksandar Vučić je posle šabačke pokazne vežbe građanskog rata, dao javni „savet“ ministru policije Aleksandru Vulinu, koji zvuči kao preteća poruka nezadovoljnom delu društva – da se policija skloni sa strane i pusti građane da blokiraju „da vidi dokle će i šta će sa narodom“.

Drugim rečima, nezadovoljni uvek mogu da se pobune zato što im preti oduzimanje imovine, ili vode, ili vazduha, ili svega zajedno. Ali, ako tu ne bude nekog „Crnog“, spremnog da rizikuje kako bi zaustavio neki drugi bager, sami će biti krivi što su se našli pod točkovima ili im se u glave zabila macola. Unapred će znati da ih policija koju plaćaju neće zaštititi i da će, potom, sve završiti kao dobro uvežbana inverzija na kontrolisanim medijima: nasilnici će biti proglašeni za „narod“, a žrtve će biti okrivljene kao „plaćenici“ koji „ruše Srbiju“.

To je, uostalom, već rutina, kao što na rutinu liči i sve ono huškanje na obračun sa tim „rušiteljima“ koje je, sa provladinih medija, emitovano u vreme pripreme ovog NIN-a. Problem je, međutim, što je stepen huškanja drastičniji, laganje bezočnije, a situacija daleko eksplozivnija nego u ranijim fazama SNS vladavine.

Ono što je sasvim novo jeste da je već dva puta za nekoliko dana, Vučiću uništena prilika da bude zvezda dana: najpre tako što se (nevelika) grupa ljudi „nacrtala“ na Makišu u vreme zakazanog početka radova na izgradnji beogradskog metroa i time uništila scenografiju za uobičajeni propagandni šou – što mu je dalo razlog za nekoliko ponavljanja mantre „ne plašim se“ i nateralo ga da okopavanje vodoizvorišta pomeri za ovu sedmicu.

A onda je, blokadom puteva u znak protesta zbog zakona o referendumu i o eksproprijaciji, bačena senka na dugo pripremanu rođendansku svečanost, objedinjenu sa izbornom skupštinom stranke.

(NIN)