Nova.rs: Ničiji predsednik - Lukašenko u tajnosti položio „zakletvu“, narod ga neće

Posle višenedeljnih protesta oko spornih izbora održanih u avgustu u Belorusiji, inauguracija Aleksandra Lukašenka je ipak održana - na tajnoj ceremoniji.

Ceremonija se obično najavljuje unapred kao veliki državni događaj, naročito kada se inaugurišu autokrate poput Lukašenka, “poslednjeg evropskog diktatora”. Ipak, ova inauguracija nije zvanično najavljena, pa je ceremonija u Palati nezavisnosti u Minsku, bila iznenađenje za celokupnu javnost.

„Stavivši desnu ruku na Ustav, Aleksandar Lukašenko je položio zakletvu“, objavila je državna novinska agencija Belta.

Iako je Lukašenkova portparolka na prethodne upite medija da li će i kada biti održana inauguracija govorila da će, jasno, javnost biti pravovremeno o tome obaveštena, ipak se sve odigralo u tajnosti.

U prepodnevnim časovima, prvo su beloruski mediji objavili da je centar Minska zatvoren. Potom su objavljene i fotografije kolone vozila sa Lukašenkom i pratnjom, koji su pristizali u palatu. I onda je odjeknula vest da je Lukašenko položio zakletvu – započevši tako svoj šesti mandat.

Prema zakonu, “zakletva predsednika mora da bude prenošena na televiziji i radiju”, ali Lukašenko je odavno čovek koji ne mari mnogo za zakon. Ipak, beloruska opozicija na čelu sa svojom liderkom u egzilu, Svetlanom Tihanovskom, mogla bi da pronađe zrno utehe u ovakvom spletu događaja: mnogi strani mediji s pravom su ocenili da se ovako, kao Lukašenko, ne ponaša vladar koji se oseća sigurno i stabilno.

Naprotiv, u tajnosti se inaugurišu autokrate i diktatori koji osećaju koliko im se presto drma, da samo što nisu s njega zbačeni, i u očaju misle da će jedno polaganje zakletne toga da ih spase.

Mediji u Belorusiji citirali su deo Lukašenkovog govora na inauguraciji, u kojem je poručio da neće biti moguća “revolucija u boji”, a potom i da on “ne može” i “nema pravo” da napusti Beloruse zbog njihovih sudbina, dece i koječega. Istina, taj govor je delovao kao da se Lukašenko skrenuo s uma i živi u nekoj paralelnoj stvarnosti – političkoj makar – u kojoj narod Belorusije zapravo želi da on njime doživotno caruje, a opozicija je, baš kako on kaže, obična grupa plaćenika Zapada i kriminalaca.

Operacija samoinauguracija

Član predsedništva Koordinacionog saveta beloruske opizicije, bivši ministar kulture Belorusije Pavel Latuško ocenio je ovo kao “Lukašenkovu operaciju samoinauguraciju”, i ironično upitao – pa gde su svi ushićeni građani koji ga podržavaju? Gde je diplomatski kor?

“Za nas, građane Belorusije, za svetsku zajednicu, on je sada niko. Nesrećna greška istorije i sramota civilizovanog sveta”, poručio je Latuško.

Istina, da Lukašenko veruje u svojih 80 odsto osvojenih glasova koje niko živi ne priznaje, ne bi kukavički skrivao inauguraciju. Štaviše, ako ga se beloruska opozicija i bojala, više neće sada kada je, kako su neki analitičari ocenili, nemoguće govoriti o bilo kakvom dostojanstvu i nekoga pozivati na fer borbu.

Car je go

Beloruski predsednik je lukav čovek; u borbi za svoj politički opstanak on je sopstvene probleme pripisao geopolitičkom konfliktu Moskve i Zapada, sve nastojeći da se dodvori ruskom predsedniku Vladimiru Putinu – “starijem bratu” i “prijatelju u teškim vremenima” – i od njega dobije podršku. Demonstranti nastavljaju da vrše pritisak na Sanju – kako ironično tepaju “poslednjem evropskom diktatoru” – da siđe s vlasti.

Ipak, demonstracije desetina hiljada ljudi zbog spornih predsedničkih izbora 9. avgusta u Belorusiji nastavljene su tokom vikenda u Minsku gde je više stotina ljudi privedeno.

Tihanovskaja sada otvoreno traži podršku Evropske unije i poziva evropske lidere da podrže opoziciju u Belorusiji, a Lukašenkova tajna inauguracija mogla bi da mu se tek obije o glavu kao greška u koracima – da isprovocira i EU i opoziciju i da tek onda u Belorusiji zaista padne krv.

Zasad makar, sudeći po reakcijama javnosti, on nije ničiji predsednik.

(Nova.rs)