Хроника

Нова.рс: Агенција за заштиту животне средине подигла границе загађености ваздуха – како би загађен ваздух постао “прихватљив”

Штампа
субота, 05. децембар 2020.

Иако је 2020. годину највише обележио коронавирус, једна од тема која је била актуелна за све ово време било је загађење ваздуха. Грађани су са појачаном пажњом почели да прате шта их то гуши и због чега држава скоро ништа не предузима да овај огроман проблем бар почне да решава. А онда је у јавност изашла информација да је државна Агенција за заштиту животне средине подигла границе загађености ваздуха: оно што је некад, пре ове промене, био “загађен” ваздух, сада је постао - “прихватљив".

Ваљда прва велика афера СНС власти избила је почетком давне 2013. године. Иако су стручњаци тада месецима упозоравали да је, због великих суша 2012, огромна количина кукуруза контаминирана и да садржи отровну, канцерогену супстанцу афлатоксин, нико није реаговао.

У фебруару 2013. ствар је “пукла”: упркос упозоравањима, отровни кукуруз су јеле краве, краве су дале млеко, а то млеко је имало вишеструко већи ниво афлатоксина од дозвољених 0.05 микрограма по килограму. Информације о затрованости млека у јавност је изнео Горан Јешић, тада војвођански секретар за пољопривреду.

Као и обично, власт је овај проблем минимизирала и гурала под тепих: млеко је сасвим у реду, немојте да дижете панику, ви то радите да бисте срушили владу, слободно дајте млеко деци… Чак је на конференцији за медије тадашњи министар пољопривреде Горан Кнежевић испио чашу млека да би показао да је, ето, све у реду.

Међутим, само неколико недеља касније, под притиском јавности, власт је признала да баш и није све у реду тако што је нашла несвакидашње “решење” овог проблема: десетоструко су подигли границу за дозвољени ниво афлатоксина и, одједном, млеко у продавницама постало је “исправно” – Правилник о дозвољеној количини афлатоксина у млеку је промењен тако да је уместо до тада дозвољених 0,05 микрограма по килограму, прихватљива постала десетоструко већа количина овог отрова: 0,5 микрограма по килограму.

Слично тадашњем решењу за млеко, данас Агенција за заштиту животне средине (СЕПА) “решава” проблем загађености ваздуха. Према последњем извештају Агенције о квалитету ваздуха, објављеног у септембру ове године, концентрација најопаснијих ситних честица пречника 2,5 микрометра (ПМ 2,5) већа од 40 микрограма по метру кубном значила је да је ваздух – загађен, а да концентрација већа од 90мг/м3 значи да је ваздух “јако загађен”.

Међутим, према новим критеријумима Агенције, све до 55 микрограма ПМ 2,5 честица по метру кубном сада се сматра – прихватљивим, а јако загађен је тек онај ваздух који има више од 110мг/м3 ових честица.

Подсетимо, ПМ 10 – а нарочито ПМ 2,5 честице – продиру дубоко у тело и узрокују разна тешка обољења и погоршавају стање људи са срчаним и плућним болестима. Астма, бронхитис, рак плућа, кардиоваскуларне болести, срчани удар – само су нека од обољења које ове честице могу да изазову.

Уједно, ове честице су и “носиоци” тешких метала, попут олова, арсена, кадмијума и никла, које тако из загађеног ваздуха доспевају дубоко у плућа и крвоток људи који га удишу. Како процењује Светска здравствена организација (СЗО), ове ситне ПМ 2,5 честице су узрочник чак 3.585 превремених смрти годишње, од тога скоро 1.800 у Београду.

А шта ради Агенција? “Мрда зарез”, односно подиже границу по којој ове опасне честице више нису тако опасне, бар на папиру. И уместо да државна тела “јуре” ниже нивое загађења, препоручене од Светске здравствене организације, они лакирају стварност и праве папирна побољшања.

Већ је легендарна постала изјава заменика градоначелника Београда Горана Весића из јануара ове године, када је објаснио како то да на Обилићевом венцу ваздух више није загађен.

“Морам да вам кажем да је са зграде Тањуга скинута мерна станица, јер у том делу града нема загађења. Обилићев, Косанчићев и Топличин венац постали су пешачка зона. Нема аутомобила – нема загађења. А сећате се какав су хаос правили противници тих реконструкција и промен”, похвалио се Весић на Хепију. Опет исти принцип као са почетка приче – скинеш мерну станицу, нема загађења (у центру Београда!).

Истини за вољу, Агенција јесте пооштрила неке границе у понеком опсегу (за ПМ 10 и за сумпор-диоксид), али је забрињавајуће што на овај начин подстиче толерисање оних најопаснијих честица.

Ускоро би требало да буде донет 10-годишњи план квалитета ваздуха за Београд, а да јавност до његовог објављивања појма неће имати шта ће у њему да осване. Држава је сопственим Законом о заштити ваздуха себе обавезала да донесе Стратегију заштите ваздуха до 2015. године – да ли треба помињати да до данас овај важан документ није написан?

Но, изгледа да, док “компанија” не нађе начин да се угради у решавање неког друштвеног проблема, тај проблем ће остати у запећку. (И бар да га реше на крају, него ни то.) А до тада – у већини градова у Србији, током доброг дела године, ваздух који удишете ће погубно утицати на ваше здравље.

Променили метрику да би загађен ваздух постао “прихватљив”

Агенција за заштиту животне средине Републике Србије недавно је, без најаве и објашњења у јавности, променила критеријуме за оцену квалитета ваздуха и то тако да се ваздух који је, на пример, до сада био оцењиван као „загађен“, од сада оцењује као „прихватљив“. 

Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) и Београдска отворена школа (БОШ) питају зашто је Агенција за заштиту животне средине, надлежна за одређивање критеријума за праћење квалитета ваздуха, одлучила да промени ове критеријуме, на основу којих прописа. Они подсећају да су нови критеријуми, и иначе, далеко испод критеријума Европске агенције за заштиту животне средине.1

Наиме, померене су горње границе за количину штетних честица па сада ваздух који садржи преко 40 μг/м3 ПМ 2.5 честица више није „загађен“ већ „прихватљив“. Исто тако, уколико ваздух садржи 50.0001 μг/м3 азотних диоксида (НО2) он је сада “одличан”, а не само “добар”.

Критеријуми који се данас могу пронаћи на сајту Агенције разликују се од оних који су коришћени у извештају за заштиту животне средине објављеном у септембру ове године. Ови критеријуми се, свакако, разликују и од оних које користи Европска агенција за заштиту животне средине која има значајно строжије стандарде за оцену квалитета ваздуха. Из доњег графикона могу се видети промене у критеријумима Агенције из прошле и ове године као и упоредни критеријуми које примењује Агенција ЕУ.

Обе организације указују да се критеријуми за оцену квалитета ваздуха које примењује Европска агенција за заштиту животне средине, (чија је држава Србија сарадница) значајно разликују од критеријума које користи  Агенција за заштиту животне средине.

Занимљиво је да се на сајту агенције појавио „нови-стари“ извештај, у којем недостаје податак да резултати аутоматског мониторинга из локалне мреже града Београда нису достављени Агенцији и поред више захтева, а на шта су РЕРИ и БОШ већ указивали.

Зашто је Агенција сакрила податак да Београд није доставио податке о загађењу?

РЕРИ и БОШ подсећају да је у 2019. години ваздух у свим градовима (Београд, Нови Сад, Ниш, Бор, Ужице, Косјерић, Смедерево и Панчево) био прекомерно загађен услед високе концентрације ПМ10 и(или) ПМ 2.5 честица.

(Нова.рс)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]