Нова.рс: „Аутобус-убица“ опет јури - невероватне бројке умрлих од коронавируса у Србији

Сећамо се сви Ане Брнабић и њеног прошлогодишњег покушаја да објасни званичне бројке заражених и умрлих од ковида: након открића БИРН-а из јуна да је држава скривала број преминулих од ковида, она је неколико дана касније изашла на Хит-твит и пластично објаснила да сви са короном нису умрли од короне. Јер, шта? Одем ја да се тестирам - позитивна; кренем у Инфективну, удари ме аутобус - погинем! Па нећу ваљда да се рачунам и ја тако погинула међу жртве короне? Тако је, отприлике гласило објашњење премијерке. А актуелне бројке говоре нам да тај помахнитали аутобус-убица интензивно шпарта улицама Србије већ месец дана.

Колико је људи у Србији умрло од коронавируса? Наизглед једноставно питање, које има и једноставан одговор: закључно са суботом, 6. мартом, у Србији су од последица ковида умрле 4.592 особе.

И шта ту има више да се пита, то је то, зар не? Било би, у некој другој земљи. У Србији је овај званичан податак тек почетак, који рађа низ питања, још од јуна прошле године. Сетимо се, тада су, таман фино за изборну кампању, у званичној колони “преминули од короне” почела да се појављују само два броја: 0 и 1.

pic.twitter.com/42CbpOiJ0s

— Miloš Pavković (@MP_Verax) July 3, 2020

Трајало је то тако више од месец дана. Научници, попут нашег познатог физичара др Милована Шувакова, утврдили су тада да је вероватноћа да се толико пута заредом јаве само јединице и нуле као бројеви преминулих од короне – 1 према 4 милиона.

У преводу, да се оваква епидемија понови још четири милиона пута, само би се једном јавила оваква расподела броја умрлих каква је забележена у Србији током маја и јуна прошле године. Прилично невероватно, зар не?

Дан након избора, 22. јуна, БИРН је изнео своје истраживање у коме се наводило да су, увидом у званичну базу података Института за јавно здравље “Батут”, новинари БИРН-а видели да је број преминулих од короне за период од 19. марта до 1. јуна 2020. заправо био два и по пута већи од оног који је саопштен јавности – 632 преминула, уместо званичне 244 особе.

Нико никада није озбиљно демантовао причу БИРН-а, осим у стилу “ово што БИРН каже, то није истина, верујте нам, мајке ми”. Наравно – и да ли уопште то треба помињати у земљи удављеној од нерешених случајева корупције и криминала – нико није ни позван на одговорност, нити је дошло до било какве истраге о броју преминулих од короне.

У озбиљне демантије, дабогме, не рачунамо и поменути покушај Ане Брнабић са аутобусом-убицом.

skoro pa neverovatno šta priča ova žena pic.twitter.com/JfzSgFpfDE

— иван__дамн (@ivan__damn) June 28, 2020

Потонуо је овај скандал из јуна под небројеним другим аферама и скандалима, како то у Србији већ бива. Међутим, у последњих месец дана почеле су поново да се догађају прилично невероватне ствари у вези са званичним бројкама умрлих од коронавируса.

“Колико је данас било преминулих”, могао би да пита неко, а да му саговорник и без гледања у званичне податке одговори – “бирај, од 13 до 17, шта хоћеш”.

Ових пет бројева упорно се јавља од 3. фебруара и траје, ево, до суботе, 6. марта, а можда се настави и даље. И обичним лаичким погледом на график броја преминулих види се да је држава “заравнила криву” и да последњих месец дана број преминулих незнатно варира.

Наравно, то што се лаику учини да нешто није у реду са бројкама не значи ништа. Али, колика је заправо вероватноћа да се овакав низ догоди?

Др Милован Шуваков се поново латио задатка да ово срачуна и дошао до шокантног резултата: вероватноћа да се овакав низ догоди јесте један према 3,5 милијарде. Овај низ је, дакле, скоро хиљаду пута мање вероватан од оног низа нула и јединица из јуна прошле године.

Према његовој рачуници, средња вредност за посматраних 30 дана износи 15.113, а шанса да током једног дана број умрлих буде унутар интервала 13-17 износи негде око 50 одсто – дакле, као шанса да куглица падне на црвено када играте рулет.

Србија је, пак, земља, у којој је куглица пала на црвено 30 пута заредом. Шанса за то је – један према 3,5 миљарде, односно, треба да се догоди 3,5 милијарде оваквих епидемија, па да дође до истог низа броја умрлих током последњих месец дана.

Зашто је ово оволико (не)вероватан низ бројки? Зато што се очекује да распон бројева буде знатно шири – дакле, да буде дана и када је, на пример, 6 умрлих и када је 26 умрлих, као и других бројки около и између. То, уосталом, показују графици свих земаља које су имале између 300 и 600 смрти од ковида прошлог месеца, а које је посматрао Шуваков.

Заправо, свих – осим Србије.

Ваља погледати и временске серије ових истих земаља за последњи месец: све се крећу насумично, горе-доле, малтене попут сеизмографа, за разлику од Србије, која готово да има равну линију.

Но, и шта сад с тим, упитаће се читалац? Као и обично – највероватније ништа. Ништа, упркос томе да је јасно колико су званичне бројке (не)вероватне, и, следствено томе, да је морао постојати неки “људски” уплив у њиховом креирању.

Потонуће и ово под теретом афера које тек следе, упркос томе што је, према званичним подацима Републичког завода за статистику, током 2020. у Србији умрло скоро 12.300 људи више од просека у периоду 2001-2019, а број званично преминулих од ковида у 2020. је био 3.211.

Оно што је горе од овога јесте да постоје неки људи у Кризном штабу и Влади Србије, који на основу ових и оваквих бројки тумаче епидемију и замајавају грађане, забадава предлажући којекакве мере – засноване на овако прецизним подацима.

А оно што је најгоре јесте да постоје и неки други људи, који те којекакве мере Кризног штаба разматрају и кажу – а, па не може ово овако, како ћемо онда да будемо први у Европи по расту БДП-а? У том светлу, вероватно, треба тумачити и (изузетно) заравњену криву преминулих од ковида током фебруара.

(Нова.рс)