Политика: Две резолуције поделиле „косовски парламент“

Због сукоба владе и опозиције у скупштини Косова који су онемогућили изгласавање резолуције која би подржала преговоре Београда и Приштине, јуче се до касно по подне није знало да ли ће Едита Тахири, шеф приштинског тима, отпутовати на заказане разговоре у Брисел.

Едита Тахири је првобитно изјавила да ће преговори званично почети тек након усвајања резолуције у косовском парламенту, што се очекује на седници у четвртак, а „косовска влада“ је јуче ујутру новинарима у Приштини доставила позив за вечерашњи пријем који приређује Тахиријева.

Међутим, како „Политика” сазнаје, такав развој догађаја нису дозволили представници ЕУ, па је Тахиријева јуче по подне, преко Будимпеште кренула за Брисел, а почетак разговора је померен за вечерас.

„Политика” је дошла до предлога обеју резолуција око којих није могао да се постигне консензус. Предлог резолуције Тачијеве Демократске партије Косова (ДПК) је општег карактера и у односу на предлог „Самоопредељења” Албина Куртија је необавезујући.

У Тачијевом предлогу се наводи да скупштина „подржава дијалог између две независне и суверене државе, Косова и Србије, о практичним питањима, без дотицања суверенитета Косова у било ком сегменту, у интересу унапређења живота грађана и промовисања европске агенде за обе земље, као и регион”.

Скупштина захтева да дијалог између страна подрже ЕУ и САД, као и да шеф тима редовно информише скупштински одбор за спољне послове и подноси извештаје на пленарним скупштинским седницама.

Док се документ ДПК позива на Резолуцију УН о Косову од 9. септембра 2010, предлог резолуције „Самоопредељења” се позива на „вољу народа изражену на неколико начина: укључујући демонстрације 1968, 1981, 1989, 2004. и 2007, референдум 1999. и конституисање републике Косово 7. септембра 1991, као и ослободилачки рат који је ОВК водио од 1997. до 1999. за ослобођење и сецесију од Србије”.

Куртијев предлог по тачкама дословно захтева: да територијална недељивост Косова не може бити предмет преговора; да било каквом дијалогу са било којом државом претходи политички споразум; да разговори са Србијом не би требало да почну без испуњења четири главна услова.

Први је признање и политичко и фактичко уважавање независности Косова. Наводи се да Србија треба да призна републику Косово, измени Устав који Косово третира као недељиви део територијалног интегритета и политичког и законског суверенитета Србије, Србија би морала да повуче политичку и финансијску подршку својим нелегалним структурама које директно крше суверенитет и територијални интегритет Косова.

Други услов који се односи на правду за жртве предвиђа да „Србија мора да се извини за све злочине почињене на Косову током година које су проведене под окупацијом”, мора да врати без икаквог условљавања или одлагања око 1.800 посмртних остатака косовских Албанаца убијених током недавног рата, изручи ратне злочинце у складу са суђењима на Косово и покрене процесе у којима би осудила ратне злочинце који су још увек на слободи у Србији.

Трећи предуслов за дијалог је репарација и обештећење за материјална разарања, који подразумева да Србија треба да плати одштету за ратна разарања, врати пензионе фондове и банкарске депозите грађана Косова „које су опљачкали”, укључујући катастар и више од 1.200 културних артефаката.

Последњи услов је реципроцитет права, односно захтев да Србија мора да престане са репресијом над етничким Албанцима у прешевској долини и кршењем људских и националних права Албанаца који живе у Србији. „Србија мора у Уставу да гарантује Албанцима таква права и слободе на истом нивоу каква имају Срби на Косову”, наводи се у предлогу резолуције чије је усвајање пре почетка дијалога тражила опозиција.

У закључку је наведено да, чак и после испуњења ових услова, Косово не би требало ни под којим условима да са Србијом преговора о унутрашњем територијалном и институционалном поретку у земљи. Посланици „Самоопредељења” су захтевали да се суспендују заказани разговори и да почну припреме за прикупљање и израду докумената и неопходних материјала за подршку наведеним условима.

Тахиријева је јуче, пре него што се знало да ће ипак кренути у Брисел, рекла за „Дојче веле” да је „резолуција косовског парламента веома битна због унутрашње хармонизације, пошто ће она дати легитимитет и подржати процес и да два предлога тог документа треба да се ускладе”.

Државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић сматра да ће ДПК покушати да избегне детаљну декларацију која би јој лимитирала маневарски простор и покушати да усвоји резолуцију општег карактера.

„Дијалог ће почети и њихово присуство тамо ће легитимисати приштинску делегацију, а она ће настојати да се не дотакне ничега што је осетљиво и што би им представљало велику сметњу касније”, каже Ивановић подсећајући да Приштина није сама у одлучивању, јер је дијалог од највишег интереса за читаву ЕУ.

„Тачијева владајућа коалиција ће настојати да се уклопи у те генералне сугестије које долазе из Брисела, а да би у томе успели не смеју да дозволе да буду лимитирани”, закључује Ивановић.

Предуслови опозиције за разговор:

– признање независности Косова

– Србија мора да се извини

– одшета за материјалну штету

– реципроцитет права Албанцима у прешевској долини

Предлог Тачијеве резолуције:

– дијалог две суверене земље

– оквир Резолуција УН из септембра прошле године

– дијалог између две стране подржаће ЕУ и САД

– унапређење регионалне сарадње и европских интеграција.

(Политика)