петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Прес: Поскупљују хлеб, млеко, бензин, струја
Хроника

Прес: Поскупљују хлеб, млеко, бензин, струја

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 02. август 2010.

Пад динара већ у следећих месец-два изазваће талас поскупљења, први су на удару прехрамбени производи, а затим бензин и електрична енергија.

Грађане Србије очекује „врућа јесен" пошто се због пада вредности динара у следећа два месеца очекују поскупљења хлеба, млека, бензина, струје, гаса, превоза и комуналија, сазнаје Пресс. Произвођачи најављују да ће подићи цене јер је притисак курсних осцилација постао превелик.

Председник Уније пекара Зоран Пралица каже да је сада већ извесно да ће доћи до корекције цене хлеба.

Хлеб 50 динара

- Распон цене хлеба сада се креће између 32 и 40 динара. Можемо да очекујемо да ће хлеб врло ускоро коштати од 35 до 40 динара, а нешто касније ће ићи и на 45 до 50 динара. Суштина је да пекарски производи и хлеб морају да поскупе - наводи Пралица за Пресс.

Поскупљењима доприноси и то што су више пута од почетка године поскупели енергенти, а најављују се и више цене струје и комуналних такси.

- Куповна моћ је опала између 20 и 40 одсто од почетка године. То се одразило на промет у пекарама, који је мањи управо за тај распон. Курс евра који ће убрзо отићи на 110 динара тера нас на веће цене. Уколико се не би десило поскупљење хлеба, ускоро би око 20.000 до 30.000 људи из ове бранше остало без посла. Пекарска индустрија тренутно ради на рубу егзистенције - упозорава Пралица.

Ако је судити по најавама, поскупљења неће заобићи ни друге прехрамбене производе. Слободан Петровић, генерални директор „Имлека", истакао је да, уколико евро настави да скаче, треба очекивати да ће млеко и млечни производи ове компаније поскупети у августу или најкасније у септембру.

И бензин ће ускоро добити нову цену, па председник Удружења власника приватних бензинских станица Милан Ракић истиче да су се стекли сви услови за поскупљење.

- С обзиром на то да је курс долара отишао нагоре и да ће просечна цена барела бити око 78 долара, за десетак дана ће се стећи услови за вишу цену горива. Очекујем да ће цена бензина бити виша за 4,5 одсто. Такође, поскупљење је условио и пад промета од 50 одсто на бензинским пумпама. Потрошачи се због високих цена у Србији окрећу околним тржиштима, где купују јефтиније. Ту пре свега мислим на Републику Српску и Косово, док они који су близу Румуније и Бугарске одлазе на тамошње тржиште. Велики проблем је што у Србији надлежни не умеју да избалансирају цене, а ни акцизе. Тако да ће и цена гаса отићи навише - поручује Ракић за Пресс.

Скаче и превоз

Из „Електропривреде Србије" кажу да ће на јесен тражити поскупљење струје. Директор сектора за односе са јавношћу ЕПС-а Момчило Цебаловић најављује да ће Влада Србије одлучити колико ће тачно струја поскупети.

- Не зна се још увек у ком проценту ће цена бити повећана. Али да струја треба да поскупи, треба. Ми ћемо тај захтев упутити на јесен - каже Цебаловић.

Да је цена превоза већ требало да буде виша, оцена је директора „Ласте" Велибора Совровића. Он каже да ће превозници, уколико домаћа валута настави да слаби, бити приморани на поскупљење.

- У том случају, трудићемо се да цене превоза не оду више од 10 одсто - каже Совровић за Пресс.

Економиста Иван Николић, сарадник билтена „Макроекономске анализе и трендови", наглашава да је у овом тренутку тешко проценити које ће све компаније подићи цене својих производа.

- Будући да је курс кључни инфлаторни притисак, инфлације ће свакако бити. Ту је најбитније колико ће држава успети да исконтролише цене струје и горива, који су важни инпути у производњи - каже Николић.

Куповна моћ у мају мања него претходног месеца

Куповна моћ у мају била је мања него у априлу, због реалног смањења просечне зараде за 5,5 одсто и поскупљења обе просечне потрошачке корпе за 2,09 процената и минималне за 3,61 одсто, показује анализа Министарства трговине.

За покриће просечне потрошачке корпе у мају је било потребно 1,13 просечних плата од 33.463 динара, а за покриће минималне корпе било је довољно 0,72 одсто просечне зараде. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна потрошачка корпа у мају је износила је 37.844 динара и већа је за 773 динара у односу на претходни месец, а минимална 24.113 динара и већа је за 840 динара у односу на април.

Под утицајем сезоне, промењена је структура обе потрошачке корпе, па је у обе замрзнути грашак замењен свежим, а у просечној и конзервисани краставац свежим. Истовремено у обе корпе укључене су јагоде, уз трешње у просечној и свеж краставац у минималној. У обе корпе смањене су количине јабука, цвекле и бораније, уз лимун и поморанџе у просечној. Цене на мало роба и услуга у мају су биле веће за један одсто у односу на претходни месец, а трошкови живота за 1,3 одсто.

Највећи раст цена имале су групе храна и безалкохолна пића за 2,8 одсто, транспорт два одсто, рекреација и култура два одсто, здравство 1,6 одсто, намештај, покућство и текуће одржавање један проценат и ресторани и хотели 0,7 одсто.

Куповну моћ изнад просека републике имали су Београд, Нови Сад, Панчево, Зрењанин и Шабац. У свим градовима који се статистички прате просечна месечна нето зарада покрила је минималну потрошачку корпу, а у Београду и Новом Саду и просечну.

(Прес)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер