среда, 12. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Нова.рс: Конференције Кризног штаба нису потребне - ако ћете и даље да лажете
Хроника

Нова.рс: Конференције Кризног штаба нису потребне - ако ћете и даље да лажете

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 15. јул 2020.

Кад је ономад Кризни штаб почетком маја, пред укидање ванредног стања, укинуо и конференције за медије о коронавирусу, јавности је саопштено да су обраћања лекара прекинута “због малог интересовања медија”.

Тако је отворен простор да, уместо о вирусу и стању јавног здравља, свакога дана неометано слушамо о новим успесима владајуће касте у свим друштвеним областима, како би грађани знали за кога да гласају на изборима 21. јуна.

Двадесетак дана након избора, у катастрофалној епидемиолошкој ситуацији, када је здравствени систем у Београду “пред пуцањем”, како рече премијерка, а ванредна ситуација уведена у двадесетак општина и градова широм Србије – ето нама поново редовних конференција за медије Кризног штаба.

“Молим вас, ако можемо да имамо тај нови почетак прес конференција, па и комуникације и са медијима и са грађанима преко медија. Немојте да ширимо то неповерење. Ево, објаснићемо све што треба да се објасни”, рекла је Ана Брнабић, шеф медицинског Кризног штаба у понедељак, на првој “обновљеној” конференцији за медије.

Реч “неповерење” је употребљена много пута током конференције, као и исказана жеља председнице Владе да се оваквим конференцијама успостави “што боља комуникација са грађанима”, те да јавност “као у марту и априлу” добије “све информације”.

И збиља, био би ово хвале вредан покушај да се грађанима врати пољуљано поверење у Кризни штаб и званичне податке о зарази, да Ана Брнабић скоро двосатну конференцију није искористила да пред јавност изнесе још гомилу лажи и контрадикторних изјава – као да их до сада није било довољно.

 Тако, уместо да јасно одговори на питања новинара о “дуплом књиговодству” Института “Батут”, о томе шта је новонајављена стратегија у борби против коронавируса (пошто је првобитна пропала), о томе како Кризни штаб доноси мере а да нема тачне податке (по признању самог члана тог Кризног штаба др Предрага Кона), зашто толико касне резултати тестова – Брнабић је конференцију искористила да “вади флеке” и ради кризни ПР: избегавала је одговоре, на моменте била изузетно бахата, потпитања су, по старом лошем напредњачком обичају била искључена, док су доктори око ње једва долазили до речи (мада се нису много ни отимали да нешто кажу, што је тек прича за себе).

Укратко, ако ће Кризни штаб да конференције користи како би у јавност пласирали неистине, полуистине или на јасна питања давали неодређене и непрецизне одговоре – боље да их нису ни враћали.

Ономе ко није гледао ову, прву конференцију за медије (данашња, друга, била је прилично кратка), може се учинити да су горње оцене претеране стога, ево само неких “сецираних” изјава Ане Брнабић са прве конференцији за медије Кризног штаба још од маја.

Брнабић: Светска здравствена организација (СЗО) рекла да ће вирус нестати на лето; СЗО: Била би лажна нада рећи да ће вирус нестати на лето, попут грипа

Више пута је Ана Брнабић поновила да Кризни штаб јесте очекивао да се ситуација смири на лето, али да то није њихова одговорност.

“Нисмо погрешили ми, зато што смо ми лично нешто знали о том вирусу, па смо на основу тога предвиђали, него су та била предвиђања СЗО”; “Јесу рекли да ће лепо време да убије корону? Па нисмо ми рекли, СЗО је рекла”, оценила је премијерка, незнано из ког извора.

Јер, епидемиолози из Кризног штаба Србије јесу говорили да ће вирус да ослаби (чак и нестане) на лето, када дођу топлији дани, међутим, Светска здравствена организација је говорила нешто сасвим друго.

Још 6. марта на конференцији за штампу Светска здравствена организација је саопштила да би била “лажна нада рећи да ће вирус нестати на лето, попут вируса грипа”.

Управо супротно, саопштила је тада СЗО, “ми још не знамо каква ће активност или понашање овог вируса бити у различитим климатским условима”:

“Морамо да претпоставимо да ће вирус наставити да има капацитет да се шири”, речено је тада, уз горњу напомену о лажној нади.

Исто је поновљено и у априлу и све време се овај став СЗО налази на њиховом сајту, уз напомену да је “мит” да ће врућина убити коронавирус.

Уосталом, чим је постало јасно да се вирус несметано шири на јужној полулопти и у земљама које, без обзира на годишње доба, вазда имају летњу климу – било је јасно да ова прича да ће вирус нестати на лето не пије воду. Но, Брнабић је, за сваки случај, изнела нетачне податке и оптужила СЗО за промашај сопственог Кризног штаба.

"Држава није одговорна за експлозију коронавируса након избора"

Говорећи о одговорности за скок заражених Брнабић је посаветовала грађане да “ми морамо да се научимо да држава није одговорна баш за све и да постоје борбе у којима сви ми као појединци морамо заједно да учествујемо”:

“Ја не желим да постанемо друштво у коме када држава каже ‘нема полицијског часа’ сви мисле да је добро да се сакупљамо и да нема нарочите опасности”, рекла је председница Владе.

Опет, не би било ничег спорног у овоме, да управо странка чија је Брнабић члан дословце није рекла грађанима “сада је време да сви изађемо из куће” на неколико дана пред изборе, у недељи када је, према открићу БИРН-а свакодневно било 300-370 новозаражених – сетимо се, тада се у званичној статистици Института “Батут” мерач целе недеље “заглавио” на 95 новозаражених и једном преминулом особом дневно.

Потребно је само прелистати фотографије СНС налога на друштвеним мрежама из тих дана да се види колико је људи, својих присталица, СНС истерао на улице да агитују, деле промотивни материјал, фотографишу се и “скупљају подршку”, доводећи и њих и целу државу у ризик да се догоди оно што је било неминовно и што сада преживљавамо.

 (Нема потребе на овом месту дубље улазити у изјаве појединих чланова тог истог Кризног штаба, на чијем је челу Брнабић – довољно је подсетити се да је др Бранимир Несторовић још 6. маја изјавио да је “сад право време да сви изађу напоље и заразе се“.)

Уосталом, Брнабић је сопственим примером на конференцији упечатљиво показала колико се понаша одговорно и колико поштује мере које је управо њен Кризни штаб предложио.

Подсетимо, од 30. јуна, у Београду су на снази појачане мере у борби против коронавируса, а једна од њих је и обавезно ношење заштитних маски у свим затвореним просторима.

На питање новинарке Инсајдера “како планирате да повратите повење грађана”, Брнабић је одговорила следеће:

“Када сам причала да нисмо довољно дисциплиновани, увек смо кретали од себе. Ја нисам довољно озбиљно схватила меру ношења маски у затвореном простору”, рекла је Брнабић и руком подигла сопствену маску, коју је, упркос обавезном ношењу, на почетку двосатне конференције за медије – скинула и све време била без ње.

Ограничење кретања може да се уведе само ако је на снази ванредно стање

Још једна од неистина коју су 13. јула грађани више пута могли да чују од председнице Владе јесте да су Кризном штабу и Влади малтене везане руке зато што више није на снази ванредно стање.

“Полицијски час може да се уведе само ако је ванредно стање”, рекла је Ана Брнабић.

Следећи пут је била опширнија:

“Са свим овим (епидемијом) је 7-10 пута лакше борити се када имате ванредно стање. Кад имате ванредно стање, ту ће правници да ми помогну, ви можете људима да дате меру кућне самоизолације. Када немате ванредно стање, ви не можете да кажете некоме да седи у кући 14 дана. Не можете, по закону.”

Правници, очигледно, нису у овом случају помогли председници Владе, мада је потпуно невероватно да неко ко руководи Владом и Кризним штабом не зна да је изолацију и забрану кретања могуће спровести по Закону о заштити становништва од заразних болести (друга опција јесте да је председница Владе намерно слагала – у овом тренутку није лако рећи шта је горе: да неко ко руководи Кризним штабом и Владом овакве ствари не зна, или да намерно лаже о њима).

Завиримо за тренутак у члан 28. овог Закона: “Доктор медицине (…) који потврди или посумња на обољење од заразне болести (…) у сарадњи са доктором медицине специјалистом епидемиологије надлежног завода односно института за јавно здравље, одређује лицу меру изолације и лечења, односно изолације, у складу са законом.

Лице које се не придржава налога доктора медицине, у складу са ставом 2. овог члана, по пријави здравствене установе принудно се изолује у присуству представника органа управе надлежног за унутрашње послове.”

А потом погледајмо и члан 52, у коме пише да Министар здравља може, између осталог, наредити забрану окупљања на јавним местима, ограничење кретања становништва у подручју захваћеном ванредном ситуацијом, као и забрану или ограничење путовања.

Дакле – може и забрана кретања и изолација без ванредног стања. Ако већ то председница Владе не зна, зашто лекари – др Горан Стевановић и др Срђа Јанковић, који то свакако морају знати – нису реаговали и исправили је?

Када је забележен први случај, или зашто др Кисић “прича будалаштине”

Ана Брнабић се пар пута осврнула и на питање када је забележен први случај коронавируса у Србији.

“Није ми јасна сва та критика и ‘ево сад смо вас ухватили на нечему где је неповерење’, до тога да неки људи користе ово за неповерење од првог дана, када су рекли, ‘е, није био 6. март, него 1. март’, што је потпуно проверена глупост и будалаштина”, рекла је Брнабић.

Сасвим је могуће да је то проверена глупост и будалаштина, али је проблем што је то рекла још једна чланица Кризног штаба – Дарија Кисић Тепавчевић, уживо у емисији “Око” на РТС-у, седећи поред колега који је нису демантовали.

Сутрадан је Кисић рекла да је направила лапсус, но ови факти нису омели Брнабић да опет пребаци одговорност на грађане који воле да критикују.

Наша база података је најбоља коју смо икад имали - ништа не ваља

Уместо да бар покуша да објасни откриће БИРН-а – да се у “Батутовој” бази података налази податак о 2,5 пута више умрлих од ковида, као и да је у недељи пред изборе (у одељку “Извештај за Владу”) свакога дана било исто онолико новозаражених колико је званично сада случај (између 300 и 400), Ана Брнабић је употребила два начина спиновања: један “Батутов” (ништа није тачно то што причате), други Вучићев (ви оптужујете лекаре и своју државу).

Најпре је оптужила БИРН да су они “направили неповерење” међу грађанима према Кризном штабу и њиховим одлукама, да би их потом и извређала, назвавши један од најкредибилнијих медија у Србији “такозваним истраживачким медијем”, а на крају је и више пута слагала да БИРН није ништа питао Владу Србије пре објављивања текста:

“Србија је јединствена по томе што су само у Србији неки такозвани истраживачки медији оптужили струку, Владу, Кризни штаб да су покушали да лажирају податке и да сакрију неке податке”.

Но, шта је премијерка имала да каже о тој чувеној бази Института “Батут”? То је већ мало теже препричати. Укратко, то је веома лоша база, најбоља коју смо имали до сада и свака част онима који су је направили.

На самом почетку конференције рекла је да она стоји “иза свих бројева и иза свега онога што смо радили”, а једна од ствари коју је много пута поновила јесте да “немамо шта да кријемо”.

“Да смо било шта хтели да кријемо, уопште не бисмо правили базу података”, понављала је Ана Брнабић.

Међутим, неко злонамеран би могао и следећу ствар да каже: Да смо било шта хтели да кријемо, направили бисмо базу чији је један део јаван, са једним подацима, а други део тајни, “за Владу”, са неким другим подацима и много горим бројкама – на пример, са бројкама које грађани не би смели да сазнају у данима пред изборе, е да би се намакла што већа излазност.

Још је смешније што је у овој одбрани – немамо шта да кријемо – Брнабић сама себе демантовала, рекавши да би све било много мање транспарентно да се радило без икакве базе података, односно да су из сваке институције “по старински” слали извештаје:

“Да смо желели ишта да кријемо, рекла бих, јави ми ти, Жико, одавде, Перо оданде, упишите и то је то.”

Међутим, управо су “Жика и Пера” попуњавали базу “Батута” – то нису радили лекари, већ људи које је запослила Влада Србије. Слушамо Ану Брнабић, на истој конференцији за медије:

“Када смо почели борбу проив ковида 19, нисмо имали никакав систем. Ми смо направили какав-такав, ад хок систем. Он је свакако јако лош и с правом критикован. Ми смо запослили најмање 50 људи по уговорима да седе у болницама и попуњавају неку базу података, да не би у том тренутку оптерећивали здравствене раднике, лекаре, медицинске сестре и техничаре, док се боре за животе људи. Али то није систем.”

Дакле, нису лекари, него “Жика и Пера” које је само за ту прилику запослила Влада Србије. Згодно, зар не?

И бројке иза којих је Ана Брнабић чврсто стала одмах на почетку, до краја конференције су постале прилично “климаве”, па је право питање – иза којих то бројева стоји Ана Брнабић? Иза оних за које сама каже да су нетачни?

“Цифре свакако нису довољно прецизне. Ја сам као председница владе неколико пута тражила да правимо систем а не базу података у коју ће неко ручно да убацује, па некад има времена, некад нема времена”, рекла је Брнабић, више пута поновивши да је “Батутова” база података “ад хок” и да је направљена за 48 сати.

“Сви су нас листом критиковали – каква је то база што је правите, ко је информатички експерт иза базе, та база ништа не ваља… Сад одједном је та база Библија. Ја ћу вам рећи 78 недостатака те базе због којих ја трпим као председница Владе, али свака част тим људима који су је направили ад хок”.

Извлачимо два момента из ове изјаве. Први је да Ана Брнабић трпи због те базе и њених недостатака, а не људи који су се заразили или можда умрли због нетачних података и лажног осећаја сигурности који су те бројке пружале.

Овиме је Брнабић показала да је одличан ученик Александра Вучића који је увек и свуда нападнут и жртва, макар неки други људи губили животе (хеликоптер, поплаве, коронавирус…).

Други моменат је честитање људима што су направили ту и такву базу – безвезе и никакву, са непрецизним бројкама, са “78 недостатака”. Па ко их је изабрао да то раде? Ко им је омогућио да “могу, а не морају” да убацују податке? Ко је о томе одлучивао?За које паре су то урадили?

Не знамо, као што не знамо ништа о набавкама респиратора, тестова, заштитне опреме – колико су коштали, о којим количинама је реч, како су набављани, од кога… иако је председница Владе поодавно обећала да ће све те податке објавити чим се оконча ванредно стање…

(Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер