Оштри имиграциони закони у Италији

Италија је дуго била природна дестинација за мигранте из Африке и са Блиског истока који су желели да се пребаце у Европу. Медјутим под премијером Силвиом Берлусконијем, Италија је донела најоштрије имиграционе законе у Европи.

Фестивал у Фиренци у част освећења новог вина је вековна традиција. Медјутим, испод површине догађају се многе промене. Медју хиљадама туриста лако је уочити сиромашније странце - дошљаке из разних земаља Африке, Источне Европе и Азије у потрази за бољим животом. Имиграциони закони у Италији – најстрожији у Европи - отежавају живот онима који нису добродошли.

Многи од њих окупљају се сваки дан у једној народној кухињи коју води католичка хуманитарна организација Каритас. Испред зграде стоји дошљак из Румуније по имену Марко:

„Сада је све далеко теже. Ужасно је. Утицај је имала и економска криза. Неки од старијих полицајаца врло нас лоше третирају.“

Према законима донетим прошле године за илегални улазак у земљу носи казну у вредности до 14 хиљада долара или до 6 месеци затвора. Они који дају смештај имигрантима могу да буду кажњени са три године затвора. Чак је и Ватикан критиковао те мере. Мескита Матијас је дошла из Анголе пре десет година.

„Италија се променила од како је премијер Берлускони дошао на власт. Постала је земља која се плаши непријатеља, а непријатељи су црнци на улици. Укратко, непријатељ је особа која говори други језик, има другу боју коже и која је сиромашна.“

Оштри имиграциони закони уведени су за време мандата премијера Силвија Берлусконија

Фиренца је засењујући спектар купола и торњева, као какав музеј ренесансног хришћанства на отвореном. Локална муслиманска популација сада води кампању за изградњу нове џамије која би била у истом стилу као класична архитектура тог града. Упркос подршци неких локалних католичких група, противљење је снажно, нарочито од стране десничарске Северне лиге, која тај пројекат назива 'силом дестабилизације'.

Антонио Гамбета Виана је регионални председник странке Северна лига која има знатну моћ у коалиционој влади Силвија Берлусконија.

„Италијани који су одлазили у Америку 1920-тих и 30-тих година, били су подвргавани здравственим прегледима и проверама пре уласка у земљу. То не постоји у Италији. Људи долазе, остају као илегални имигранти, не постоји никакав процес.“

У народној кухињи управа се припрема за још један дан попуњених капацитета. Директор те хуманитарне организације, Алесандро Мартини, каже да Италија не би требало сама да се бави тим проблемом.

„Глобализовали смо економије, комуникације и интернет. Сада је моменат да глобализујемо усељавање и интеграцију. Време је да се на хумани начин голобализује поступак и прихватање странаца.“

Али уједначена имиграциона политика је још далеко. Иако се европске владе слажу да прилив имиграната мора да буде смањен, мали број њих је спреман да дели терет бриге према онима који су већ стигли.

(Глас Америке)