Петар Искендеров: Три сценарија након косовских избора

Предстојећи ванредни парламентарни избори на Косову 12. децембра могу довести до кардиналне промене односа снага унутар владајуће албанске врхушке у покрајини. Место најстарије и релативно умерене партије косовских Aлбанаца – Демократске лиге Косова - припрема се да заузму кудикамо радикалније групације, које отворено постављају питање о стварању на Балкану „Велике Албаније“, што представља опасност од насилног прекрајања европских граница. Политичка криза у самопроглашеној косовској псеудодржави почела је по сценарију Запада уочи преговора Приштине са Београдом. Сада та криза и дефинитивно може измаћи контроли и попримити најопасније општерегионалне димензије.

Предстојеће гласање крије у себи две интриге. Прва – хоће ли премијер Хашим Тачи довести до успешног окончања свој план постизања индивидуалне власти у покрајини. План је почео да се реализује 2. новембра, када је косовска Скупштина изразила вотум неповерења кабинету, а при том су и посланици премијерове Демократске партије Косова такође исказали неповерење Тачију. Та комбинација била је потребна премијеру зарад што скоријег распуштања парламента и преношења датума гласања са већ утврђеног термина 13. фбруара 2011. године, на децембар ове године. Рачуница је била да се што пре искористи унутрашња криза у редовима бившег партнера у владајућој коалицији – Демократској лиги Косова и непостојање у покрајини лидера друге традиционално утицајне политичке снаге – Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја. Бивши теренски командир Ослободилачке армије Косова налази се у притвортској јединици Схевенингенског затвора Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, у очекивању поновљеног судског процеса.

Распад владајуће коалиције и „вотум самонеповерења“ Тачијевом кабинету умногоме су били неочекивани за западне представнике у Приштини на челу са емисаром Европске уније Питером Фејтом. Унутарплитичка криза нарушила је већ усаглашене у Бриселу и Вашингтону рокове и параметре преговора између Београда и Приштине, посредством којих Запад намерава да од руководства Србије изнуди признање независности Косова ако не „де-јуре“, а оно макар „де-факто“. Према расположивим информацијама, Запад је најпре намеравао да избегне превремене изборе, ограничивши се на ротацију низа фигура: да уклони са руководећих функција одиозну за Београд фигуру Хашима Тачија и самим тим покаже српској страни одређену флексибилност. Комбинација премијера да што пре учврсти своје позиције путем хитних избора очигледно није одговарала тим плановима.

Још мање им одговара успех покрета „Самопредељење“ на челу са омладинским лидером Албином Куртијем, који незадрживо стиче популарност. Покрет по први пут учествује на изборима и води најактивнију и бескомпромисну предизборну кампању. Резултати „Самоопределења“ су друга и најважнија интрига избора на Косову. Тај покрет подвргава најжешћој критици корупцију у косовским органима власти, позива да се „гласа против свевлашћа криминала“ и подвлачи своје идејно сродство са масовним студентским протестима у Европи 1968. године. Према неким подацима, управо је Албин Курти данас најпопуларнији косовски политичар, и може му сметати да победи једино нежеља Косовара да ступе у директни конфликт са западним координаторима косовске независности. Јер Курти током свих последњих година организује масовне акције протеста испред зграде Мисије ОУН и представништва Европске уније у Приштини, називајућио их никако другачије до „окупационим“. Он захтева да се хитно повуку све међународне снаге, да се одустане од преговора са Београдом све дотле, док Србија не призна косовску независност и не исплати албанцима огромне компензације, а такође да се на Косову и суседној Албанији спроведу референдуми о државном уједињењу, уз касније прикључење и других Албанцима насељених региона Балкана у складу са мапама које је нацртала још Призренска лига 1878-1881. године. Успех Албина Куртија учиниће га учесником свих будућих коалиционих преговора и довести Запад у веома шкакљиву ситуацију.

Најзад, још један фактор је одлука Хашког трибунала да ипак одлободи из притвора Рамуша Харадинаја. Његово присуство такође може донети промене у односу снага. У сваком случају, рачуница Демократске партије Косова и Демократске лиге Косова макар на привремену неутрализацију свог активног опонента није се оправдала.

У најмање повољној ситуацији ка изборима се приближила најстарија политичка снага косовских албанаца – Демократска лига Косова, коју је основао још духовни вођа сепаратиста Ибрахим Ругова. Она је променила лидера – уместо бившег председника Косова Фатмира Сејдијуа то место је заузео градоначелник Приштине Иса Мустафа. Осим тога, редове партије напустила је утицајна група на челу са сином Ибрахима Ругове – Уком Руговом, кога су једно време спремали за новог председника Партије. Ука је већ формирао јединствени предизборни списак са Алијансом за будућност Косова.

Даље су могуће најмање три варијанте.

Прва варијантра – убедљива победа Демократске партије Косова и реализација сценарија ХашимаТачија. У том случају последњи ће или поново постати шеф владе, или ће то место уступити његовом представнику неке од мањих партија, на пример, лидеру Алијансе за ново Косово, милионеру Баџету Пацолију, а сам он ће покушати да заузме место председника, кога на Косову бира парламент. У том случају Београд ће морати да начини избор: или да одустане од преговора са Приштином и самим тим баци изазов Европској унији, или да пристане на потписивање споразума са бившим руководиоцем терористичке Ослободилачке армије Косова.

Друга варијанта претпоставља успех на изборима најрадикалнијих снага у лику Алијансе за будућност Косова и покрета „Самоопредељење“, који могу тада претендовати на учешће у владајућој коалицији и заузимање најзначајнијих функција у покрајинским органима власти. У том случају могући су покушаји већ албанске стране да осујети предстојеће преговоре. То ће властима Србије дати лепу могућност да сачува образ, а Вашингтон и Брисел ће бити принуђени да се позабаве разрадом нових политичких комбинација за Косово. Истовремено ће то заоштрити ситуацију на Косову и у целини на Балкану и извести на позорницу великоалбанске екстремисте.

Могућа је и трећа варијанта, по којој ни једна од партија неће добити већинску предност. То ће повући за собом дуготрајне преговоре о стварању коалиције уз узајамне ултиматуме, оптужбе и поткупљивање. Формирани на таквој основи парламент и влада ће бити евидентно нестабилни, што ће још више повећати шансе Албина Куртија, који ионако оптужује сваког појединачно косовског политичара за поткупљивост. Морамо се сложити да је са аспекта српских интереса управо последњи сценариј и најбољи.

(Фонд стратешке културе)