.jpg)
| nedelja, 31. maj 2020. | |
|
Guverner Los Anđelesa Gevin Njusom proglasio je vanredno stanje u okrugu Los Anđeles i odobrio slanje Nacionalne garde. Policijski čas uveden je u 26 gradova u 16 saveznih država u SAD. Tri osobe su upucane, a jedna ubijena na protestima u Indijanapolisu, objavio je CNN. Policijski auto je u Njujorku uleteo u demonstrante. Protestima širom Amerke pridružili su se i afromaerički sportisti, a povod je smrt nenaoružanog DŽordža Flojda kojem je policajac držao koleno na vratu sve dok nije izdahnuo.
Guverner Los Anđelesa Gevin Njusom proglasio je vanredno stanje u okrugu Los Anđelesa i odobrio slanje Nacionalne garde u grad i okrug Los Anđeles kako bi se suzbili neredi. Prethodno je policijski čas bio proglašen i u San Francisku, poslednjem u nizu američkih gradova koji su pribegli toj meri, a gradonačelnik London Brid poručio je da će Nacionalna garda Kalifornije ostati u pripravnosti kako bi se sprečili novi neredi. Najmanje tri osobe su upucane, a jedna je ubijena tokom protesta u centru Indijanapolisa u subotu uveče po lokalnom vremenu, izjavio je šef policije u tom gradu na konferenciji za medije. On je rekao da je istraga u toku i savetovao građanima da izbegavaju mesto protesta. Nasilje je prošle noći izbilo i u Fergusonu u Misuriju, gde je takođe na snazi policijski čas. Zgrada policije u tom gradu je evakuisana pošto su je demonstranti gađali pirotehnikom, kamenicama i flašama. Ferguson se seća više nasilnih protesta tokom 2014. godine čiji povod je bilo ubistvo 18-godišnjeg crnog tinejdžera, kojeg je upucao beli policajac. U protestima u Atlanti učestvovao je i NBA igrač Boston seltiksa DŽajlen Braun, koji je rekao da je vozio 15 sati kako bi stigao do rodne DŽordžije i pridružio se mirnim demonstracijama. "Ovo je miran protest. To što sam slavna osoba, NBA igrač uopšte me ne isključuje iz razgovora. Pre svega sam crnac I član ove zajednice ... Mi podižemo svest o nekim nepravdama koje smo videli. Nije u redu," rekao je Braun. Policijski čas je uveden u 26 gradova, a više od deset saveznih država je angažovalo Nacionalnu gardu. Mirnije u Mineapolisu, zapaljena zgrada blizu Bele kuće Protesti i nemiri zbog smrti Afroamerikanca DŽordža Flojda tokom policijskog privođenja u Mineapolisu nastavljeni su u subotu od Njujorka preko Čikaga do Los Anđelesa, uz sukobe policije i demonstranata, paljenje policijskih automobila i povrede na obe strane. Kako javlja Asosijejted Pres, od četvrtka je uhapšeno skoro 1.400 ljudi u 17 američkih gradova. Više od trećine hapšenja dogodilo se u Los Anđelesu u petak. Pripadnici Nacionalne garde mobilisani su u više američkih država, a u mnogim mestima je uveden policijski čas. Vlasti u Mineapolisu, saopštile su da su uspele da zaustave nasilne proteste u kojima su uništeni delovi grada. Policija i pripadnici Nacionalne garde sukobili su se sa demonstrancima koji su, peti dan za redom, izašli na ulice uprkos policijskom času. Grupa demonstranata krenula je ka centru grada kada je policija ispalila suzavac i gumene metke. Demonstranti su se odmah razišli.
Protesti ispred Bele kuće U prestonici Vašingtonu, upućena je Nacionalna garda pošto su se stotine demonstranata okupile na nacionalnom molu, druge večeri protesta. Tokom noći zapaljena je zgrada u centru Vašingtona, u neposrednoj blizini istorijskog hotela Hej Adams.
Ranije tokom dana, demonstranti su se okupili ispred Sekretarijata za pravosuđe, a zatim su krenule ka zgradi američkog Kongresa, uzvikujući "Životi crnaca su važni" i "Ne mogu da dišem", reči koje je Flojd izgovorio dok mu je policajac više od osam munuta držao koleno na vratu. Mnogi su se na kraju okupili ispred Bele kuće, gde ih je sačekala policija sa oklopima, a na demonstrante je ispaljen i suzavac. Neki učesnici protesta su povremeno gurali bezbednosne barijere. Predsednik Tramp, koji je proveo veći deo dana na Floridi gde je pratio lansiranje rakete Spejseks, sleteo je na travnjak Bele kuće u predsedničkom helikopteru i ušao u rezidenciju bez obraćanja novinarima. Iz Bele kuće je tvitovao, pozdravljajući oštre mere snaga za sprovođenje zakona širom zemlje. Pozdravio je raspoređivanje pripadnika Nacionalne garde u Mineapolisu i poručio da se policiji u Njujorku mora dozvoliti da radi svoj posao.
Ispred Bele kuće se protestovalo i u petak, kada su neki demonstranti pokušali da uklone barijere koje je postavila Tajna služba, a predsednik Donald Tramp je u subotu ujutro tvitovao da bi učesnike protesta, da su uspeli da probiju ogradu Bele kuće, "dočekali najopakiji psi i najzlokobnije oružje koje je ikada video".
Gradonačelnik Nešvila, u Tenesiju, proglasio je vanredno stanje nakon što su demonstranti zapalili sudnicu. Protesti u tom gradu su u početku bili mirni, ali su postali nasilni tokom večeri, kada su učesnici protesta počeli da razbijaju prozore na vladinim zgradama. Policija je odgovorila suzavcem, a guverner Tenesija mobilisao je Nacionalnu gardu. U Čikagu je u subotu oštećeno nekoliko policijskih vozila, dok je najmanje jedno zapaljeno. Policija je palicama udarila više učesnika protesta. Vlasti u Filadelfiji saopštile su da su mirni protesti kasnije prerasli u nasilje, a da je najmanje 13 policajaca povređeno i da je bilo više požara i pljačkanja radnji u centru grada. U Talsi, u Oklahomi, poprištu masakra Afromerikanaca 1921. godine kada je ubijeno i do 300 ljudi, demonstranti su blokirali raskrsnice i uzvikivali ime Terensa Kračera, Afroamerikanca kojeg je ubio policajac 2016. godine.
Sukobi policije i demonstranata u Filadelfiji U Majamiju, na Floridi, mirni protesti prerasli su u nasilje, nakon što su neki demonstranti zapalili policijjska vozila. Prema izjavama očevidaca, policajci su ispalili suzavac i vatromet da bi rasterali okupljene. U Talahasiju, takođe na Floridi, kamion je uleteo među demonstrante, ali nije bilo teže povređenih. Policija je privela vozača. U Kolumbiji, u Južnoj Karolini, novinar lokalne TV stanice povređen je kada je glavna policijska stanica zasuta kamenicama. Nekoliko stotina ljudi učestvovalo je u protestima. U Los Anđelesu, policija je upotrebila gumene metke da bi rasterala okupljene. Najmanje jedno policijsko vozilo je uništeno. U Njujorku, na društvene mreže je postavljen video snimak policajaca kako koriste palice i guraju demonstrante dok hapse okupljene. U desetinama gradovima, od obale do obale SAD, održani su mirni protesti. "Puna" mobilizacija u Minesoti U Minesoti je mobilisan puni sastav Nacionalne garde, prvi put od Drugog svetskog rata, nakon četiri noći povremeno nasilnih protesta zbog smrti DŽordža Flojda u Mineapolisu. Policajac Derek Čouvin, koji mu je držao koleno na vratu, priveden je i optužen za ubistvo trećeg stepena i ubistvo iz nehata. Još trojica policajaca su otpuštena. Guverner Minesote Tim Volc rekao je da je raspoređivanje pripadnika Nacionalne garde neophodno zato što "autsajderi" koriste proteste da šire haos i da očekuje da će protesti u subotu veče biti najžešći do sada.
Demonstranti i pripadnici Nacionalne garde u Sent Polu "Napadnuti smo. Red mora ponovo da se zavede. Koristićemo punu snagu dobrote i pravičnosti da bi osigurali da se ovo okonča", poručio je Volc i dodao da nasilni protesti "ni na koji način nisu više povezani" sa Flojdovom smrću. Takođe je ustvrdio da veruje da su "dobro kontrolisana" grupa spoljašnih agitatora, pojedine grupa koje se zalažu za superiornost bele rase i narko karteli krivi za neko nasilje u Mineapolisu, ali nije saopštio više detalja. Naglasio je i da 80 odsto uhapšenih nije iz te države. Predsednik Donald Tramp rekao je da bi vojska mogla da "veoma brzo" rasporedi trupe u Mineapolisu, ako bi njihova pomoć bila zatražena. Kasnije je tvitovao da "liberalne" države i gradovi moraju da budu "mnogo oštriji" prema anti-policijskim protestima, ili će se uključiti federalna vlada, što obuhvata "upotrebu neograničene moći naše vojske i mnoga hapšenja".
Pentagon je saopštio da su vojne jedinice spremne da budu raspoređene za četiri sata, ako to zatraži guverner Minesote, da bi podržale Nacionalnu gardu i policiju. U Mineapolisu i obližnjem Sent Polu, hiljade demonstranata ignorisale su u petak veče policijski čas i pretnje snažanom policijskom akcijom da bi izašle na ulice, četvrtu noć za redom. Policija je saopštila da je tokom protesta pucano na policajce, ali da niko nije povređen. Tokom noći su u južnom delu grada izbili i požari koji su goreli satima, a vatrogasci nisu ponovo mogli da ih gase jer pogođena područja nisu bila obezbeđena.
Protesti u Mineapolisu U više od 25 američkih gradova, od Vašingtona i Njujorka preko Atlante i Portlenda do Ouklenda, u Kaliforniji, protestovalo se u petak, a na više mesta su izbili sukobi sa policijom. Američki sekretar za pravosuđe Vilijam Bar rekao je da su " radikali i agitatori", koji nisu iz Minesote, oteli proteste i da zloupotrebljavaju situaciju da bi realizovali "sopstvenu i nasilnu agendu". Za nemire je takođe optužio političku levicu. "U mnogim mestima, nasilje su po svemu sudeći planirali, organizovali i podsticali anarhisti i grupe iz ekstremne levice, od kojih su mnogi doputovali iz drugih država da bi promovisali nasilje", rekao je Bar. Najmanje dva smrtna slučaja su povezana sa protestima, stotine ljudi su uhapšene, a policija je koristila palice, gumene metke i suzavac da bi rasterala demonstrante u pojedinim gradovima. Jedna osoba je ubijena u centru Detroita kada je nepoznati napadač iz automobila otvorio vatru na grupu demonstranata koji su protestovali zbog Flojdove smrti, saopštila je policija. Vanredno stanje u DŽordžiji Guverner DŽordžije Brajan Kemp proglasio je vanredno stanje i rasporedio pripadnike Nacionalne garde u prestonici Atlanti. On je na Tviteru objavio da će oko 500 pripadnika nacionalne garde "čuvati ljude i imovinu u Atlanti".
U Atlanti su protesti bili i mirni i nasilni, a demonstranti su se okupili i ispred sedišta CNN-a čiji je novinar uhapšen dok je izveštavao uživo iz Mineapolisa. U pojedinim delovima grada, kako je saopštila policija, bilo je i pucnjave. Demonstranti su policiju gađali kamenicama, flašama i noževima. Uhapšene su desetine učesnika protesta, a troje policajaca je povređeno. U DŽordžiji su protesti organizovani i pre ubistva DŽordža Flojda, zbog ubistva Afroamerikanca Ahmada Arberija. On je ubijen dok je džogirao, ali postupak protiv dvojice osumnjičenih belaca, Trevisa i Gregorija Mekmajkla, nije pokrenut dva i po meseca - dok u javnost nije isplivao snimak Arberijevog ubistva. Njujork: Policijski auto probio blokadu iza koje se nalazio veliki broj demonstranata i oborio ljude U Njujorku je policijski auto probio blokadu iza koje se nalazio veliki broj demonstranata i oborio ljude. Gradonačelnik Bil de Blazio rekao je da je snimak događaja uznemirujuć i da bi voleo da policajci to nisu uradili, ali da ne može ni samo njih da krivi za incident. Prema njegovim rečima, demonstranti su okužili policijski auto i pretili policajcima u njemu, što se, kaže, nije desilo nikada do sada na protestima u Njujorku. De Blazio je rekao da neće uvoditi policijski čas u gradu, jer samo nekoliko stotina ljudi protestuje u gradu sa više od osam miliona stanovnika.
Hiljade ljudi protestovale su u petak veče i u Bruklinu, u Njujorku. Bilo je i sporadičnih sukoba sa policijom, a više ljudi je uhapšeno. Učesnici protesta zapalili su i policijski kombi. “Biće sprovedena puna istraga večerašnjih događaja. Nikada više ne želimo da vidimo takvu noć", tvitovao je gradonačelnik Bil de Blasio. Policija je saopštila da je više policajaca povređeno. (Glas Amerike, Si-En-En) |
.jpg)
Ostali članci u rubrici
- Vučić na Pinku: Otpor rezoluciji o Srebrenici u UN sve veći, naša borba traje i neće biti laka, videćemo tu ko je prijatelj, a ko neprijatelj Srba i Srbije. Narednih godina očekujemo ogroman novac iz namenske industrije
- Demokratska stranka: Apelujemo da koalicija „Srbija protiv nasilja“ donese jedinstven stav o izborima 2. juna
- Ustavni sud Hrvatske: Predsednik Zoran Milanović ne može da bude ni premijer, ni kandidat za mandatara za sastav Vlade
- Sergej Lavrov: Rusija neće obustavljati borbena dejstva, čak i ako počnu pregovori sa Ukrajinom. Insistiranje da se „Rusiji nanese strateški poraz“ pokazuje agoniju i histeriju Zapada
- Peter Stano: Briselski sporazum je obaveza. Svi postignuti sporazumi u okviru dijaloga Beograda i Prištine moraju se sprovesti, kako kada je reč o ranijim sporazumima, kao što je Briselski, tako i kada je reč o Ohridskom sporazumu
- Raša Nedeljkov: Spajanjem lokalnih izbora 2. juna maliciozna migracija birača se delimično amortizuje, ali ne u potpunosti - jer i dalje postoji 65 opština iz kojih mogu da se prebacuju birači
- Vilijam Berns, direktor CIA: Postoji realan rizik da bi Ukrajina mogla da izgubi rat od Rusije do kraja 2024. godine
- Aleksandar Vučić o Briselskom sporazumu: Jedanaest godina pravdanja i nerada i neispunjavanja onoga što su potpisali Beograd i Priština, ali i Brisel i EU
- „Radar“: Brat osumnjičenog za ubistvo male Danke umro je od posledica batinanja u policijskoj stanici u Boru, a ne „prirodnom smrću“
- Miloš Jovanović: Isuviše kasno da se ispune elementarni uslovi za poštene izbore 2. Juna. Što se mene tiče, i dalje je na snazi poslednji zahtev opozicije da se ispune uslovi i izbori održe na jesen
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
