Petar Iskenderov: U „službi“ Evropske unije...

Presuda Međunarodnog suda OUN, kojom je priznato da je deklaracija o nezavisnosti srpske pokrajine Kosovo u skladu sa međunarodnim pravom, dobila je zakonomerni nastavak. Delujući po onoj narodnoj: „gvožđe se kuje, dok je vruće“, Zapad je krenuo u ofanzivu na bosansku Republiku Srpsku, kako bi razvio uspeh i na tom pravcu svoje antisrpske strategije. Težeći da predupredi mogućnost da bosanski Srbi ponove kosovski scenario samoopredeljenja, Evropska unija je, uz aktivno učešće Ketrin Ešton, potpredsednika Evropskog saveta, koja rukovodi spoljnom politikom EU, razradila plan faktičke okupacije Bosne i Hercegovine, anuliranja odrednica Dejtonskog mirovnog sporazuuma iz 1995. godine i revidiranja mandata OUN. Radi se o uvođenju, u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, funkcije specijalnog predstavnika baronese Ešton, sa ovlašćenjima koja su daleko izvan okvira čak i sadašnjih širokih ovlašćenja Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hrcegovini. Predviđeno je, pored ostalog, da budući predstavnik EU u Sarajevu ima pravo da zabrani kretanje svakog zakonito izabranog bosanskog rukovodioca, i da zamrzava njihove bankarske fondove.

Kako saznaje britanski list „Dejli telegraf“ (koji je objavio članak pod karakterističnim naslovom „Baronesa Ešton teži da Bosnu stavi pod kontrolu“), ovih dana je ministrima inostranih poslova 27 zemalja EU prezentiran tajni izveštaj o neophodnosti da se do jeseni u Sarajevu otvori kancelarija specijalnog predstavnika Evropske unije, koji će biti podređen lično Ketrin Ešton. Poznata je već i najverovatnija kandidatura za ovu funkciju: to je lord Pedi Ešdaun, koji je bio Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini u periodu od 2002. do 2006. godine, i koji je dobio zanimljiv nadimak „evropski radža“.

Osnovni zadatak rada emisara EU u Sarajevu će biti forsirano „proturanje“ ustavne reforme u Bosni i Hercegovini, koja se, kako pravedno priznaje i sam „Dejli telegraf“, svodi na „jačanje multietničke federativne države, koju uglavnom kontrolišu muslimani i Hrvati, na račun Republike Srpske i vlade bosanskih Srba“.[1] A u slučaju ako Srbi pokušaju da se i dalje protive kresanju njihovih ovlašćenja i „na primer, dovedu u opasnost fundamentalne državne osnove Bosne i Hercegovine“, specijalni predstavnik „može preporučiti“ Ketrin Ešton da „zabrani putovanja, i/ili zamrzne aktive u Evropskoj uniji“, - navodi se u izveštaju, koji je pripremila baronesa lično.

U privatnoj komunikaciji sa dopisnikom „Dejli telegrafa“ činovnici Evropske unije potvrdili su, da će gore navedene mere, najverovatnije, i pre svega, biti primenjene protiv premijera Republike Srpske Milorada Dodika, kome je, po rečima jednog od visokopostavljenih evropskih diplomata, već pripremljena uloga „žrtvenog jarca“.

Što je posebno kontradiktorno, upravo su bosanski Srbi, i lično Milorad Dodik, glavni pobornici „fundamentalnih državnih osnova Bosne i Hercegovine“, kojima se, zapravo, smatra Dejtonski mirovni sporazum, koji garantuje postojanje Republike Srpske kao jednog od dva državna entiteta. Međutim, taj „nesklad“ ne buni ni samu baronesu Ešton, niti druge evropske činovnike, za koje je likvidacija srpske državnosti važnija od poštovanja međunarodnih sporazuma koje su i sami odobrili.

Izvanredno je indikativno pojavljivanje na stranicama vodećeg sarajevskog lista „Dnevni avaz“, nekoliko dana pre prezentiranja ministrima inostranih poslova država-članica Evropske unije izveštaja baronese Ešton članka, u kome se razotkriva pravi smisao pooštravanja pritiska Brisela na Banja Luku. I on se nipošto ne svodi na ispunjenje uslova za integrisanje Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju (o čemu ne prestaju da zbore evropski činovnici), već na geopolitički otpor Rusiji na Balkanu. Pozivajući se na „dobro obaveštene diplomatske izvore“ list tvrdi, da je Milorad Dodik „po nalogu Moskve razvio intenzivnu delatnost, usmerenu u pravcu blokiranja širenja NATO u pravcu Bosne i Hercegovine“.[2] Sarajevski list poznat po svojoj promuslimanskoj orijentaciji tvrdi, da je Dodik, tobože, prinuđen da „odrađuje bezgraničnu podršku, koju Moskva pruža njemu i Republici Srpskoj“. Slične izjave, očigledno, treba da u očima Evropljana opravdaju napore Evropske unije u pravcu političke likvidacije Dodika.

Odmah nakon pojavljivanja članka u „Dejli telegrafu“ u Briselu su požurili da se oglase sa demantijem. Portparol Ketrin Ešton, Maja Kovačević, izjavila je, da njena šefica „nema tajni plan“. Međutim, po njenim rečima, situacija u Bosni i Hercegovini zaista je diskutovana krajem jula na zasedanju Saveta za spoljnu politiku Evropske unije, i „te debate će biti nastavljene na jesen, u okviru revizije spoljne politike i stvaranja Službe za spoljnopolitičku aktivnost“.

Stvarana služba za spoljnopolitičku aktivnost Evropske unije treba da postane jezgro aktivnosti Evropske unije daleko izvan granica njene geografske sfere odgovornosti. Služba počinje sa radom 1. decembra, a do septembra će biti određene kandidature tridesetak specijalnih predstavnika Brisela za sve strateški važne regione sveta – od Brazila, Kine, Južne Koreje i Japana, do Bosne i Hercegovine, Gruzije i Avganistana. Moguća je i institucionalizacija rada predstavništava EU u Makedoniji, Moldaviji, na Bliskom Istoku i Zakavkazju (gde se emisar Evropske unije bavi, pored ostalog, nagorno-karabahskim problemom). Izvori u Briselu naglašavaju, da će konačnu odluku o spisku budućih misija tek na jesen doneti Ketrin Ešton .

Očigledno je jedno. Ukoliko se ova Služba, i njeni specijalni predstavnici, budu pridržavali takvih prilaza, i rešavali takve zadatke koji su u kompetenciji budućeg šefa misije u Bosni i Hercegovini, ignorišući važeće međunarodne sporazume, suverenitet nacionalnih država, i mandat OUN, na mapi sveta ubrzo će se pojaviti nove tendencije. A one nipošto neće biti povoljne za Moskvu.

(Fond strateške kulture)

[1] The Daily Telegraph, 28 July 2010.

[2] Dnevni Avaz, 15 jul 2010.