Предраг Марковић: Бирократске препреке ометају спровођење закона

Стање у култури је као и у целом друштву: закони се не спроводе, јер сви верују да је њихово доношење крај а не почетак процеса. То мора да се промени.

Ово је, за ”Новости”, поручио Предраг Марковић, министар за културу, медије и информатичко друштво, који тврди да ће се и личним примером борити против бирократских препрека које спречавају да се донети прописи примењују у пракси.

* Како планирате да изађете на крај с нагомиланом бирократијом?

- Велики труд су многи уложили да се усагласе финансијски планови са оно мало новца што постоји у буџету, да се распишу конкурси, а све је било блокирано чекањем подзаконских аката, нових статута, комисија, управних одбора, удружења... Укратко - политичких одлука. Срећом, у култури, па и у Министарству, има много квалитетних људи.

* Какве промене најављујете у култури током мандата?

- Прво, важан је оквир који се односи на закон, буџет, кориснике. Друго, свест да је Министарство у том оквиру пре свега сервис и да расподељује средства корисника, а не своја. Битна је обавеза да посао обављате сваког дана. И лични пример.

* Како ћете конкретно дати ”лични пример”?

- Ако смо бирократизовано друштво и ако то мало новца месецима путује, није ми тешко да лично и са сарадницима носим по Србији уговоре и потписујем их како би установе што пре реализовале послове који су већ оцењени као важни и квалитетни. Ако смо сиромашни и све позивамо на штедњу, онда је у реду да министар не прима плату, да досадашњи саветници наставе да извршавају обавезе али без хонорара. Већ тих десетак милиона сте уштедели.

* Није ли помало маркетинг што не примате плату, што сте вратили службени телефон, возите се својим колима...?

- Добре навике не волим да мењам, а кад сам одлучио да прихватим министарско место, знао сам чиме се бавим. А демагогија, нажалост, то није. Кажем нажалост, јер ми живимо у таквом одсуству вредности да је у једном јавном истраживању на питање да ли би, да су у могућности, злоупотребили службени положај, 53 одсто испитаника одговорило са ”да”.

* Шта ће конкретно од започетих пројеката бити завршено до краја године?

- Не волим да обећавам, волим да показујем резултате. Гледајте у наредна два месеца шта ће се све завршити. И то не само у Београду. И не мојом заслугом. Установе културе су показале солидарност и ове године је новац за инфраструктурне пројекте расподељен онима који ће стварно до краја године завршити започето.

* Када ће бити заокружена национална стратегија за културу?

- И данас на њој ради један од тимова. Ти људи нису видљиви, али увек највише раде они који се не рекламирају. Био сам и дирнут и растужен када сам у овом великом тиму затекао стручњаке који су и пре десет година били вољни да путују Србијом и преносе своје знање и визију. Припрема нацрта стратегије за културу је пример како људи који знају свој посао морају и да га планирају и преузму.

* Најављује се и усвајање стратегије за медије?

- Верујем да медијском стратегијом треба да се бави професија. Зато смо потписали протокол којим је за израду нацрта медијске стратегије задужена професија. И овај посао ће, верујем, бити завршен у року. Мој став је да два месеца није кратак рок за професију која тврди већ двадесет година да жели и зна какве су јој промене потребне. Али, то је само почетак. По завршетку основног текста, у овај посао ће се укључити сви они којих се то тиче.

* Може ли држава више да помогне писаним медијима у доба економске кризе?

- Најбоља помоћ је стабилан вредносни оквир. Уређен систем видљивих и ефикасних правила у целом друштву је предуслов. Дакле, прва помоћ је помоћ локалним писаним медијима. И то је, уз медијску стратегију, приоритет. Али, ту Министарство мало може да уради само.

* Какав је ваш став о приватизацији ”Телекома”? Тврдили сте да је понуда Аустријанаца увредљива?

- Мој став о ”Телекому” је познат. Задовољство ми је и што сам био члан УО те компаније у последње три године, када су постигнути највећи резултати. Видим и да се тај успех сада користи као политички аргумент у вези са продајом и ценом. Осим отпочетог процеса продаје, пред нама су и подела 21,5 одсто акција грађанима, запосленима и бившим запосленима, затим прелазак из затвореног акционарског друштва у отворено, излазак на берзу...

(П. Васиљевић, Вечерње новости)