Обележено 70 година од Другог заседања АВНОЈ-а

Београд -- Друштво за истину о НОБ и авнојевској Југославији и Савез антифашиста Србије обележили су 70 година од Другог заседања АВНОЈ-а.

Данас се навршава 70 година од Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу, БИХ, на којем су , у јеку Другог светског рата, 1943. године, представници народа из свих крајева тада окупиране и подељене Југославије донели одлуку о обнављању југословенске државе као федералне републике.

У Јајцу почео дводневни научни скуп "Друго заседање АВНОЈ-а и државност земаља наследница СФРЈ 1943-2013".

У оквиру Дана АВНОЈ-а (Антифашистичко Веће Народног Ослобођења Југославије), који ће трајати до недеље, одржаће се и промоције књига, а централна свечаност је сутра, у суботу.

Од завршетка Другог светског рата 1945. године, 29. новембар, Дан Републике, био је највећи празник Југославије.

Медији у БиХ не посвећују велику пажњу овом датуму. Неки га називају "празником земље која више не постоји", а други поводом 29. новембра само штуро извештавају о историјским чињеницама.

Бивши председник Председништва СФРЈ Раиф Диздаревић рекао је данас за турску агенцију Анадолија да би "била би илузија мислити да се може обновити заједничка држава".

"Могуће је постојање и развој тог процеса прво у билатералној сарадњи, а друго у сарадњи балканских земаља о оним питањима у којима имају заједничке интересе. Ту ће играти одређену улогу перспектива уласка свих балканских земаља у Европску унију (ЕУ). Мада и ту не треба имати илузију да је то процес који ће се брзо одвијати и брзо доносити плодове", казао је Диздаревић.

Додао је да треба доћи до договора да земље Балкана, у склопу ЕУ, унапреде међусобну сарадњу, пре свега привредну.

Друштво за истину о НОБ и авнојевској Југославији и Савез антифашиста Србије обележили су 70 година од Другог заседања АВНОЈ-а.

Са скупа је упућен предлог државама наследницама СФРЈ да се обнове и реафирмишу три савезна празника којима су слављени заједничка борба, победа и вишедеценијски живот у једној земљи.

Они су у саопштењу поручили да су ти празници 4. јул - Дан устанка народа Југославије, 9. мај - Дан победе и 29. новембар - Дан Републике) насилно и исхитрено укинути у ратовима деведесетих година "на штету свих народа заједно и сваког посебно".

Подсећајући на значај који је у историји јужнословенских народа имало заседање АВНОЈ-а у Јајцу 1943. године, председник Друштва за истину о НОБ и Југославији песник Горан Бабић рекао је да потомцима "морамо објаснити разлоге и узроке пропасти овдашње левице и то морамо обавити бескомпромисно и самокритично", али и "пронаћи одговоре на питања данашње епохе".

Председник Савеза антифашиста Србије Александар Краус рекао је да, иако нема више земље у "којој су многи од нас провели већи и најлепши део живота, та земља као да је, на неки свој, посебан начин, и даље, врло жива".

"Као део југословенске државне заједнице, Србија је значајно допринела остварењу многих циљева АВНОЈ-а и НОБ-а", рекао је Краус и додао да смо данас сведоци да се многи од циљева антифашистичке борбе не остварују, а да се истовремено обнављају и многи поступци који по свему подсећају на наци-фашизам.

Образлажући предлог о враћању значајних датума из прошлости заједничке државе у календар државних празника, пензионисани генерал Светозар Оро рекао је да чланови антифашистичких друштава дижу свој глас и захтевају да се "трајно и одлучно искорењује и искоријени братоубилаштво и да се трајно реафирмише и афирмише братство и јединство".

Свечаности у Музеју "25. мај" присуствовали су и већник АВНОЈ-а Љубо Бабић, пензионисани генерал Петар Матић, преживели борци НОР-а и њихови потомци, представници Удружења шпанских бораца, чланови породице Јосипа Броза Тита, представници СУБНОР-а и други.

(Б92-Бета-Танјуг)

Београд -- Данас се навршава 70 година од Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу (БиХ), на коме су у Другом светском рату ударени темељи нове, социјалистичке Југославије.

29. новембар слављен је готово шест деценија као државни празник СФРЈ, а званично је укинут после више од десет година од распада те заједнице - новембра 2002.

Тај датум је ушао у историју 29. новембра 1943. године, када је одржано Друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу, на коме је донета одлука о федералном устројству Југославије, а краљевској влади забрањен повратак у земљу.

АВНОЈ је тада проглашен за врховно законодавно и извршно државно тело, које је донело историјске одлуке о уређењу Југославије. Тим одлукама уставног карактера изграђени су врховни државни органи нове Југославије, па је због тога тај датум записан као дан стварања нове Југославије.

АВНОЈ је одлучио и да се нова Југославија изгради на демократском принципу као државна заједница равноправних народа. Јосип Броз Тито, генерални секретар Комунистичке партије Југославије и врховни командант Народно-ослободилачке војске и партизанских одреда Југославије проглашен је за маршала Југославије.

После завршетка рата, од 1945. године, 29. новембар се славио као дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ.

Према тадашњем Закону о државним празницима прослављао се два нерадна дана, уз свечане академије у главним градовима република бивше државе, почасне плотуне, а 1964. установљена је и награда АВНОЈ-а. Ђаци прваци су добијали црвене пионирске мараме, дељена су разна ордења.

Последњи пут овај празник обележен је у Србији 2001, јер га је Савезна скупштина званично укинула тек средином новембра следеће године. До 1997. године 29. новембар је слављен као дан сећања на Друго заседање АВНОЈ-а, али је од тада почео да се празнује као дан када је 1945. Југославија и формално престала да буде монархија и постала република. Та замена настала је као израз критике да је СРЈ наставила да обележава празник непостојеће државе - федерације шест република - која се распала 1991.

У ранијем периоду, Србија је, иначе, представљала својеврстан преседан у обележавању празника, који су морали да нестану после распада југословенске државе и заједнице са Црном Гором.

Као дан државности СРЈ уведен је 27. април, када је 1992. године, проглашен устав нове државе, познат као "жабљачки".

Друштво за истину о Народно-ослободилачкој борбу и Југославији и Савез антифашиста Србије ту годишњицу обележиће свечаном академијом у Музеју историје Југославије (25. мај) у 11 сати.

Годишњицу заседања АВНОЈ-а представници Покрета за европску културну сарадњу обележиће полагањем венаца на гроб некадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита у Кући цвећа у 11.20.

Тај покрет је саопштио да ће обележавање 29. новембра ове године имати и регионални карактер, јер ће акцију подржати и представници покрета који делују у Македонији и Босне и Херцеговине.

Поводом 70 година од заседања АВНОЈ-а, у Јајцу ће бити организован дводневни научни скуп на тему "Друго заседање АВНОЈ-а и државност

земаља наследница СФРЈ 1943-2013". У оквиру Дана АВНОЈ-а, који ће трајати до недеље, биће одржане и промоције књига, а централна свечаност заказана је за суботу.

(Б92-Бета)

Дан Републике – празник који су сви некада радо славили

На данашњи дан пре 70 година у Јајцу представници партизанског покрета прогласили су федерално уређење Југославије.

Прослава у Јајцу 2012. године

Титова Југославија одавно не постоји, Дан Републике се више не слави, али, да се не лажемо, многи памте те нерадне дане и одласке код родбине на село, стављање пионирских марама око врата, спремање руске салате и печења. Тај 29. новембар, непостојећи празник непостојеће државе, празнује се само у сећањима, а код југоносталгичарске сорте, биће свечано посебно данас, када је истински јубилеј – 70 година од дана АВНОЈ-а.  

Дан Републике био је централни празник, обележавајући годишњицу Другог заседањаАВНОЈ-а, када су у босанском градићу Јајцу представници партизанског покрета прогласили федерално уређење Југославије. Уставотворна скупштина ФНРЈ формирана је такође – 29. новембра 1945. године.

После распада Југославије, овај празник се обележавао само у Србији. Дан Републике остао је званични празник у Савезној републици Југославији све до 14. новембра 2002, када је укинут одлуком Већа грађана Савезне скупштине СРЈ.

– Иако је то празник непостојеће државе, када се пробудим 29. новембра, ја га се итекако сећам, мада немам никакав идеолошки однос према њему. За разлику од актуелног Дана државности, за који знам само да је нерадни дан – каже етнолог и главни и одговорни уредник Трећег програма РадиоБеограда Предраг Шарчевић, појашњавајући како је веома интересантно да је Дан Републике био један од централних партијских празника без посебних идеолошких ритуала, за разлику од прослава, рецимо, Првог маја.

– За празник рада или Дан победе, неколико пута су одржаване војне параде, чиме је демонстрирана моћ режима. Али Дан Републике се временом претварао у истински, народни празник. Они који нису славили славу, поред Нове године, славили су 29. новембар. Рођаци из града одлазили су код родбине у село, и обрнуто. То је било доба колективних сеоба народа и народности бивше Југославије. Постоји још једна симпатична чињеница – био је то и колективни дан за свињокољ и породична окупљања – каже Шарчевићнаглашавајући одсуство идеолошког притиска и наметање формалних образаца за прославу Дана Републике.

Он објашњава да и данас у југоносталгичарској митологији Дан Републике постоји као један од централних стубова бивше државе.

– Како је 29. новембар био нераскидиво повезан са Јајцем, испричано је много вицева на рачун имена тог лепог града, али су те шале биле без злурадости, што је овај празник још више одвајало од осталих револуционарних светковина и приближило га грађанима. Мада је и 1. мај имао велику празничну „популарност”, јер пада у време када се обележава пролећно доба, тако је 29. новембар био важан, јер је падао у славско време, што сада веома добро видимо и осећамо – напомиње Шарчевић.

А. Апостоловски

(Политика)

Ветерани обележили 29. новембар

ЈАГОДИНА – Делегације СУБНОР-а шест опстина Поморавског округа, са гостима из Крагујевца, Крушевца, Лапова и Варварина, данас су у Јагодини бројним манифестацијама обележили некадашњи празник - 29. новембар, Дан Републике.

Свечаност је почела трибином о оснивачу социјалистичког покрета у Србији и на Балкану Светозару Марковићу, о чијим идејама и републиканству уопште, је говорио директор Историјског архива у Јагодини, историчар мр Дејан Танић.

„Реч је о цивилизацијским напорима Србије кроз 19. и 20. век, и не само Србије већ и народа читаве јужнославенске територије, што се на неки начин одразило и на Друго заседање АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. године”, рекао је Танић.

Учеснике трибине, која је одржана у организацији Окружног одбора СУБНОР-а поздравио је председник Велимир Остојић.

Делегације бораца су посетиле Споменик Светозару Марковићу на градском гробљу и положиле венац и цвече.

Споменик Марковићу на његовом гробу, подигнут је 22. септембра 1946. године на стогодишњицу његовог рођење, и од тада, до 1992. године Јагодина се звала Светозарево.

Борци су положили венце и на Споменик погинулим партизанима у „Алеји носилаца партизанске споменице 1941”. године и на Спомен костурницу 1.170 војника и официра Црвене армије на „Руском гробљу”, погинулих у ослобађању овог дела Србије.

(Танјуг)