петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Петнаест година од акције Олуја током које из Хрватске протерано 250.000 Срба
Хроника

Петнаест година од акције Олуја током које из Хрватске протерано 250.000 Срба

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 04. август 2010.

Београд, - У среду се навршава 15 година од почетка хрватске војне акције "Олуја" која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске.

У Хрватској је 5. август државни празник, који се слави као Дан победе и домовинске захвалности за акцију "Олуја" којом су под хрватску управу враћени последњи делови територије које су држали припадници српских војних јединица. Од 2000. тај дан се обележава и као Дан оружаних снага Хрватске.

Акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом Хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа обране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на самопрокламовану Републику Српску Крајину. Дан касније, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу.

Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији.

„Олуја“ и даље траје

Петнаест година после акције хрватске војске у Крајини већину прогнаних Срба још муче исти проблеми. Испитује се улога Хариса Силајџића у „Олуји“

На данашњи дан пре 15 година почела је акција хрватске војске „Олуја“, током које је са својих огњишта протерано 250.000 Срба! Док се у Хрватској захуктавају припреме за свечано обележавање „велике победе“ у домовинском рату, прогнане Србе муче исти проблеми

Бранислав Швоња, председник заједнице Срба Хрватске и БиХ, каже да погубне последице „Олује“ још нису отклоњене.

- Нажалост, схватили смо да од станарских права неће бити ништа и да куће неће бити обновљене. Неће бити исплаћене пензије, неће бити надокнаде и признавања радног стажа, а Срби никада неће бити обештећени за штету које им је нанела хрватска војска и полиција - наглашава Швоња.

Јанко Велимировић, директор Центра Републике Српске за истраживање ратних злочина, тврди да је међу одговорнима за злочин и Харис Силајџић као једини живи потписник Сплитске декларације, која је претходила операцији хрватске војске.

У евиденцији Документационог центра „Веритас“ налазе се имена 1.922 Срба који су погинули или нестали током акције „Олуја“ или после ње, а од којих су 62 одсто били цивили углавном старији од 60 година. Од укупног броја жртава „Олује“ решена је судбина 894 особе, док се 1.028 особа, међу којима 669 цивила, води као нестало.

(Агенције)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер