Премијер Летоније Кришијанис Каринш: Русију ћемо држати под контролом само ако Украјина уђе у НАТО

 Када Украјина буде "ослобођена" морала би да се придружи НАТО-у да би се спречио нови рат, сматра премијер Летоније Кришијанис Каринш који се у ауторском тексту за "Фајненшел тајмс" бавио "излазним планом" за мир и безбедност у Европи, иако се његова анализа практично свела на промишљање о будућности Кијева у међународним савезима - ЕУ и НАТО.

"Током ове године, чак и ако се непријатељство настави, морамо званично отворити преговоре о придруживању Украјине ЕУ. То је неопходно из три разлога: прво, јер ће то помоћи да се ојача морал и решеност украјинске војске и народа да не попусте пред руском агресијом. Друго, отварање преговора ће ојачати сврху и темпо неопходних реформи кроз које Украјина, као и свака друга земља кандидат, мора да прође да би стекла право да се придружи ЕУ. И треће, резултат успешне кандидатуре Украјине за ЕУ ће нашем јединственом тржишту додати неопходну снагу и економски потенцијал", истакао је Каринш додајући "да је то потпуна победа".

Али, да би се, како он то каже осмислио "излазни план" за мир и безбедност континента, улазак у ЕУ није довољан. Потребно је ући и у други "клуб" - НАТО.

"Наравно, док се непријатељство наставља, нико унутар НАТО-а не би озбиљно размишљао о инкорпорацији Украјине, јер би то одмах цео НАТО увукло у рат који Русија води у Украјини. Али на крају, и уз нашу комбиновану и непоколебљиву подршку, Украјина ће постићи своје циљеве", уверен је летонски премијер.

Свестан, међутим, да Русија неће седети скрштених руку на то, Каринш упозорава да ће "победничка Украјина оставити потпуно нетакнуту Русију, са истим империјалистичким склоностима, под агресивном и аутократском владом".

"Једина опција која осигурава да се Русија држи под контролом је да се и ослобођена Украјина у потпуности придружи НАТО, заједно са свим подразумеваним безбедносним гаранцијама. Ове гаранције ће бити важне не само за Украјину, већ за целу Европу. Не можемо очекивати да ће руско руководство ускоро променити курс. Можемо, међутим, осигурати да, без обзира на његове намере, не може да започне нови рат против својих европских суседа", истиче Каринш.

Летонски премијер, открио је у тексту и занимљиву појединост осврћући се на почетак специјалне војне операције у Украјини.

Како је навео, на јесен 2021. и у зиму 2022. године западни партнери доставили су "незабележене обавештајне податке о гомилању руских снага на украјинској граници". А то су његова, али и суседне земље, као што су Литванија, Естонија и Пољска, "схватиле веома озбиљно" и зато почеле да милитаризују Кијев.

"Заиста, почели смо да пружамо војну помоћ Украјини пре него што је почео опаки фебруарски напад Русије. Ракете 'стингер' из Летоније биле су међу оружјем које су Украјинци користили у првим данима борби да одбију руске нападе на кијевски аеродром", рекао је Каринш још једном потврђујући руску тврдњу да је Украјину Запад наоружавао и спремао за сукоб.

(РТ)