Хроника | |
Раде Баста, директор ЈКП „Београдске електране“: Србија хитно да укине Српско-руски хуманитарни центар у Нишу, правити нуклеарну енергију са САД и ЕУ |
понедељак, 23. мај 2022. | |
Свет се и раније сусретао са различитим геополитичким кризама које су се у већој или мањој мери одражавале на светску економију.
Углавном су те кризе биле контролисане како би остале локалног карактера без великог утицаја на кључна економска кретања, међутим руска инвазија на Украјину променила је све и показала да модел војне неутралности у Европи више није одржив и да је то погрешан концепт, наводи у писаној изјави медијима Раде Баста, директор ЈКП Београдске електране. Он додаје да се Европска унија већ налази у продуженој рецесији због рата у Украјини након пандемије Ковида-19 и са претпоставком да ће се рат наставити, да ће санкције према Русији остати на снази и још се појачати. “Србија ће се наћи у ситуацији преливања кризе и рецесије која може доћи до девет одсто, као и огромне инфлације која због потреса у вези са кључним сировинама и производима захтева строжију монетарну политику што је јако тешко одрживо током криза. Пораст цена хране ће повећати сиромаштво, а такође и неједнакост, то ће утицати на најугроженије категорије становништва из разлога што нагли раст цена хране и енергената је највећи део буџета који издвајају као трошкове што ће аутоматски довести до социјалних немира”, истиче директор Београдских електрана. С обзиром да Србија има сужен монетарни фискални процтор, сматра он, најважнија је циљана помоћ најугроженијима током овога периода. “Наша земља је потпуно зависна од увоза природног гаса из Русије и сваки поремећај би имао значајне последице као и ситуација да ако ЕУ доживи рецесију дубљу од очекиване биће страховит удар на цео регион Западног Балкана, стога је потребно хитно обезбедити макро стабилност цена и циљана подршка угроженом становништву”, наводи Баста.
Према његовим речима, руска нафта и природни гас чине велики део европског увоза, као и Србије, и потребно је што пре прећи на чисту енергију која је важна не само због борбе против климатских промена већ и добро решење да се смањи енергетска зависност од Русије. “Србија мора да се окрене себи и својим интересима и што пре крене да улаже у своју енергетску безбедност кроз гасну диверсификацију. Председник Србије је навео и да је Београд опредељен да добија гас из више извора и праваца, што је и обавеза коју је Србија преузела Вашингтонским споразумом. Такође су донета четири закона у области енергетике која ће допринети остварењу климатске неутралности до 2050. године”, додаје он. У Србију, како каже, гас долази из два правца, али су оба од Русије, а сада су обезбеђена средства за изградњу гасовода Ниш-Софија, као и гасовода Ниш-Димитровград који ће од 2023. године бити у функцији и преко кога ће Србија моћи да се снабдева природним течним гасом (ТНГ) из терминала у Грчкој, као и гасовода ТАП и ТАНАП, што ће омогућити да се крене са диверсификацијом и отклони зависност од руског природног гаса.
“Десетогодишњи уговор о испоруци гаса истекао је прошле године, али је привремено продужен у новембру на период од шест месеци, до краја маја 2022. године. Цена коју је Србија тада добила је 270 долара и нижа је од већине европских земаља, али већа од оних које плаћају Белорусија (128,5 долара), Турска (210 долара) и Немачка (230 долара)”, објашњава Баста. Због тога је, према његовом мишљењу, веома важно у ком тренутку и на који период се потписује нови договор о испоруци гаса, са којом ценом, као и какву ће Србија спољнополитичку позицију да заузима према Русији. “Енергетика је једно од кључних питања економије и спољне политике и раније сам позивао Владу да се укине мораторијум на изградњу нуклеарних електрана и упути позив САД и ЕУ ради отварања научно-истраживачког центра за нуклеарне технологије у сарадњи са Институтом у Винчи. Сматрам да Сједињене Америчке Државе, као водећа нуклеарно-технолошка сила на свету, је прави партнер који нам може помоћи у оснивању таквог једног научно-истраживачког центра, јер су безбедни реактори и јефтинија производња струје главна тема свуда у свету, као и да се нуклеарна енергија у мирнодопске сврхе највише користи за производњу електричне енергије”, оцењује директор Београдских електрана.
Такође, додаје да нуклеарна индустрија Сједињених Америчких држава има невероватне резултате безбедног и поузданог рада. “Енергија будућности је нуклеарна енергија, зато што је чиста и поуздана, и једина је која у производњи електричне енергије не прави ефекат стаклене баште. Без нуклеарне енергије немогуће је остварити циљеве одрживог развоја у будућности, чиста вода, чист ваздух, квалитетна здравствена заштита, и све више земаља ради на развијању чисте, зелене енергије која омогућава одржив раст и економски развој. Уколико би се Србија определила за изградњу електрана на нуклеарни погон, свакако да би онај који би инвестирао или од кога бисмо купили технологију обезбедио школовање и обуку потребног кадра, нуклеарно гориво и све остале потребне ресурсе за спровођење једног таквог пројекта од националног значаја”, додаје он. У изјави напомиње и да Србији није потребан Српско-руски хуманитарни центар за ванредне ситуације у Нишу, да Србија има капацитета и знања да то може сама, да има у оквиру МУП-а и да стога га треба хитно укинути. Напомиње и да је потребно да се са САД и ЕУ отвори научно-истраживачки центар за нуклеарне технологије у сарадњи са Институтом у Винчи и омогући основа за изградњу прве нуклеарне електране у Србији. (Данас) |