Новоизабрани председник Ирана Ебрахим Раиси одбацио могућност састанка са Бајденом или преговора о ракетном програму Техерана

 Новоизабрани председник Ирана Ебрахим Раиси одбацио је могућност састанка с америчким председником Џозефом Бајденом или преговора о ракетном програму Техерана или о спорној подршци Ирана регионалним оружаним групама.

Током првог говора после председничких избора, одржаних у петак, Раиси је чврстим позицијама наговестио како ће се Иран односити према другим државама, уочи очекиване нове фазе преговора о оживљавању међународног нуклеарног споразума Техерана и великих сила из 2015. године.

Раиси, штићеник врховног лидера Ирана ајатолаха Алија Хамнеија, обећао је да ће сачувати споразум из 2015. године, како би обезбедио укидање америчких санкција, али је искључио могућност ограничења иранских ракетних способности и подршке регионалним оружаним групама, што Вашингтон, између осталог, сматра недостацима постојећег споразума.

„О томе неће бити преговора. САД су у обавези да укину све репресивне санкције Ирану“, рекао је Раиси о могућности ограничења иранског програма развоја балистичких ракета.

На конференцији за новинаре у Техерану, 60-годишњи Раиси се данас први пут у уживо преносу суочио са сопственом улогом у масовним погубљењима политичких затвореника 1988. године, на крају Иранско-ирачког рата. Раиси, досадашњи министар правде, није понудио конкретан одговор на то мрачно поглавље иранске историје, али је деловао самоуверено и описао себе као „заштитника људских права“.

Међународна организација Амнести интернешенел осудила је избор Раисија и позвала на покретање истраге против њега за „злочине против човечности“. Та организација је навела да је 2018. доказала да је Раиси учествовао у вансудском погубљењу хиљада политичких неистомишљеника 1988. године.

Раиси на изборима није имао озбиљног противкандидата, јер је његовим главним конкурентима забрањено учешће. Освојио је 62 одсто гласова. Изборе је обележила најнижа излазност од Исламске револуције 1979. године.

Милиони Иранаца остали су код куће, сматрајући изборе неслободним, јер је комисија на челу са Хамнеијем забранила учешће познатим умереним кандидатима и савезницима досадашњег релативно умереног председника Хасана Роханија.

(Бета)