четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Шешељ може да тражи одштету само од Савета безбедности
Хроника

Политика: Шешељ може да тражи одштету само од Савета безбедности

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 10. март 2011.

БЕОГРАД – Лидер радикала Војислав Шешељ моћи ће да тражи накнаду штете од Савета безбедности Уједињених нација због неоснованог боравка у притвору само уколико буде правоснажно ослобођен оптужби у Хашком трибуналу, сложили су се данас стручњаци за међународно право.

Да би му тај захтев био усвојен и штета исплаћена, морале би да на његову страну стану и држава Србија и међународна јавност како би се извршио притисак на УН и подсетило да је Шешељ више од осам година неосновано провео у притвору, сматрају правници.

Захтев за накнаду штете Шешељ може да поднесе Савету безбедности УН као телу које је основало Трибунал у Хагу, али је друго питање да ли ће та светска органзација његову молбу прихватити, што до сада није био случај, изјавио је данас Тањугу професор међународног права Радослав Стојановић.

Шешељ би могао да тражи и од Трибунала одштету, иако је тај суд у пракси не одобрава, навео је Стојановић.

Са њим се сложио и адвокат Тома Фила који је бранио и првог ослобођеног Србина у Хашком трибуналу 1996. године Горана Љајића, али је песимиста када је у питању исплата накнаде.

„Када смо тражили одштету за Љајића, Трибунал је рекао да нема надлежност да о томе одлучује, јер је он екстериторијални суд. Потом нам је главни правник у УН одговорио да тој организацији 'не пада напамет да плати и да треба да буде срећан што је уопште ослобођен'“, навео је Фила.

Подсетио је да је бивши официр ЈНА Мирослав Радић који је у Трибуналу правоснажно ослобођен оптужби за зочине на „Овчари” код Вуковара поднео тужбу против Србије за накнаду штете због четири године неоснованог притвора.

Када службеник УН начини штету, тужба се подноси против домицилне државе у којој је штета извршена његовим хапшењем и изручењем Хагу у априлу 2003. године, тако да је Радић исправно поступио, рекао је Фила.

Шешељ се, пак, добровољно предао Трибуналу 24. фебруара 2003. године и ниједном није затражио привремено пуштање на слободу у току поступка који се ближи крају после више од осам година.

Он је у завршној речи пред Трибуналом затражио да буде ослобођен од оптужби за ратне злочине и да му се као накнада штете за неосновани боравак у притвору исплати 10 милиона евра.

Уколико се са тим буде одуговлачило, његов крајњи захтев за одштету износиће 100 милиона евра, најавио је Шешељ и поменуо да „има адвоката у Њујорку Џонатана Левија који ће тужити УН и сваког судију понаособ”.

Фила сматра да „ово што је Шешељ преживео” вреди 100 милиона евра, јер су му боравком у Шевенингену нарушени и углед и здравље, али је изразио бојазан да ће УН „наћи начин да не плате ништа”.

„Ако би се Србија и међнародна јавност дигле и извршиле притисак на УН можда би одштета могла да му буде исплаћена”, сматра Фила.

Све је то могуће само уколико Шешељ буде правоснажно ослобођен, а не и ако му казна буде нижа од времена које је провао у ппитвору, упозорили су Стојановић и Фила.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер