Petar Iskenderov: Tri scenarija nakon kosovskih izbora

Predstojeći vanredni parlamentarni izbori na Kosovu 12. decembra mogu dovesti do kardinalne promene odnosa snaga unutar vladajuće albanske vrhuške u pokrajini. Mesto najstarije i relativno umerene partije kosovskih Albanaca – Demokratske lige Kosova - priprema se da zauzmu kudikamo radikalnije grupacije, koje otvoreno postavljaju pitanje o stvaranju na Balkanu „Velike Albanije“, što predstavlja opasnost od nasilnog prekrajanja evropskih granica. Politička kriza u samoproglašenoj kosovskoj pseudodržavi počela je po scenariju Zapada uoči pregovora Prištine sa Beogradom. Sada ta kriza i definitivno može izmaći kontroli i poprimiti najopasnije opšteregionalne dimenzije.

Predstojeće glasanje krije u sebi dve intrige. Prva – hoće li premijer Hašim Tači dovesti do uspešnog okončanja svoj plan postizanja individualne vlasti u pokrajini. Plan je počeo da se realizuje 2. novembra, kada je kosovska Skupština izrazila votum nepoverenja kabinetu, a pri tom su i poslanici premijerove Demokratske partije Kosova takođe iskazali nepoverenje Tačiju. Ta kombinacija bila je potrebna premijeru zarad što skorijeg raspuštanja parlamenta i prenošenja datuma glasanja sa već utvrđenog termina 13. fbruara 2011. godine, na decembar ove godine. Računica je bila da se što pre iskoristi unutrašnja kriza u redovima bivšeg partnera u vladajućoj koaliciji – Demokratskoj ligi Kosova i nepostojanje u pokrajini lidera druge tradicionalno uticajne političke snage – Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja. Bivši terenski komandir Oslobodilačke armije Kosova nalazi se u pritvortskoj jedinici Sheveningenskog zatvora Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, u očekivanju ponovljenog sudskog procesa.

Raspad vladajuće koalicije i „votum samonepoverenja“ Tačijevom kabinetu umnogome su bili neočekivani za zapadne predstavnike u Prištini na čelu sa emisarom Evropske unije Piterom Fejtom. Unutarplitička kriza narušila je već usaglašene u Briselu i Vašingtonu rokove i parametre pregovora između Beograda i Prištine, posredstvom kojih Zapad namerava da od rukovodstva Srbije iznudi priznanje nezavisnosti Kosova ako ne „de-jure“, a ono makar „de-fakto“. Prema raspoloživim informacijama, Zapad je najpre nameravao da izbegne prevremene izbore, ograničivši se na rotaciju niza figura: da ukloni sa rukovodećih funkcija odioznu za Beograd figuru Hašima Tačija i samim tim pokaže srpskoj strani određenu fleksibilnost. Kombinacija premijera da što pre učvrsti svoje pozicije putem hitnih izbora očigledno nije odgovarala tim planovima.

Još manje im odgovara uspeh pokreta „Samopredeljenje“ na čelu sa omladinskim liderom Albinom Kurtijem, koji nezadrživo stiče popularnost. Pokret po prvi put učestvuje na izborima i vodi najaktivniju i beskompromisnu predizbornu kampanju. Rezultati „Samoopredelenja“ su druga i najvažnija intriga izbora na Kosovu. Taj pokret podvrgava najžešćoj kritici korupciju u kosovskim organima vlasti, poziva da se „glasa protiv svevlašća kriminala“ i podvlači svoje idejno srodstvo sa masovnim studentskim protestima u Evropi 1968. godine. Prema nekim podacima, upravo je Albin Kurti danas najpopularniji kosovski političar, i može mu smetati da pobedi jedino neželja Kosovara da stupe u direktni konflikt sa zapadnim koordinatorima kosovske nezavisnosti. Jer Kurti tokom svih poslednjih godina organizuje masovne akcije protesta ispred zgrade Misije OUN i predstavništva Evropske unije u Prištini, nazivajućio ih nikako drugačije do „okupacionim“. On zahteva da se hitno povuku sve međunarodne snage, da se odustane od pregovora sa Beogradom sve dotle, dok Srbija ne prizna kosovsku nezavisnost i ne isplati albancima ogromne kompenzacije, a takođe da se na Kosovu i susednoj Albaniji sprovedu referendumi o državnom ujedinjenju, uz kasnije priključenje i drugih Albancima naseljenih regiona Balkana u skladu sa mapama koje je nacrtala još Prizrenska liga 1878-1881. godine. Uspeh Albina Kurtija učiniće ga učesnikom svih budućih koalicionih pregovora i dovesti Zapad u veoma škakljivu situaciju.

Najzad, još jedan faktor je odluka Haškog tribunala da ipak odlobodi iz pritvora Ramuša Haradinaja. Njegovo prisustvo takođe može doneti promene u odnosu snaga. U svakom slučaju, računica Demokratske partije Kosova i Demokratske lige Kosova makar na privremenu neutralizaciju svog aktivnog oponenta nije se opravdala.

U najmanje povoljnoj situaciji ka izborima se približila najstarija politička snaga kosovskih albanaca – Demokratska liga Kosova, koju je osnovao još duhovni vođa separatista Ibrahim Rugova. Ona je promenila lidera – umesto bivšeg predsednika Kosova Fatmira Sejdijua to mesto je zauzeo gradonačelnik Prištine Isa Mustafa. Osim toga, redove partije napustila je uticajna grupa na čelu sa sinom Ibrahima Rugove – Ukom Rugovom, koga su jedno vreme spremali za novog predsednika Partije. Uka je već formirao jedinstveni predizborni spisak sa Alijansom za budućnost Kosova.

Dalje su moguće najmanje tri varijante.

Prva varijantra – ubedljiva pobeda Demokratske partije Kosova i realizacija scenarija HašimaTačija. U tom slučaju poslednji će ili ponovo postati šef vlade, ili će to mesto ustupiti njegovom predstavniku neke od manjih partija, na primer, lideru Alijanse za novo Kosovo, milioneru Badžetu Pacoliju, a sam on će pokušati da zauzme mesto predsednika, koga na Kosovu bira parlament. U tom slučaju Beograd će morati da načini izbor: ili da odustane od pregovora sa Prištinom i samim tim baci izazov Evropskoj uniji, ili da pristane na potpisivanje sporazuma sa bivšim rukovodiocem terorističke Oslobodilačke armije Kosova.

Druga varijanta pretpostavlja uspeh na izborima najradikalnijih snaga u liku Alijanse za budućnost Kosova i pokreta „Samoopredeljenje“, koji mogu tada pretendovati na učešće u vladajućoj koaliciji i zauzimanje najznačajnijih funkcija u pokrajinskim organima vlasti. U tom slučaju mogući su pokušaji već albanske strane da osujeti predstojeće pregovore. To će vlastima Srbije dati lepu mogućnost da sačuva obraz, a Vašington i Brisel će biti prinuđeni da se pozabave razradom novih političkih kombinacija za Kosovo. Istovremeno će to zaoštriti situaciju na Kosovu i u celini na Balkanu i izvesti na pozornicu velikoalbanske ekstremiste.

Moguća je i treća varijanta, po kojoj ni jedna od partija neće dobiti većinsku prednost. To će povući za sobom dugotrajne pregovore o stvaranju koalicije uz uzajamne ultimatume, optužbe i potkupljivanje. Formirani na takvoj osnovi parlament i vlada će biti evidentno nestabilni, što će još više povećati šanse Albina Kurtija, koji ionako optužuje svakog pojedinačno kosovskog političara za potkupljivost. Moramo se složiti da je sa aspekta srpskih interesa upravo poslednji scenarij i najbolji.

(Fond strateške kulture)