Политика: Има ли места напредњачком еврооптимизму

И јучерашња конференција за новинаре Српске напредне странке зрачила је наглашеним оптимизмом у вези са даљом европском интеграцијом земље, какав до сада није био својствен овој странци. А дан раније исказали су га у Бриселу челници СНС-а Томислав Николић и Александар Вучић после разговора са Штефаном Филеом, европским комесаром за проширење.

За разлику од свог шефа Николића, који је поручио да „са много оптимизма” преноси да ЕУ уопште није променила став у односу на потребу да Србија веома брзо испуни све услове који би је довели до чланства, као и да је „добио уверавања, чак и писмена, да не постоји никакав формални захтев ЕУ у вези са признавањем независности Косова и Метохије као услова за статус кандидата или евентуално чланство”, Небојша Стефановић, потпредседник Главног одбора СНС-а, био je експлицитнији. Он је, како је пренео Танјуг, јуче рекао да ће земља ове године добити статус кандидата, али да, због неспособности власти да реши проблеме, није сигурно да ли ће добити и датум за почетак преговора.

Уколико се упореди ово реаговање напредњака са оним после посете Ангеле Меркел, немачке канцеларке, Београду, може се закључити да су тада били знатно уздржанији. Прва њихова тадашња реакција била је економске природе и није се односила на захтев да Србија укине паралелне институције на Косову. Тек два, три дана касније, када су све партије већ изнеле своје ставове Александар Вучић је рекао да СНС не може да прихвати захтев за укидање својих институција на КиМ. Заменик председника СНС-a је затражио од владе и председника Тадића да коначно кажу који се услови траже од Србије на европуту.

Ако се има у виду да напредњаци нерадо у последње време износе идеје које се односе на Косово, осим када предлажу да народ на референдуму одлучи да ли је за Косово или ЕУ, јер је политичарима ионако свеједно, поставља се питање је да ли има места оволиком оптимизму какав СНС сада показује у вези са евроинтеграцијом?

И Дејан Вук Станковић и Никола Јовановић мисле да је напредњацима циљ да покажу да они посао европских интеграција, чак и у тешким околностима, могу да воде боље него садашња власт.

Јовановић, који је уредник часописа „Изазови европских интеграција”, указује на то да су се „макар у овом моменту, косовска и европска агенда укрстиле и то је, очигледно, чињеница коју не може да негира Европска комисија. Кад је реч о делу Николићеве изјаве у којој се каже да је добио уверавања да не постоји никакав формални захтев ЕУ у вези са признавањем независности Косова, Јовановић наводи да такав захтев заиста не постоји, али да то не умањује комплексност ситуације у којој се налазимо, „а то је да су неке стране у вези са косовском агендом повезане са европском агендом”.

Што се тиче Филеа, који је после прекјучерашњег сусрета са двојицом лидера СНС-а саопштио да су политички и економски услови, такозвана ЕУ мерила из Копенхагена, и поштовање услова у процесу стабилизације и придруживања кључни за квалитативну и објективну оцену заслуга Србије за добијање статуса кандидата за чланство, те „од животног значаја је да сада обновљени дијалог Београд–Приштина донесе нове резултате којима ће бити побољшани животи људи, ојачани мир, безбедност и стабилност у региону”, Јовановић истиче да је овом европском комесару више од других у ЕУ стало до напретка Србије. „Његов посао је да се бави проширењем и да се то проширење не заустави, јер би и он, у случају да се то догоди, у великој мери остао без своје мисије”, каже наш саговорник додајући да нам је комисија, тренутно, један од најзначајнијих савезника, а да је коначна одлука о статусу кандидата, након мишљења ЕК, у надлежности држава чланица..

И Станковић сматра да су напредњаци од комесара Филеа, вероватно, чули „неки дипломатскији језик”, с тим што он подсећа на „директније поруке” Гвида Вестервелеа, министра спољних послова Немачке, прошле године, и Ангеле Меркел, немачке канцеларке, недавно.

Он је уверен да се захтеви ЕУ садржински неће мењати, односно да, у принципу, неће бити захтева за формалним признањем, али да ће бити захтева за нормализацију односа. Захтеви ЕУ у овој фази интеграције односиће се на решавање проблема на релацији Београд–Приштина, што подразумева пре свега решавање питања кретања робе и људи и рад на томе да постепено дође до интегрисања севера Косова у целокупну косовску државу.

(Политика)