уторак, 16. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Председнички избори у Хрватској: Јосиповић и Бандић у другом кругу
Хроника

Председнички избори у Хрватској: Јосиповић и Бандић у другом кругу

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 27. децембар 2009.

Кандидат СДП-а за председника Хрватске Иво Јосиповић и независни кандидат Милан Бандић улазе у други круг председничких избора који је заказан за 10. јануар.

Према првим службеним резултатима које је објавила Државна изборна комисија, након обрађених 6828 од укупно 6865 бирачких места кандидат СДП-а добио је 32,44 одсто, а следе Бандић (14,84%), Андрија Хебранг (12,01), Надан Видошевић (11,33), Весна Пусић (7,25), Драган Приморац (5,93), Мирослав Туђман (4,07), Дамир Кајин (3,87), Јосип Јурчевић (2,74), Борис Микшић (2,10), Весна Шкаре Ожболт (1,89), Славко Вукшић (0,42).

Укупно 1.972.693 бирача или 44,07 одсто гласало је на јучерашњим изборима, саопштио је председник Државне изборне комисије Бранко Хрватин.

Данашњи председнички избори били су пети на којима су бирачи директно бирали шефа државе, од када је Хрватска стекла независност. Право гласа имало је 4.495.006 бирача.

Од укупног броја бирача, њих 406.208 налази се на попису у иностранству, где је било отворено 250 бирачких места у 55 земаља.

"Одзив бирача који у Србији гласају за председника Хрватске изузетно је слаб, нарочито у односу на претходне парламентарне и председничке изборе", рекао је хрватски конзул у Београду Филип Дамјановић.

Новина петих председничких избора у Хрватској је била могућност да слепе и слабовиде особе могу саме да гласају, будући да су за њих штампани гласачки листићи на Брајевом писму, преноси радио "Слободна Европа".

На тај начин омогућена је потпуна тајност гласања за 6.000 слепих особа у Хрватској.

На изборима је учествовало 12 кандидата, међу којима су кандидат Социјалдемократске партије Иво Јосиповић, Хрватске демократске заједнице Андрија Хебранг, Хрватске народне странке Весна Пусић, као и независни кандидати Милан Бандић, Надан Видошевић и Драган Приморац.

У изборној трци су и кандидат Истарског демократског сабора Дамир Кајин, кандидати Јосип Јурчевић, Борис Микшић, Весна Шкаре Ожболт, Мирослав Туђман и Славко Вукшић.

На досадашњим изборима по два пута су за председника били изабрани преминули Фрањо Туђман (1992. и 1997. године) и актуелни шеф државе Стјепан Месић (2000. и 2005. године).

Иво Јосиповић (51), СДП-ов кандидат за председника Хрватске, правни стручњак и композитор, у обе каријере је постигао међународни углед.

Јосиповић је дугогодишњи председник Музичког биенала Загреб, а уз то и професор на загребачком универзитету, правни стручњак за Хашки суд, саборски заступник и члан неколико Владиних одбора.

Присутан је у јавном животу Хрватске више од 25 година, а у жижу јавности доспео је тек недавно када је јасно показао занимање за председничку кандидатуру што је многе изненадило.

Наиме, нико није очекивао такав потез од углађеног и по некима премало темпераментног професора, који у слободно време свира клавир и још неколико инструмената, пише и води Музички биенале.

Милан Бандић (54), градоначелник хрватске престонице. Рођен је у селу Доњи Мамићи, у близини Груда у Босни и Херцеговини. Диппломирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Загребу.

Убрзо је постао члан Савеза комуниста Хрватске, а након избора 1990. године истакао се по томе што, за разлику од већине сународника из Западне Херцеговине, није отишао у нову владајућу партију ХДЗ.

Уместо тога, остао је у редовима комунистичке партије која је реформисана у Социјалдемократску партију Хрватске.

До објаве кандидатуре за председника био је члан СДП-а, председник Градске организације СДП-а у Загребу и члан Главног одбора и Председништва странке. Објавом кандидатуре аутоматски је избачен из странке.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер