Хроника

Посланица Левице у Бундестагу Жаклин Настић: Бомбардовање Југославије било је незаконит акт агресије НАТО и озбиљно кршење међународног права које се не може оправдати

Штампа
уторак, 02. мај 2023.

 Немачки радници суочени су с великим економским проблемима проузрокованим политиком санкција због рата у Украјини, инфлација је изузетно висока, многи људи више не знају како да плате рачуне – каже у ексклузивном првомајском интервјуу за „Политику” посланик Левице у Бундестагу Жаклин Настић. Ова представница традиционалне и аутентичне европске левице, која се залаже за равноправну међународну сарадњу, социјалну правду и радничка права, посетила је у марту и нашу јужну покрајину Косово и Метохију, а била је и први представник немачког парламента који је икада присуствовао обележавању годишњице агресије НАТО-а на нашу земљу – била је 24. марта ове године на величанственом скупу у Сомбору.

– Путовање је протекло у позадини растућих тензија између српске мањине и албанског становништва. Као портпарол за људска права парламентарне групе Левице у немачком Бундестагу и заменик председника парламентарне групе Немачке и Југоисточне Европе, природно ме занима стање људских права, владавина права, заштита мањина, слобода вероисповести и њена примена, пре свега овде у Европи. Ово је посебно важно јер је немачка политика од 1999. године дала значајан допринос региону у коме се Косово и Метохија налазе. Немачка сноси велику одговорност за поштовање и заштиту људских права свих на Косову, посебно због свог ангажовања у рату против бивше Југославије – истиче Жаклин Настић, функционер немачке Левице, једине партије која је 1999. у Бундестагу гласала против учешћа у агресији НАТО-а.

Уверили сте се лично у проблеме које српска заједница има?

Поред посете манастиру Грачаница, на мом путовању ми је било посебно важно да посетим два српска дечака, Стефана и Милоша, које је албански војник ранио на овогодишњи Бадњи дан. После свега, политичари у савезној „семафор” коалицији у Немачкој тврде да је овај свирепи злочин над њима лажна вест и пропаганда српске владе. Сматрам да је то не само потпуно недостајање емпатије већ је заиста нечувено ширење таквих лажи. Разговарала сам и са разним политичким представницима, укључујући председника општине Штрпце и представнике Српске листе у Митровици. Нажалост, распоред је био веома густ, тако да нисам могла да разговарам с представницима албанског становништва. Међутим, пошто ми је веома важно да говорим и саслушам обе стране, желела бих да то надокнадим приликом следеће посете, ако то безбедносна ситуација буде дозвољавала.

Који су ваши главни утисци после посете Космету?

Најпре морам да напоменем да сам морала да будем у пратњи два наоружана немачка полицајца. Иако Немачка високо цени Косово и његову наводну демократију, безбедносна ситуација не изгледа тако позитивна како се тврди. Морале су да буду предузете мере безбедности због моје заштите и сталних претњи албанских националиста упућених мени. Ово је такође показатељ начина на који се поступа с другим мишљењима и какво схватање демократије имају неки људи у региону. Када неко отворено прича о проблемима и недостатку безбедности Срба на Косову, наилази на претње смрћу, претње насиљем и силовањем, као и на увреде. Све у свему, моји утисци су забрињавајући, посебно када је реч о мањинама. Напади на српско цивилно становништво су у порасту, као и напади на православне цркве и манастире. Са свих страна ми је речено да се однос између институција на Косову и српске мањине драстично погоршао откако је Курти преузео власт. Док је било могуће разговарати са Тачијем, како ми је речено из поузданог извора, то са Куртијем више није могуће. То утиче на све области живота, па чак и на општинска питања, као што је одлагање отпада у областима насељеним претежно српским становништвом или у општини Штрпце. Ово су околности које ме дубоко забрињавају. Очекујем јасан став немачке владе, а посебно министра спољних послова Аналене Бербок, према Куртију. Мора се успоставити владавина права и обезбедити поштовање и заштита људских права.

Ви сте критиковали НАТО бомбардовање Југославије. Критикујете и помоћ и слање оружја за тзв. Косово. Колико реално те критике допиру и утичу на перцепцију међу немачким политичарима, и у вашој јавности?

Бомбардовање Југославије било је незаконит акт агресије НАТО-а и озбиљно кршење међународног права које се не може оправдати. Политичари у Немачкој до дана данашњег тврде – без икаквих доказа – да је српска страна извршила геноцид на Косову. Дубоко ме срамоти што сам, како ми је речено, била први немачки политичар који је ове године учествовао на обележавању годишњице НАТО бомбардовања у Сомбору. Иако ништа не може да врати жртве бомбардовања и употребе осиромашеног уранијума, најмање што можемо да урадимо јесте да их се сећамо. Поред тога, злочини које је починио НАТО морају бити у потпуности истражени, а кривци позвани на одговорност. Ратни злочини се морају решавати на свим странама, а не да се једнострано окривљује Србија. Међутим, с обзиром на ентузијазам с којим је тадашња црвено-зелена савезна влада, уз велику подршку ЦДУ и ФДП, опозвала антимилитаристички консензус послератног доба и директно учествовала у тим ратним злочинима, не изненађује ме да њихова данашња духовна браћа и присталице актуелне власти, посебно у Министарству спољних послова на челу са зеленима, не одступају са њиховог курса. Чињеница је да је западна „заједница вредности” створила вештачку државу Косово обележену корупцијом, криминалом, нефункционалношћу, емиграцијом. Зато и дан-данас морају да шаљу војнике у оквиру мисије Кфора. Поносна сам што су бивша посланичка група ПДС-а и садашња посланичка група Левице једногласно и као једина посланичка група у немачком Бундестагу гласале против напада НАТО-а на Југославију и било каквог размештања Бундесвера на Косову. Кршење међународног права и испоруке оружја никада нису допринеле решавању сукоба, ни на Косову, ни у Јемену, ни у Украјини.

Шта би, према вашем мишљењу, требало пре свега званични Берлин да промени по питању тзв. Косова и у односу према Србији?

Немачка влада игра веома проблематичну улогу. Уместо да се ради на решењу прихватљивом за обе стране и деескалацији ситуације, она заузима страну и доприноси ескалацији сукоба. Док се Куртију и његовој влади у Приштини гледа кроз прсте за многе недостатке у погледу владавине права, укључујући произвољна хапшења бивших српских полицајаца, договори попут формирања Заједнице српских општина, који су већ били садржани у Бриселском споразуму из 2013. године, не спроводе се. Позивам немачку владу да изврши суштинску промену у својој политици и да од сада узме у обзир интересе обе стране и ради на међусобним уступцима. Она сноси одговорност према Србији, јер је црвено-зелена влада учествовала и у незаконитом рату против бивше Југославије и допринела садашњој ситуацији. Дакле, она сноси историјску одговорност за то и, пошто за себе каже да је „заснована на вредностима”, такође се мора мерити у односу на стандарде које је сама поставила. Они који проповедају вредности, али се не баве сопственим ратом и кршењем међународног права, нису кредибилни и морају бити отворени за оптужбе због двоструких стандарда. Тренутно, кључ за решавање сукоба лежи пре свега у Приштини, где се дешава много проблема. Ако такозване западне вредности, које су створиле ову вештачку државу, не изврше довољан притисак на Куртија, он ће наставити да води своју игру националистичке политике.

Како коментаришете то што Приштина ни после 10 година није формирала ЗСО, што је била њена једина обавеза према Бриселском споразуму из 2013. године, чији је потписник и гарант ЕУ?

Ово много говори о власти у Приштини, посебно о томе колико озбиљно Курти може да се схвати као преговарачки партнер, јер очигледно нема интереса за миран суживот на Косову. Сада имам утисак да он води ову расистичку политику да би смирио десничарске и крајње десне бираче. Ово је дубоко забрињавајуће и опасно. Конфликт који траје и недавни бојкот Српске листе општинских избора углавном су резултат чињенице да већ 10 година није успостављена договорена Заједница српских општина. Међутим, постоје бројни позитивни примери таквих заједница у ЕУ и неким њеним регионима, што се може видети и из успешних примера у неким регионима Шпаније, између осталих.

За 28 месеци власти Албина Куртија на Косову је било више од 320 етнички мотивисаних напада на Србе, од којих су 22 физичка напада и рањавања, и у седам случајева упуцавања Срба...

Ово је просто шокантно! Посебно је забрињавајуће то што се такви инциденти дешавају у срцу Европе, али изгледа да постоји минимално извештавање и да се предузимају неадекватне мере за решавање овог питања. Током мојих посета и Штрпцу и Митровици, све стране су ме обавестиле да се ситуација погоршала од доласка Куртија на власт. Све су већа произвољна хапшења, оружани напади и напади на православне цркве. Незамисливо је да људи усред Европе морају да живе у великом страху и политичкој сегрегацији. Запад више не може да седи скрштених руку док се безбедност Срба на Косову и даље погоршава. Очекујем одлучну акцију на обезбеђивању поштовања Резолуције 1244, која гарантује заштиту српских културних локалитета, између осталих ствари и, наравно, одговарајући притисак на владу у Приштини да обезбеди успостављање владавине права и заштиту свих људских права и демократских стандарда.

Како у Немачкој гледају на политику коју води председник Србије Александар Вучић, на политику економског развоја, помирења и сарадње у региону?

Верујем да је политика Србије трн у оку немачкој влади, посебно у вези с политиком санкција према Русији. Док су се земље ЕУ ујединиле за увођење санкција Русији, угрожавајући сопствену економију и просперитет, Србија није приступила тој политици. То је све више фрустрирајуће за немачку владу. Веома поштујем отпор Србије том притиску и њено одбијање да дозволи Бриселу или Берлину да диктирају како ће снабдевати своју земљу енергијом. Недавно гласање у Савету за људска права УН, где је огромна већина подржала Резолуцију о негативном утицају једностраних принудних мера (санкција) на уживање људских права, позивајући све државе да се „уздрже од наметања, одржавања или спровођење било каквих једностраних принудних мера”, илуструје да је већина држава против једностраних санкција. Само су западне државе гласале против резолуције. Резултат гласања треба да охрабри политику Србије и да покаже да није усамљена у тој позицији. Србија и њена политика су, такође, проблем за немачку политику јер су њени представници и сами водили незаконит агресорски рат против Србије, што ствара огромне проблеме с кредибилитетом критиковања незаконитог агресорског рата Руске Федерације против Украјине. Исто тако, није нарочито поштено када министарка спољних послова Бербок захтева да Србија призна Косово које је отцепљено незаконитим ратом, док критикује самопроглашену независност источних република Украјине. Овај двоструки стандард је евидентан у опхођењу са Србијом, што се, наравно, не може лако признати.

Већина Немаца је против испорука оружја Украјини

Немачка је због рата у Украјини направила радикалан заокрет у својој спољној политици и суочила се и са економским проблемима. Како ви на то гледате и какво је опште расположење у немачкој јавности по овим питањима?

Савезна влада је предузела изузетно опасан правац деловања и тиме занемарује своју заклетву да ће „спречити штету од немачког народа”. Није одржала обећање да неће уводити санкције које би више погодиле немачко становништво него Русију – напротив. Западна политика санкција је потпуно погрешна. Инфлација је изузетно висока, тренутно износи 7,5 одсто. Трошкови за нафту и гас су експлодирали, многи људи више не знају како да плате рачуне, а већина Немаца није спремна да сноси последице ове погрешне политике. Одбацујем санкције које првенствено погађају становништво, али не и владаре. Поред тога, испорука оружја и обука украјинских војника на немачком тлу све више чине Немачку страном у рату, показује мишљење које сам наручила од Научне службе Бундестага (комитета правних стручњака да подржи и пружи правне процене за чланове Бундестага) прошле године. Расходи немачке владе за одбрану стално расту. Немачка је 2022. уложила скоро 56 милијарди долара у наоружање, чиме је била седма у свету по војним трошковима. Штавише, за немачке оружане снаге одобрен је посебан фонд од 100 милијарди евра. Нарочито у светлу најмрачнијих поглавља немачке историје, више би требало да буде дужност савезне владе да се заложи за мир и дипломатију. Уместо тога, милијарде се преливају у наоружање, а 2022. године одобрен је извоз оружја у вредности од најмање 8,35 милијарди евра, укључујући и земље које већ осам година воде ужасан рат против Јемена. Ово је друга највећа вредност у историји Немачке. Према истраживањима, већина Немаца је против испорука оружја Украјини и уместо тога се залаже за дипломатску иницијативу за мирно решавање сукоба. Међутим, савезна влада занемарује ову вољу већине становништва и безобзирно прихвата све већу ескалацију рата, све до нуклеарне катастрофе. Ово нема апсолутно никакве везе са спољном политиком „заснованом на вредностима”, коју посебно заговарају Зелени.

(Политика)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]