субота, 06. март 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Одељење историјских наука САНУ: Ниједна научна институција у нашој земљи није дала толики допринос изучавању КиМ колико то чини САНУ; Изјава председника погрешно интерпретирана
Хроника

Одељење историјских наука САНУ: Ниједна научна институција у нашој земљи није дала толики допринос изучавању КиМ колико то чини САНУ; Изјава председника погрешно интерпретирана

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 17. јануар 2021.

 Одељење историјских наука Српске академије наука и уметности (САНУ) оценило је да се током последњих неколико дана развила читава хајка поводом како кажу "нетачно интерпретираног" интервјуа Владимира Костића, председника САНУ, са закључцима који стварају уверење да Академија ништа не ради у вези са питањима везаним за Косово.

У саопштењу је наведено да се такви закључци заснивају или на намерном ширењу неистина или на тоталном непознавању одговарајућег ангажовања САНУ, што би се могло избећи једноставним увидом у сајт Академије и праћењем осталих облика њеног информисања јавности.

Зато је Одељење историјских наука подсетило да област Косова као средишњи део Старе Србије представља важан део интердисциплинарних научних истраживања Српске академије наука и уметности од њеног оснивања до данас.

„Само у периоду од 1990. до 2007. године објављено је преко 536 библиографских јединица посвећених Косову и Метохији, чији се попис налази у раду у издањима Српске академије наука и уметности, њених одељења, одбора и института“, наведено је у саопштењу.

Уз истраживања, књиге, низ округлих столова и научних скупова, акедемици су најзаслужнији и за организовање велике изложбе „Српско уметничко наследје на Косову и Метохији: идентитет, значај, угроженост“ одржане у Галерији САНУ крајем 2017. године, коју је видело преко 50.000 посетилаца.

„Са сигурношћу се може рећи да ниједна научна институција у нашој земљи није дала толики допринос у свестраном изучавању Косова и Метохије колико је то учинила и чини САНУ“, наведено је уз оцену да медијске изјаве било ког појединца, као лични чин слободе изражавања, не би требало да на то имају утицај.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће ЕУ признати руску и кинеску вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер