петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Ко ће профитирати на светским берзама житарица
Хроника

Политика: Ко ће профитирати на светским берзама житарица

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 22. мај 2022.

 Надгорњавање Запада и Русије поводом „спора” у Украјини, након оштрог дуела на тржишту нафте и гаса, ове седмице је на Ист риверу проширено и на храну. Прецизније, на терен могуће светске несташице украјинских житарица, руске хране и ђубрива, као и белоруског поташа (важног састојка природног ђубрива), и на проналажење политичких виновника најављене скоре „прехрамбене апокалипсе”. Арена најновијег сучељавања је у Савету безбедности УН, којим овог месеца председавају Сједињене Америчке Државе.

„Руска влада изгледа мисли да ће јој коришћење хране као оружја помоћи да оствари оно што њена инвазија није успела – да сломи дух украјинског народа. Снабдевање храном милиона Украјинаца и много више милиона људи широм света сада је буквално талац”, оценио је шеф америчке дипломатије Ентони Блинкен у четвртак, током дводневног заседања СБ УН, посвећеног сада већ изгледној глобалној кризи хране, пренео је Ројтерс.

Након Блинкеновог излагања, Линда Томас Гринфилд, амерички амбасадор у УН, саопштила је да администрација председника САД Џозефа Бајдена разматра с америчким фармерима како да „обезбеди више америчких житарица на међународном тржишту, пренео је бриселски портал „Еурактив”.

Москва је оштро узвратила. „Ми нисмо идиоти”, реаговао је из Москве, након Блинкеновог излагања, Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије (и њен некадашњи председник).

„Русија неће извозити храну на рачун сопственог тржишта”, поручио је он на свом налогу на „Телеграму” у четвртак, како је јавио Тас. Високи руски званичник притом је напоменуо да је Русија „спремна да у потпуности испуни своје обавезе, али и да очекује сарадњу од својих партнера, укључујући и на међународним платформама”. Према Медведеву, „све испада нелогично: с једне стране нам уводе сулуде санкције, а с друге траже да испоручујемо храну. Не ради се тако, нисмо ми идиоти. Поновићу: нема извозних пошиљки на рачун сопственог тржишта. Храна за руски народ је од највеће важности”, поручио је.

Шта ће се на лето и јесен дешавати са снабдевањем светског тржишта житарицама? До овог пролећа Украјина и Русија су деценијама биле кључни ослонац, од Авганистана и Сомалије до Латинске Америке и доброг дела Европе. Према проценама генералног секретара УН Антонија Гутереса, 36 земаља (од Либана и Сирије до Јемена и ДР Конга), од којих су многе међу најсиромашнијима на свету, до јуче је више од половине житарица за своје тржиште набављало из Русије и Украјине.

Међутим, блокада украјинских лука на Црном мору, преко којих је до 24. фебруара ишло 90 одсто извоза украјинске пшенице, сунцокрета и кукуруза, али и после бројних западних санкција против Русије, доводе у питање предстојеће снабдевање света житарицама, али и прехрамбени извоз два кључна светска пољопривредна снабдевача – Украјине и Русије. И не само то, већ и даље несметане испоруке светском тржишту поташа – где је Белорусија, која је такође под лепезом западних санкција, доскора имала статус значајног снабдевача.

У међувремену, пребројавање прехрамбено угрожених (од Нигера до Велике Британије, на пример), неухрањених, оних који гладују и „насмрт изгладнелих”... подухват је којим агенције УН ових дана износе на видело застрашујуће податке. Почетком 2022, пре руско-украјинског „спора”, 276 милиона људи широм света већ се суочавало с „акутном глађу”, проценио је Светски програм за храну. Али, ако се конфликт у Украјини настави, број „акутно гладних” порашће за још око 47 милиона, понајвише у Подсахарској Африци, наводи исти извор. Кад се томе дода вртоглави скок цене пшенице (22 одсто) и кукуруза (око 20 одсто) за само неколико месеци на светским берзама, не чуди да је у УН зазвонио „црвени аларм” – ко ће стотине милиона људи без довољно намирница за живот подмиривати храном и под којим условима. Тим поводом, Антонио Гутерес је ове седмице објавио почетак интензивних контаката с Русијом, Украјином, Турском, САД, ЕУ и низом других кључних земаља (Мароко је уз Русију, на пример, један од кључних глобалних извозника ђубрива) како би се избегла даља ескалација „глади широм света у новом порасту”, како је то описао генерални секретар УН.

„Русија мора да омогући безбедан извоз жита из силоса у лукама Украјине. Храна и ђубриво из Русије морају имати неограничен приступ на светском тржишту без икаквих индиректних сметњи”, нагласио је Гутерес, одбивши да открије како теку „интензивни контакти”.

Колико има времена и политичке воље, пре летње жетве, да се актери најновијих преговора УН усагласе с Гутересовим предлозима, живо занима не само гладна уста широм света и моћни глобални бизнис који контролише кретање житарица и хране, већ, изгледа, и неке лукаве берзанске шпекуланте.

Наиме, посматрачи светских пољопривредних тржишта упозоравају да постоји претња кризом хране, трећа у последњих 15 година, као и да свет није много научио из две претходне (посебно из оне 2008–2009). Екстремне климатске промене (суше, поплаве, таласи врућина...) већ годинама погађају бројна плодна поља и приносе од САД и Европе до Индије и Кине. Уз то, претерани ослонац бројних држава на снабдевање житарицама од малог броја извозника доводи до крхкости глобалних ланаца снабдевања. А ту су и берзански шпекуланти које у УН ове седмице нико није поменуо.

Наиме, након избијања „спора” у Украјини, цена пшенице на берзама у једном тренутку је скочила за читавих 54 одсто. „Постоје докази да су финансијски шпекуланти скочили на тржиште сировина и сада се кладе да ће храна бити све скупља, гурајући најсиромашније широм света у све већу глад. Државе нису успеле да обуздају претеране шпекулације око залиха хране и тржишта сировина”, упозорила је недавно Џенифер Клап, заменица председника УН панела експерата за глобалну безбедност хране.

Разлога за оптимизам да би свет могао да избегне „највећу кризу хране у модерној историји”, како је описао Ентони Блинкен, можда има и на другој страни. У случају најгорег сценарија Украјина и даље очекује да ће остварити око 60 одсто лањског извоза жита, пренео је „Волстрит џорнал”.

У међувремену, потрага за виновницима драматичног раста глобалних цена жита, кукуруза, сунцокрета... могла би да се окрене и ка моћним шпекулативним берзама развијеног света.

Тања Вујић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер