среда, 13. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Пресуда за убиство Ћурувије пред Апелационим судом, уложене жалбе
Хроника

Пресуда за убиство Ћурувије пред Апелационим судом, уложене жалбе

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 23. октобар 2019.

У Апелациони суд у Београду стигле су жалбе на првостепену пресуду којом су због учешћа у убиству власника и новинара "Дневног телеграфа" Славка Ћурувију осуђена четворица тадашњих пирпадника Државне безбедности.

 

Првостепеном пресудом су због учешћа у убиству власника и новинара "Дневног телеграфа" Славка Ћурувију 11. априла 1999. године на укупно 100 година затвора осуђена четворица тадашњих пирпадника Државне безбедности.

Предмет је стигао у Апелациони суд и у складу са процедуром прослеђен је Апелационом тужилаштву на изјашњење, рекла је за Тањуг портпарол суда Мирјана Пиљић.  

Након изјашњења Апелационог тужилаштва, суд треба да одреди датум одржавања јавне седнице за разматрање жалби и пресуде Специјалног суда од 5. априла.

Првостепеном пресудом тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић осуђен је на 30 година затвора због подстрекавања на убиство Ћурувије, а као саизвршиоци који су припремали убиство новинара, осуђени су тадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић на 30 година затвора, а припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић на по 20 година затвора.

Према пресуди Ћурувију је убило НН лице, а ДБ-овци су за то припремили "терен".

Жалбе на ову пресуду су изјавили сви оптужени, осим Курака, који је у бесктву, сви браниоци оптужених, као и тужилаштво за организовани криминал.

Апелациони суд пресуду може да потврди, да је преиначи или да је укине и наложи понављање суђења.

Ромићу и Радоњућу у изречену казну, према пресуди, урачунава се време које су провели у притвору од јануара 2014. до јула 2017. године и кућном притвору у којем се и даље налазе уз електронски надзор.

Марковић у затвору издржава казну од 40 година затвора због четвороструког убиства на Ибарској магистрали у октобру 1999. године, а како се у спрском правном систему казне не сабирају, он остаје осуђен на јединствену казну од 40 година затвора.

Курак је осуђен у одсуству јер се налази у бесктву и за њим је на снази црвена потерница Интерпола.

Пресуда није донета једногласно

Првостепена пресуда која им је изречена, није донета једногласно, већ прегласавањем судија у трочланом већу односном 2:1.

Из те пресуде произлази да је власника и новинара "Дневног телеграфа" Славка Цхурувију 11. априла 1999. године убило НН лице, а да су му осуђени припадници некадашње Државне безбедности за то припремили "терен".

Наиме, уместо Мирослава Курака, који се у оптужници помиње као директни извршилац убиства, није у пресуди поменут као такав, већ непознато лице (НН), чији идентитет није утврђен.

Ова пресуда оптуженима је изречена након тачно 20 година од убиства Ћурувије и то је прва пресуда за убиство једног новинара, док остала убиства, међу којима и Даде Вујасиновић и Милана Пантића, нису још ни расветљена.

Саслушано више од 100 сведока

Током суђења за убиство Ћурувије саслушано је више од 100 сведока и одржано је преко 90 главних претреса.

Насупрот пресуди, оптужница тврди да је Ћурувију 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а да му је саучесник био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Ћурувија је убијен на Ускрс, 11. априла 1999. године, у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе "Дневног телеграфа", а са њим је тада била Бранка Прпа.

(Б92) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер