Петар Искендеров: У „служби“ Европске уније...

Пресуда Међународног суда ОУН, којом је признато да је декларација о независности српске покрајине Косово у складу са међународним правом, добила је закономерни наставак. Делујући по оној народној: „гвожђе се кује, док је вруће“, Запад је кренуо у офанзиву на босанску Републику Српску, како би развио успех и на том правцу своје антисрпске стратегије. Тежећи да предупреди могућност да босански Срби понове косовски сценарио самоопредељења, Европска унија је, уз активно учешће Кетрин Ештон, потпредседника Европског савета, која руководи спољном политиком ЕУ, разрадила план фактичке окупације Босне и Херцеговине, анулирања одредница Дејтонског мировног споразуума из 1995. године и ревидирања мандата ОУН. Ради се о увођењу, у тој бившој југословенској републици, функције специјалног представника баронесе Ештон, са овлашћењима која су далеко изван оквира чак и садашњих широких овлашћења Високог представника међународне заједнице у Босни и Хрцеговини. Предвиђено је, поред осталог, да будући представник ЕУ у Сарајеву има право да забрани кретање сваког законито изабраног босанског руководиоца, и да замрзава њихове банкарске фондове.

Како сазнаје британски лист „Дејли телеграф“ (који је објавио чланак под карактеристичним насловом „Баронеса Ештон тежи да Босну стави под контролу“), ових дана је министрима иностраних послова 27 земаља ЕУ презентиран тајни извештај о неопходности да се до јесени у Сарајеву отвори канцеларија специјалног представника Европске уније, који ће бити подређен лично Кетрин Ештон. Позната је већ и највероватнија кандидатура за ову функцију: то је лорд Педи Ешдаун, који је био Високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини у периоду од 2002. до 2006. године, и који је добио занимљив надимак „европски раџа“.

Основни задатак рада емисара ЕУ у Сарајеву ће бити форсирано „протурање“ уставне реформе у Босни и Херцеговини, која се, како праведно признаје и сам „Дејли телеграф“, своди на „јачање мултиетничке федеративне државе, коју углавном контролишу муслимани и Хрвати, на рачун Републике Српске и владе босанских Срба“.[1] А у случају ако Срби покушају да се и даље противе кресању њихових овлашћења и „на пример, доведу у опасност фундаменталне државне основе Босне и Херцеговине“, специјални представник „може препоручити“ Кетрин Ештон да „забрани путовања, и/или замрзне активе у Европској унији“, - наводи се у извештају, који је припремила баронеса лично.

У приватној комуникацији са дописником „Дејли телеграфа“ чиновници Европске уније потврдили су, да ће горе наведене мере, највероватније, и пре свега, бити примењене против премијера Републике Српске Милорада Додика, коме је, по речима једног од високопостављених европских дипломата, већ припремљена улога „жртвеног јарца“.

Што је посебно контрадикторно, управо су босански Срби, и лично Милорад Додик, главни поборници „фундаменталних државних основа Босне и Херцеговине“, којима се, заправо, сматра Дејтонски мировни споразум, који гарантује постојање Републике Српске као једног од два државна ентитета. Међутим, тај „несклад“ не буни ни саму баронесу Ештон, нити друге европске чиновнике, за које је ликвидација српске државности важнија од поштовања међународних споразума које су и сами одобрили.

Изванредно је индикативно појављивање на страницама водећег сарајевског листа „Дневни аваз“, неколико дана пре презентирања министрима иностраних послова држава-чланица Европске уније извештаја баронесе Ештон чланка, у коме се разоткрива прави смисао пооштравања притиска Брисела на Бања Луку. И он се нипошто не своди на испуњење услова за интегрисање Босне и Херцеговине у Европску унију (о чему не престају да зборе европски чиновници), већ на геополитички отпор Русији на Балкану. Позивајући се на „добро обавештене дипломатске изворе“ лист тврди, да је Милорад Додик „по налогу Москве развио интензивну делатност, усмерену у правцу блокирања ширења НАТО у правцу Босне и Херцеговине“.[2] Сарајевски лист познат по својој промуслиманској оријентацији тврди, да је Додик, тобоже, принуђен да „одрађује безграничну подршку, коју Москва пружа њему и Републици Српској“. Сличне изјаве, очигледно, треба да у очима Европљана оправдају напоре Европске уније у правцу политичке ликвидације Додика.

Одмах након појављивања чланка у „Дејли телеграфу“ у Бриселу су пожурили да се огласе са демантијем. Портпарол Кетрин Ештон, Маја Ковачевић, изјавила је, да њена шефица „нема тајни план“. Међутим, по њеним речима, ситуација у Босни и Херцеговини заиста је дискутована крајем јула на заседању Савета за спољну политику Европске уније, и „те дебате ће бити настављене на јесен, у оквиру ревизије спољне политике и стварања Службе за спољнополитичку активност“.

Стварана служба за спољнополитичку активност Европске уније треба да постане језгро активности Европске уније далеко изван граница њене географске сфере одговорности. Служба почиње са радом 1. децембра, а до септембра ће бити одређене кандидатуре тридесетак специјалних представника Брисела за све стратешки важне регионе света – од Бразила, Кине, Јужне Кореје и Јапана, до Босне и Херцеговине, Грузије и Авганистана. Могућа је и институционализација рада представништава ЕУ у Македонији, Молдавији, на Блиском Истоку и Закавказју (где се емисар Европске уније бави, поред осталог, нагорно-карабахским проблемом). Извори у Бриселу наглашавају, да ће коначну одлуку о списку будућих мисија тек на јесен донети Кетрин Ештон .

Очигледно је једно. Уколико се ова Служба, и њени специјални представници, буду придржавали таквих прилаза, и решавали такве задатке који су у компетенцији будућег шефа мисије у Босни и Херцеговини, игноришући важеће међународне споразуме, суверенитет националних држава, и мандат ОУН, на мапи света убрзо ће се појавити нове тенденције. А оне нипошто неће бити повољне за Москву.

(Фонд стратешке културе)

[1] The Daily Telegraph, 28 July 2010.

[2] Dnevni Avaz, 15 jul 2010.