Политика: Запосленост већа само на премијеровом дигитрону

Саопштење Националне службе за запошљавање, које показује да је запослених више 2.000 по њиховој евиденцији, не значи да је толико људи у Србији добило посао јер је и стопа запослености пала за 1,9 одсто

Запосленост, ипак, расте. Ово је јуче поново тврдио премијер Мирко Цветковић пошто су га новинари прозвали да Анкета о радној снази Републичког завода за статистику каже супротно. Према речима председника Владе „подаци о незапослености су непоуздани, број оних који не раде може да се повећа и кад се они који заврше школу пријаве на биро”. Ни он, ни председник Борис Тадић, каже, ни једном нису коментарисали број незапослених у Србији, већ су говорили о повећању запослености, објашњавао је премијер и додао да је у марту, априлу и мају први пут од почетка економске кризе, дошло до повећања броја нових радних места.

– Изненађује ме да неко не може да разуме о чему говоримо - рекао је Цветковић коментаришући нове податке о стопи незапослености у Србији.

Међутим, из извештаја Републичког завода за статистику, осим што се види да је повећан број оних који не раде, може да се прочита и да је стопа запослености пала. У априлу 2011. године стопа запослености износила је 36,2 одсто и у односу на исти месец 2010. године пала је за 1,9 процентних поена. У односу на октобар прошле године смањење је 1,5 процентних поена.

О чему је заправо премијер Цветковић говорио кад је недавно истакао како је број запослених у марту и априлу већи за 2.000? По свему судећи, председник Владе је пред собом имао саопштење Националне службе за запошљавање, на чијој је евиденцији, према последњим подацима 750.000 незапослених. То је тачно 2.000 мање у односу на првих шест месеци прошле године, што је и цифра коју је премијер изговорио.

Међутим, Цветковић, који је је по струци економиста, врло добро зна да Национална служба за запошљавање не мери ни запосленост, ни  незапосленост. Ова институција само евидентира оне који преко ње траже, или нађу посао. Чак је и одговор на питање колико тренутно има слободних радних места у Србији у НСЗ-у немогуће добити. Јер, од када је ступио на снагу Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, према коме послодавци више немају обавезу да Националној служби за запошљавање пријављују колико радника траже – тачан податак о понуди послова не постоји. Практично, то значи да кад НСЗ саопшти да је отворено 2.000 нових радних места, то не значи да је толико људи у Србији добило посао. Тај податак представља само евиденцију оних послодаваца који до кадрова долазе преко бироа запошљавања. Из које су „склизнули” они власници предузећа који су раднике нашли преко огласа, приватних агенција или на препоруку рођака и пријатеља.

То су нам јуче у прес служби НСЗ-а и потврдили истичући како је у априлу и мају ове године регистровано 750.000 незапослених лица, што показује сталност у броју пријављених у последња два месеца.

– Подсећамо вас да послодавци од средине 2009. године немају обавезу достављања пријава о слободним пословима Националној служби за запошљавање, већ се служби обраћају само када желе посредовање, односно помоћ у предселекцији кандидата. Од почетка године послодавци су пријавили потребе за посредовањем Националне службе за запошљавање за више од 25 хиљада људи – потврдили су у Националној служби наше наводе.

Они такође подсећају да је 1. јуна 2010. године потписан уговор са РЗЗО о једношалтерском систему пријаве и одјаве радника, што значи да послодавци више не пријављују раднике и у НСЗ-у и у РЗЗО-у, већ само у РЗЗО-у.

– Ми преузимамо потребне податке, чиме смо послодавцима знатно олакшали процедуре приликом запошљавања. Према подацима које смо преузели од Завода за здравствено осигурање, од почетка године са евиденције Националне службе за запошљавање запослено је 64 хиљаде лица, у а претходној години 140 хиљада лица – објашњавају у НСЗ-у.

Управо због тога је Анкета о радној снази Републичког завода за статистику најрелевантнији извештај и о запослености и о незапослености који цитирају и преузимају и Међународни монетарни фонд и Светска банка и Еуростат. Он се од свих осталих мерења разликује по томе што мери и формалну и неформалну запосленост, односно и оне који раде на црно.

Ово није први пут да су наши државни званичници затечени подацима из Анкете о радној снази. То се догодило и јесенас када је ММФ, позивајући се управо на овај документ, објавио податак да је, током кризе, без посла остало више од 400.000 људи. То значи да је сада број оних који су само од октобра 2008. године остали без посла достигао око 600.000.

(Политика)