Политика: И даље има тајни око погибије радника РТС-а

Са јучерашњег скупа у београдском Медија центру, на којем су се окупили припадници цивилног сектора, представници државе и чланови породица радника РТС-а погинулих у НАТО бомбардовању зграде државне телевизије у Абердаревој улици 1999. године, затражено је обнављање и проширење поступка, како би се утврдила потпуна одговорност за тај злочин.

„Већ годинама породице погинулих наилазе на бројне препреке”, објаснила је Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије, који је и био организатор округлог стола „Случај РТС 12 година касније – жртвовање које се наставља”. Подсетимо, у ноћи између 22. и 23. априла 1999. погинуло је 16 радника РТС-а, а бивши директор Драгољуб Милановић осуђен је на 10 година затвора због одговорности за њихову погибију. Милићева је рекла да случај није окончан пресудом тадашњем директору РТС-а Драгољубу Милановићу, јер породице погинулих и даље не знају зашто се све то десило. Како је навела, породице су упутиле 2009. захтев Тужилаштву за организовани криминал „за обнову и проширење поступка у случају могућег жртвовања 16 радника РТС-а”, али их је Тужилаштво крајем прошле године обавестило да је Министарству одбране упутило захтев за прикупљање потребних обавештења, документације и обављање одређених провера, на који још није у потпуности одговорено.

Посебно је узбуђен био дугогодишњи новинар РТС-а Душко Кораћ, који је био кобне ноћи у згради, напустивши је свега неколико минута пре ваздушног удара. По његовом мишљењу, највећу одговорност не сноси војни, већ тадашњи страначки врх СПС-а, помињући „састанак од 18. априла 1999, када је донета одлука да радници не напуштају зграду” и затражио је да се објави записник са тог састанка. Он тврди да је у ноћи бомбардовања у згради телевизије, осим 16 погинулих, било бар још пет људи, највероватније припадника војске, који су такође настрадали.

Публициста и пријатељ породица убијених Мирослав Бојчић навео је да је Министарство одбране обећало да ће скинути ознаку војне тајне са „досијеа 466” сачињеног 2001. године, у којем су, како тврди Бојчић, докази да је државни врх знао за предстојеће бомбардовање. Он тврди да у материјалу који је достављен недостаје 17 докумената и да нема трага шта се са њима десило.

(Б. Билбија, Политика)